Gospodine, šta je rak rektuma, možete li nam dati informacije o ovoj vrsti raka?
Prvih 12 cm debelog creva, koji se nalazi blizu anusa, naziva se rektum, a maligni tumori koji nastaju iz ovog odeljka se nazivaju karcinomom rektuma.Iako se njegova učestalost povećava od 35. godine, najčešće se javlja nakon starosti. od 50. To je treći najčešći tip raka u zapadnom svetu i drugi vodeći uzrok smrti. Uglavnom nastaje od adenomatoznih polipa koji se javljaju u debelom crevu. Iako se rak debelog creva može videti u bilo kom uzrastu, više od 90% pacijenata je starije od četrdeset godina. Od ovog doba, rizik se skoro udvostručuje svake decenije. Oni sa porodičnom istorijom raka debelog creva ili polipa debelog creva i oni sa ulceroznim kolitisom su pod povećanim rizikom.
Šta možete reći o simptomima raka rektuma?
Nažalost, kada se problemi ispolje kasno, dijagnoza se postavlja kasno, zbog poteškoća Turaka da objasne svoje probleme sa toaletom. Najvažniji simptom u tom pogledu je promena u defekaciji koju nazivamo „tenezmus“. Tenesmus je nemogućnost odlaska u kupatilo i opuštanja. Drugi najčešći nalaz je crvena sveža krv koja dolazi iz anusa. Ovo je jedan od prvih znakova bolesti. Osim ova dva simptoma, nema značajnih simptoma, ali može proći dosta vremena da osoba primeti promenu u navikama defekacije. Krvarenje se kod Turaka, nažalost, takođe dobro tumači. To je od "Mayasila", zove se (hemoroidi). Zbog toga postoji veliko kašnjenje u fazi dijagnoze. Nažalost, kada pacijenti sa rakom rektuma dođu do lekara u Turskoj, bolest je u poodmakloj fazi. Turska ima oko 4 hiljade novih slučajeva godišnje.
Koja je važnost rane dijagnoze kod ove bolesti? Koje prednosti rana dijagnoza pruža pacijentima?
Možemo reći da rana dijagnoza spašava živote. Kada se bolest otkrije u ranoj fazi, nema potrebe za preoperativnom radioterapijom i hemoterapijom. Ova faza je izuzetno važna u ranoj fazi bolesti. Međutim, zbog razloga koje sam ranije naveo, našim pacijentima u Turskoj je teško da dođu do nas u ranoj fazi. Da bi se bolest uhvatila u ranoj fazi, kolonoskopija i gastroskopija se preporučuju kao standard od 40. godine, po odobrenju Svetske zdravstvene organizacije. Ovo je najbolja stvar za rano otkrivanje. Još jedna bitna stvar je da treba da uradimo rektoskopiju i kolonoskopiju u slučaju krvarenja, ne treba odlagati pitanje. Stopa izlečenja za rak koji se dijagnostikuje u ranoj fazi je između 80-90%. Da bi se sprečio rak debelog creva, koji nastaje kada benigni polipi, odnosno komadi mesa vremenom postanu kancerogeni, potrebno je polipe prepoznati pre nego što postanu kancerogene i ukloniti ih hirurškim metodama.
Šta možemo reći o problemima koje će pacijent imati u slučajevima kada se njegova bolest ne leči?
U slučajevima kada se bolest ne leči, širenje bolesti na druge organe je blizu sto posto. Osim toga, hitne operacije dolaze u prvi plan. Hitne operacije su uvek više problematične od normalnih operacija i imaju niže stope u pogledu kvaliteta. Pošto će hitne operacije biti neuspešnije od normalnih operacija, neuspešna hirurška intervencija skraćuje život pacijenta. Stoga, ako se ne leče i ne konsultuju sa lekarom, metastaze na jetri se vide kod osamdeset pet procenata pacijenata.
Zašto ova bolest nije dobro poznata u Turskoj? Zašto ljudi ne znaju za ovu bolest?
Nažalost, to je zbog naše opšte kulture i o tome se ne govori. Sa nama se ne razgovara o problemima u vezi sa zadkom, to se smatra sramotnim. Osim toga, mnogi problemi su povezani sa kvascem. Naš glavni problem u tom pogledu je što naša govorna kultura nije razvijena. Radije ne pričamo zbog nedostatka koji osećamo u sebi. U stvari, incidencija ove bolesti nije tako niska kao što mislimo.
Koja je učestalost ove bolesti povezana sa uzrastom? Dakle, koja starosna grupa je rak rektuma opasan za ljude?
Kod karcinoma debelog creva i rektuma, kao i kod većine karcinoma, rizik počinje u dobi od 50 godina, a rizik ispod 40 godina je nizak. Stopa pacijenata mlađih od 40 godina je između 5 i 7 procenata. Na primer, ljudi stariji od 60 i 65 godina čine grupu visokog rizika od raka želuca.
Koji su faktori koji uzrokuju rak rektuma? Zašto ljudi dobijaju rak rektuma?
Smatra se da ishrana koja nije ishrana koju preporučuje Svetska zdravstvena organizacija izaziva bolest. Ali veliki napredak je napravljen u hrani. Rečeno je da doprinosi upotreba industrijskih zasićenih masti, koje posebno nazivamo margarinom. Drugi važan faktor je upotreba cigareta. Ovde samo jedan faktor možda nije uzrok, ali kada se više faktora spoji, može nastati problem. Genetika je takođe najvažniji rizik za skoro sve vrste raka. Ako je tumor prisutan kod osobe mlađe od 50 godina, prvostepeni srodnik takođe treba da bude pregledan 10 godina mlađi od normalnog uzrasta za skrining. Osim toga, kaže se da neuzimanje antioksidativnih namirnica, odnosno nekonzumiranje sirovog voća i povrća, doprinosi nastanku bolesti. Poznato je da prekomerna konzumacija crvenog mesa direktno doprinosi raku rektuma. Takođe, način na koji se meso kuva je izuzetno važan. Naročito kada konzumirate spaljeno i ugljenisano meso, povećava se osetljivost na rak rektuma i debelog creva.
Da li postoji razlika u učestalosti raka rektuma između sveta i Turske?
Razvoj i šira primena endoskopskih metoda u našoj zemlji je daleko odmakla u poslednjih 20 godina, pa je došlo do povećanja stope dijagnostike. Nije se moglo unapred dijagnostikovati. Tako smo dostigli godišnju stvarnu stopu incidencije raka rektuma, koju nazivamo „incidencija“. Starost je najveći faktor u dobijanju raka. Što se tiče godina, mi smo i dalje u povoljnoj poziciji kao Turska. Prema statistici koju je dao TUIK, prosečna starost Turske danas je 30 godina. U zemljama kao što su Engleska, Nemačka, Francuska i Japan, ovaj prosek varira između 40 i 45. Rak rektuma je ređi kod nas nego u zapadnoj Evropi i Americi, ali s obzirom da je naša populacija sve starija, možemo reći da će se incidenca raka rektuma utrostručiti.
Mogu li se pacijenti potpuno otarasiti svoje bolesti nakon operacije?
Nakon operacije, recidivi i regionalni recidivi su visoki. Da bi se to sprečilo, mnogo je urađeno u svetu.Na ovu temu smo naučno objavili studiju Istanbul R-01. Hemoterapija i radioterapija moraju se kombinovati pre operacije. Ovde postoje dva elementa, jedan na koji obraćaju pažnju lekari i drugi na koji obraćaju pažnju pacijenti. Pacijenti žele da im se sačuva karlica, odnosno adstringent. U tom smislu, preoperativni tretman pruža dvostruku ili trostruku korist. Mi lekari, s druge strane, više brinemo o povratku bolesti nego o oporavku anusa. Dakle, ne želimo da se bolest ponovi. Tada tretman može biti malo teži. I preoperativni tretman zadovoljava pacijente
Smanjuje kolostomiju, koju nazivamo otvaranjem puta za defekaciju do stomaka, kao i značajno smanjenje recidiva bolesti, što prija lekarima. Ako se sprovodi preoperativno lečenje, regionalni recidiv bolesti je ispod 10%, inače je oko 25-40%. Za njega preoperativna hemoterapija i radioterapija spasavaju živote.
Koliko vremena je potrebno da se osoba vrati svom normalnom životu nakon operacije?
Hirurške tehnike su se dosta poboljšale poslednjih godina. Pacijenti se otpuštaju u prvoj nedelji, a danas se kod karcinoma rektuma može primeniti i laparoskopska hirurgija, koju nazivamo zatvorenom hirurgijom. Zbog toga je udobnost hirurgije, lekara i pacijenta dostigla veoma dobar nivo.
Za kraj, šta preporučujete ljudima u pogledu ishrane i kontrole kako bi se zaštitili od raka rektuma?
Sama prevencija u vezi sa hranom nije dovoljna od raka rektuma. Moramo da imamo mediteransku ishranu sa maslinovim uljem. Moramo pravilno kuvati crveno meso. Poznato je da svakodnevna aktivnost hodanja od 5 kilometara smanjuje rizik od raka. Ovo možda neće biti dovoljno. Od 40 godina, kolonoskopiju i gastroskopiju treba raditi svakih 10 godina.
