Dok je jutarnji pisac Engin Ardić pisao da je Parvus bio „nemački agent i trgovac oružjem“, večernji pisac Atilgan Bajar je napisao da je „finansirao vođu boljševičke revolucije Lenjina i postao mason“.
živeo u Istanbulu
U Velikoj enciklopediji Larusa Parvus je opisan kao „ruski socijalista i industrijalac“. Njegovo pravo ime je Izrael Lazarević Guelfand i Aleksandar Helfland. Parvus je pseudonim koji koristi u svojim spisima. Rođen u Belorusiji 1867. godine, Parvus je upoznao ruske marksiste u egzilu u Švajcarskoj, gde je otišao na studije 1886. godine. Kasnije se pridružio Nemačkoj socijaldemokratskoj partiji. Pisao je u partijskim publikacijama. On je obezbedio vezu između Lenjina i nemačkih socijaldemokrata. Vrativši se u Rusiju 1905. Parvus je video pritisak carske administracije zbog izdanja koja je osnovao i ponovo je pobegao u Nemačku. Parvus, koji je izazvao reakciju socijalista u Nemačkoj, prvo je došao u Beč, a zatim u Istanbul i ovde ostao više od 5 godina.
Uticao na unioniste
Kontaktivši unioniste u Istanbulu, Parvus ih je impresionirao svojim razmišljanjima. Za to vreme pominjan je u optužbama kao što su „korupcija u trgovini vagonima“ i „trgovina oružjem“ i zaradio je ozbiljno bogatstvo.
Širio je ideju da Osmansko carstvo treba da zarati na strani Nemačke i smatrao je da bi carsku Rusiju mogla da uništi Nemačka. Napustivši Istanbul 1915. godine, Parvus se preselio u Stokholm, gde je svoje bogatstvo uvećao trgovinom gvožđa-čelikom i ugljem. Dao je važan doprinos revoluciji 1917. omogućivši prognanom Lenjinu da se vrati u Rusiju vozom preko Nemačke. Međutim, njegov zahtev da se posle Revolucije vrati u Rusiju nije prihvaćen. Umro je u Nemačkoj 1924. godine.
Kemal Kılıçdaroğlu: Prebrojao sam prva imena koja su mi pala na pamet
Zamenik predsednika CHP grupe Kemal Kılıçdaroğlu, nakon navoda da je Pol bio nemački agent, upitao je Milijet: „Da li ste pogrešili dok ste pripremali listu?“ odgovorio na pitanje. Kılıçdaroğlu je rekao: „Svako ko je na ovaj ili onaj način uticao na naše društvo deo je naše kulture. Voleli ih mi ili ne. Ne postoji koncept da se slažemo sa stavovima i premijera i ljudi sa liste koju sam pomenuo“, rekao je on. Navodeći da se hiljade ljudi može izbrojati na listi u okviru procesa istorijske dubine, Kılıçdaroğlu je rekao: „Mislim da nije u redu fokusirati događaj na jednu osobu i komentarisati isticanjem njegovih prošlih grešaka i nedostataka. Društva ih ocenjuju i ističu posmatrajući ih iz pozitivne perspektive u istorijskom procesu. Na primer, nemački istoričar kaže da je Hitler bio deo nemačke kulture. Istina je, Hitler je deo nemačke kulture“, rekao je on. Kılıçdaroğlu je objasnio kako je odredio imena na listi na sledeći način: „Na pitanje, odmah sam naveo imena koja su mi pala na pamet. Parvus efendi je takođe dao knjigu pod nazivom „Tursko finansijsko zarobljeništvo“ sastavljenu iz njegovih spisa, pročitao sam je. Važna knjiga po mom mišljenju. Ideje koje su tamo iznete uticale su na turske levičare i nacionaliste u to vreme.”
Evo liste
Kılıçdaroğlu je pored Parvus efendije naveo i sledeća imena: Yaşar Kemal, Necip Fazıl Kisakürek, Aziz Nesin, Yılmaz Güney, Mimar Sinan, Sabahattin Ali, Ziya Gökalp, Âşık, Mahzuni Şerif, Agop Dilammet 16 vek. Alevi Bektaši narodni pesnik), Džemil Merič (književni kritičar), Idris-i Bitlisi (kurdski političar i pisac), Mustafa Sufi (prvi predsednik centralnog komiteta Komunističke partije Turske).
Mansur Čelik Ankara
