Zgrušavanje uzrokovano nakupljanjem masti u glavnim sudovima koji hrane mozak i srce izaziva paralizu među ljudima poznatu kao "moždani udar". Navodeći da su hipertenzija i nekontrolisani dijabetes među najvažnijim faktorima zgrušavanja, stručnjaci upozoravaju da je neophodno ne zanemariti ni kardiološke kontrole, kao ni zdravu ishranu, vežbanje, suzbijanje sala u predelu stomaka.
Neurohirurg prof. dr. Kaya Aksoy je rekla da se zgrušavanje javlja kada se neki delovi supstanci kao što su masti i holesterol akumuliraju u venama i idu uz protok krvi.
Paraliza se javlja kada su veliki sudovi blokirani
Navodeći da se ovim krvotokom stvaraju mali ili veliki ugrušci u otvrdnjavanju arterija u vratnim venama ili blokadama vratnih vena, prof. dr. Kaya Aksoy je dala sledeće informacije:
„Kada ovi ugrušci dođu u venu sopstvenog kalibra ili prečnika, oni je začepljuju. Ako je ugrušak mali, ide u male sudove na periferiji i ne stvaraju probleme, ako je veliki, ugrušci blokiraju velike sudove. Anemija nastaje jer će sprečiti dotok krvi tamo gde ta velika vena navodnjava ili krvari. Ova anemija se naziva ishemija. Tako je i sa mozgom i srcem.
Ako je jedan od koronarnih sudova srca zapušen, nastaje infarkt ako se u srčanom mišiću koji hrani taj koronarni sud, odnosno ishemija, javlja anemija, a on ne može da se snabdeva krvlju. Kada je krvni sud u mozgu blokiran, to područje mozga ne može da funkcioniše i gubi svoje funkcije. Koji god centar da postoji u toj oblasti, gde vena snabdeva krvlju, i koje god funkcionalne oblasti su na mestu gde ona snabdeva krv, te funkcije nestaju.
Ako začepi jednu od glavnih arterija, često dolazi do teške paralize. Na turskom to zovemo moždani udar. Kada su začepljeni veliki sudovi, količina moždanog udara ili količina infarkta, količina ishemije se može povećati, tako da se mogu pojaviti teške slike.
Vene treba proveriti
dr. Kaja Aksoj je rekla da se u određenim godinama vene koje hrane mozak spreda nazivaju "karotidne vene", a istovremeno i vene koje idu u mozak sa zadnje strane vrata sa obe strane, nazvane "vertebralne vene". vene“ pozadi, treba proveriti jednostavnom tehnikom, dopler ultrazvukom.
Pazite na hipertenziju i dijabetes!
Ističući da je potrebno smanjiti odnos lipida, odnos triglicerida i holesterola u krvi na normalne nivoe kako bi se sprečili ugrušci, prof. dr. Kaya Aksoy je rekla: „Jedan od problema koji stvaraju najveći problem u vaskularnom zidu je hipertenzija, a drugi dijabetes. Dijabetes je neophodno držati pod strogom kontrolom, a da ga ne zanemarujemo, jer je sa našim novim neuravnoteženim navikama u ishrani dijabetes umnogome porastao u društvu. Dijabetes je bolest koja narušava vaskularni zid, podmuklo napreduje i izaziva nepovratna oštećenja kada se pojave simptomi u kasnim stadijumima.
Vene su kao vodovodne cevi. Što je voda iz mreže siromašnija, što lošija voda dolazi iz brane, to će više problema stvarati sadržaj vode u cevima, struktura sudova i struktura i tečnost krvi stvaraju takve probleme.
Ako je voda pod pritiskom, može da pukne cevi ili ako postane zamućena, može da izazove blokade, kao i hipertenziju u našoj vaskularnoj strukturi, uzrokujući visok protok krvi, uzrokujući propadanje zida krvnih sudova i ugrušaka koji se nalaze na zidu suda. , koji su sužavali sud, potiskuju se na gornje sudove i začepljuju. Istovremeno, ponekad nekontrolisana hipertenzija može izazvati krvarenje u mozgu.
Saveti za zdrav život za sprečavanje ugrušaka
Navodeći da je zdrav život veoma efikasan u sprečavanju zgrušavanja, prof. dr. Kaya Aksoy je dala sledeće preporuke:
„Veoma je efikasno držati se dalje od hipertenzije i dijabetesa bez izazivanja ateroskleroze. Neophodni su redovni kardiološki pregledi. Veoma je efikasno proveriti vene. Neophodni su rutinski pregledi, redovna ishrana i bezmasna hrana, minimizirajući unos šećera i soli. Vežbanje, hodanje i bavljenje sportom smanjuju odnos holesterola i masti.
Smanjenje masti na stomaku menja profil masti. Ako normalizujemo profil masti, usvojimo uravnoteženu ishranu i naviku pijenja i klonimo se navika brze hrane, imaćemo zdraviji život.”
Možemo pokvariti naše genetsko nasleđe
Napominjući da zgrušavanje zavisi od faktora životne sredine, kao i od genetike, prof. dr. Kaya Aksoy je rekla: „Ateroskleroza takođe može proći sa porodicom. Kada postoji ateroskleroza, može se preneti na druge članove porodice. Kada postoji krvni pritisak, može se preneti na druge članove porodice. Ovo je genetsko nasleđe. Nasledstvo od roditelja.
Takođe možemo poremetiti naše genetsko nasleđe, koje je dobro sa faktorima životne sredine i životnim navikama, i možemo izazvati genetske mutacije. Ranije se govorilo da nema promena u genetski prenosivim stvarima, ali sada se zna da genetska mutacija stvara genetske mutacije sa uticajem na životnu sredinu kao i ishranu.
