Skoro svi mi u svakodnevnom životu doživljavamo bes koji nas tera da kažemo: „Čupao sam kosu ili ću sada da čupam kosu“. U stvari, izraz koji se uglavnom koristi u ljutnji i ljutnji je 'čupanje kose'. Pa, da li ste znali da ove reči, koje često izgovorimo usputno, zapravo opisuju veoma nepoznat mentalni poremećaj, a zove se trihotilomanija?
Sigurni smo da će većina vas prvi put čuti naziv 'Trihotilomanija'. Ponavljano čupanje sopstvene kose, što dovodi do primetnog gubitka kose, naziva se „trihotilomanija“. To je starogrčka reč koja znači „čupam kosu“. Ako još malo otvorimo; Thrix=Kosa, Tillein=Privlačnost i Mania=Ludilo. Ovu bolest, čija istorija datira iz 1889. godine, opisao je francuski dermatolog Hallopeau; To je opisano u pregledu pacijenta koji je čupao kosu u čuperke i ocenjen je kao vrsta alopecije (gubitak kose u predelu kose).
Uvršten je u grupu 'opsesivnih i kompulzivnih poremećaja'. Iako postoji mnogo uzroka, početak bolesti se uglavnom pripisuje stresu. Poremećaji u odnosu majka-dete, strah od ostanka sami i nedavni gubici takođe igraju ulogu. Psihijatar međunarodne bolnice Acıbadem dr. Özlem Yıldız kaže: „Uprkos ekstremnim perfekcionističkim i kritičnim majkama, očevi koji su pasivni i ne pokazuju svoje emocije uobičajeni su nalaz u porodicama ovih pacijenata.
Očupana kosa se može progutati
Kod bolesti, koja se viđa kod 2-4% populacije, posebno u 2-6 godina i ranoj adolescenciji, a javlja se u dobi od 17 godina u odraslom dobu, najviše se čupa dlaka, iako se svi delovi kose mogu izvlačiti, doduše ređe nego na glavi. Navodeći da se čupanje dlaka može sresti i sa obrva, prepona, pazuha, grudi i ruku, dr. Jildiz kaže da kod oko 30 odsto pacijenata sa trihotilomanijom može doći do trikofagije, odnosno odnošenja dlake u usta, žvakanja ili čak gutanja. Ponekad se loptice koje se lepe za zid želuca i creva stvrdnu i pretvore u kamenje i izazovu bolove u stomaku, mučninu, povraćanje, loš zadah, gubitak apetita, zatvor-proliv, gasove u stomaku, pa čak i krvarenje.
Neki to rade svesno, neki nesvesno.
Navodeći da je glavna karakteristika bolesti stalno čupanje i čupanje kose, što može dovesti do gubitka kose, dr. Yıldız kaže da se ovo posmatra u dva tipa kao „fokusirani proboj“ i „automatski proboj“. Fokusirano čupanje znači namerno i svrsishodno čupanje. To se radi kako bi se smanjila ova negativna osećanja u slučajevima ljutnje, povređenosti i osećanja bezvrednosti. Ovi ljudi generalno imaju više anksioznu strukturu ličnosti.
Automatsko razbijanje je više navika i osoba nije ni svesna toga. Navodeći da se ova vrsta izbijanja javlja uglavnom u tihim okruženjima, kada ste sami, pišete, za računarom, gledate televiziju, čitate knjigu, razgovarate telefonom ili zaspite, dr. Yıldız kaže da ovi ljudi često imaju simptome depresije. Iako većina ljudi samo čupa kosu, obrve i trepavice, moguće je naići na ljude koji to rade u zajednici.
Ne osećaju bol
Iako postoji olakšanje i oslobađanje od napetosti čupanjem kose ili drugih dlačica na telu, to se možda neće primetiti kod svih pacijenata. Većina pacijenata navodi da ne osećaju bol ili bol. Ponekad se može osetiti svrab. Navodeći da se ne razume da je to problem koji treba lečiti, jer se nalazi uglavnom javljaju kada je sam, dr. Yıldız kaže da je ovo ponašanje praćeno ponašanjem kao što je grizenje noktiju, sisanje palca ili ljuljanje. Povlačenjem kose, trepavica ili obrva dolazi do toga da se te dlačice ne vraćaju nakon nekog vremena. Odgovaranje na pitanje „zašto“ je zamorno i stresno, jer bez kose, trepavica ili obrva izaziva dodatne probleme u izgledu. Kako vreme prolazi, rešavanje problema postaje sve teže, a pošto rešenje problema najčešće traže frizeri, vreme za prijavu na tretman je duže.
Skrivanje sa perikama, šminkom i naočarima
Kako se ponašanje čupanja kose nastavlja, fizički izgled pacijenata se menja i pacijenti pokušavaju da to prikriju šminkom, naočarima i perikama. Navodeći da se nakon napada čupanja za kosu može doživeti osećanje besa, tuge i krivice, osoba sebe ocenjuje negativno, razočarana je jer ne može da kontroliše ovakvo ponašanje, a smanjuje se i samopouzdanje. Yıldız je rekao: „Prihvatljivost ovih ljudi u društvu je niža i to dovodi do usamljenosti osobe. Društvena izolacija je više. Vremenom dolazi do smanjenja susreta sa prijateljima, smanjenja i poteškoća u uspostavljanju bliskosti, pogoršanja porodičnih odnosa, izbegavanja posla, smanjenja razmišljanja o karijeri i izbegavanja privatnih aktivnosti u slobodno vreme.
Povećanje u ponašanju pušenja i prejedanja mogu biti metode koje se koriste za suočavanje sa ovim problemima. Depresivni simptomi mogu biti praćeni, a začarani krug ponašanja čupanja za kosu nastaje zbog stalnog osećaja usamljenosti i uznemirenosti.
Navodeći da što kasnije nastupi bolest, to su simptomi intenzivniji, otpornost na lečenje i broj pratećih tegoba, dr. Yıldız kaže da ako se otkrije i leči u ranom dobu, stopa oporavka je veća.
Model 'bihejvioralnih metoda' u lečenju
Bolest čupanja kose je do danas veoma malo istraženo pitanje. Kada se lekovi i psihoterapija primenjuju zajedno, stopa uspeha se povećava. Navodeći da lečenje treba da sprovode zajednički psihijatar i dermatolog, dr. Yıldız kaže: „Prepoznavanje i eliminacija osnovnog uzroka i pratećih stanja u lečenju je prva stvar koju treba uraditi. Navodeći da metodu lečenja, koja se naziva bihevioralne metode, potrebno je mnogo vremena da bude efikasna, dr. Yıldız navodi ove metode na sledeći način:
• Kognitivno-bihejvioralna terapija: Ovaj pristup ima za cilj da identifikuje lažna i iskrivljena uverenja osobe o sebi i njenom ponašanju čupanja za kosu i zameni ih prikladnijim i konstruktivnijim verovanjima. Utvrđeno je da kognitivno-bihejvioralna terapija obezbeđuje poboljšanje kod 70% ovih pacijenata.
• Preokrenuti naviku: U ovom pristupu, podizanje svesti kod osobe je u prvom planu. Ova svest uključuje prepoznavanje onoga što osobu tera da čupa kosu, a zatim je zameni drugim ponašanjem. U ovom pristupu, od osobe se očekuje da stalno posmatra sebe, drži rasporede i sebe nagrađuje. Zamena navike prikladnijom navikom je jedan od najefikasnijih pristupa u lečenju bolesti.
• Kontrolisanje stimulusa: U ovom pristupu, cilj je sprečiti osobu da izvrši čin čupanja kose. Planiraju se prepreke, kao što je stavljanje rukavica kako bi se sprečilo da osoba dopre do svoje kose, podsticanje da nosi šešir da pokrije kosu i traženje od njega da nosi narukvice koje zvone na ruci.
• Relaksacija: Dodavanje metoda opuštanja u tretman nije efikasan metod sam po sebi, ali povećava efikasnost ovih metoda kada se koriste zajedno sa drugim metodama.
