U cilju prevencije bolesti i trajnih invaliditeta kod dece, od velikog su značaja analize koje treba uraditi u prvoj godini rođenja. Praćenje rasta i razvoja, sveobuhvatna procena određenih bolesti, vakcinacije obezbeđuju kvalitetan život dece. Iz bolnice Memorijal Ankara, Odeljenje za zdravlje dece i bolesti, Uz. dr. Sami Akbuga je dao informacije o testovima koje treba uraditi za bebe do 1 godine.
Rana dijagnoza bolesti je moguća uz malo krvi iz pete.
Skrining testovi su među evaluacijama koje se vrše kod beba u toku prve 1 godine života. Prvi od rutinskih laboratorijskih testova; Ovo su testovi pete koji se rade nakon što je beba adekvatno hranjena nakon rođenja. Bebe zadovoljavaju svoje metaboličke potrebe u materici preko placente. Sa rođenjem, beba ostaje sama sa sopstvenim metabolizmom.
Metaboličke bolesti uočene u ovom periodu; Nastaje kada se druge supstance koje nastaju kao posledica insuficijencije određenih enzima ili hormona akumuliraju u telu i oštećuju mnoge organe, posebno mozak. Krv pete se može pregledati za mnoge metaboličke bolesti. Ove bolesti, koje se proučavaju u testu pete, mogu se lečiti bez uticaja na bebu zahvaljujući ranoj dijagnozi. Drugim rečima, praktičnim testom pete moguće je dijagnostikovati mnoge od ovih bolesti u ranom periodu pre nego što se pojave klinički nalazi.
Test sluha treba uraditi što je pre moguće
Rana dijagnoza gubitka sluha kod novorođenčadi je moguća uz test sluha koji se može obaviti 48 sati nakon rođenja. Pošto se gubitak sluha može videti kod 3 od svakih 1000 beba, skrining sluha se radi za svaku bebu u okviru „Programa skrininga sluha novorođenčeta“. Korisno je to učiniti bez gubljenja previše vremena kako bi beba mogla lako da spava tokom postupka i prilagodila se testu.
Ne treba zanemariti ni analize urina i krvi.
Kada bebe imaju 6 meseci, poželjni su analiza urina i urinokultura kako bi se procenile infekcije urinarnog trakta i indirektno funkcije filtriranja bubrega koje su se mogle razviti bez simptoma. Potrebe za gvožđem se povećavaju kod odojčadi, posebno u detinjstvu do 1 godine, zbog brzog rasta i razvoja.
Ovaj period je starosna grupa u kojoj se najčešće javljaju nedostatak gvožđa i anemija zbog nedostatka gvožđa jer hranljive materije ne sadrže dovoljno gvožđa. Nedostatak gvožđa može da izazove niske rezultate kognitivnih testova, narušen školski uspeh, skraćeni raspon pažnje, smanjenu funkciju mišića i fizičku aktivnost kod male dece, dok je povezan sa oštećenim mentalnim veštinama kod starije dece i odraslih. Da bi se otkrio nedostatak gvožđa, sprovode se testovi krvi.
Poželjno je da se ovi testovi izvode u vreme kada lekar smatra da je to prikladno u skladu sa razvojnim napretkom bebe, uglavnom kada beba ima 9 meseci ili godinu dana.
Pored ovih rutinskih testova, po potrebi se mogu zahtevati i dodatni testovi u zavisnosti od rasta i razvoja bebe i rezultata pregleda u prvoj godini života.
