Ручни зглоб; To je najsposobniji zglob našeg tela sa svojom sposobnošću da izvodi složene pokrete. 8 malih kostiju pokazuju mnoge promene položaja među sobom čak i tokom jednostavnog pokreta. Osnovni gradivni element cele ove organizacije je kost koja se zove skafoid. Drugim rečima, skoro svi pokreti i promene položaja se dešavaju preko skafoidne kosti. Ovo objašnjava zašto je stepen bola i gubitak funkcije nakon preloma tako visok.
Dijagnostikovanje preloma skafoide je težak proces!
I dijagnoza i lečenje preloma skafoida je težak proces. Da sumiramo moguće poteškoće:
1- Nakon što dođe do preloma skafoide, dijagnoza možda neće biti postavljena ili dijagnoza može biti promašena. Prelom se možda neće primetiti na filmovima (direktni rendgenski snimak) snimljenim nakon fizičkog pregleda nakon što je došlo do preloma. Ovo je stanje specifično za skafoidnu kost. Pored toga, detaljnije informacije se mogu dobiti pregledima kompjuterizovane tomografije (CT) i magnetne rezonance (MR). Najbolji pristup u ovoj fazi je pretvaranje da je došlo do preloma i nanošenje udlage koja će držati zglob nepomičan 2-3 nedelje. Na kraju ovog perioda, ponovo se dobijaju rendgenski snimci. Ako je prelom počeo da se primećuje, pacijent neće gubiti vreme u lečenju jer će vreme provedeno nepokretan sa udlagom biti dodato periodu lečenja.
2- Prelom skafoide je obično teško zaceliti. Postoji nekoliko razloga za ovu situaciju:
a- Da bi prelom zacelio, količina krvi koja stiže do kosti mora biti u granicama normale. Zbog svoje strukture skafoidne kosti, to nije kost sa dobrom vaskularnošću i snabdevanjem krvlju. Nakon preloma, ova situacija postaje još izraženija.
b- Kao što je ranije pomenuto, skafoidna kost je kost koja se stalno kreće i pomera. Iako se pokušava da se zadrži mirnim metodama lečenja kao što su gips, udlaga i sl. nakon preloma, obično nije moguće sprečiti male pokrete.
c- Prelom skafoidne kosti ostaje unutar zgloba. Ova situacija dovodi do toga da površina preloma bude u kontaktu sa zglobnom tečnošću i ne može se formirati ugrušak koji će zaceliti prelom.
3- Nakon što je skafoidna kost slomljena, jedan od slomljenih delova može umreti. Ovo stanje se naziva avaskularna nekroza ili aseptična nekroza. Smrt kostiju se primećuje mnogo češće nakon preloma skafoidne kosti nego kod drugih fraktura kostiju. Faktori ovde su generalno isti kao oni koji su upravo pomenuti:
a- Otežano snabdevanje krvlju skafoidne kosti,
b- Imati prelom u zglobu,
c- nemogućnost sprečavanja kretanja preloma,
d- Drugi faktor je vezan za veličinu fragmenata nastalih nakon preloma. Ako se kost podeli na relativno jednake delove, verovatnoća odumiranja kosti u jednom od delova je manja. Ako je jedan od delova veoma mali i pored zgloba, rizik od smrti kosti je mnogo veći.
Kako se dijagnostikuje fraktura skafoidne kosti?
U fazi dijagnoze, istorija pacijenta, nalazi fizičkog pregleda i direktni radiografi su glavni izvori informacija. U slučaju poteškoća u dijagnostici ili planiranju lečenja ovim resursima, mogu se primeniti napredni pregledi kao što su CT i MRI.
Kako se leči prelom skafoidne kosti?
Lečenje gipsom: Uprkos svim opisanim negativnostima, neki prelomi skafoida pozitivno reaguju na nehirurški tretman koji nazivamo konzervativnim. Ove vrste preloma su najčešće poprečne i blizu sredine skafoidne kosti, a moguće je nanošenje gipsa. Neophodnost nanošenja gipsa najmanje 12 nedelja (sa kontrolnim zapisom u šestoj nedelji) donosi mnoge probleme kao što su kvalitet svakodnevnog života i higijena. Netolerancija na gore navedene moguće negativnosti je takođe realan razlog za hiruršku intervenciju. Treba napomenuti da je vrlo mali broj preloma skafoida pogodan za lečenje gipsanim zavojima.
Hirurško lečenje: Hirurškim tretmanom slomljena kost se vraća u prethodni anatomski položaj (stanje pre preloma) i fiksira se brojnim uređajima da ostane u tom položaju dok ne provri. Ova intervencija se naziva 'otvorena redukcija-unutrašnja fiksacija'. Vijci specijalno razvijeni za ovu vrstu preloma su najčešće korišćeni uređaji za fiksiranje.
Kasna dijagnoza komplikuje proces lečenja i produžava period oporavka!
Proces lečenja je mnogo teži kod pacijenata koji nisu dijagnostikovani ili su se kasno prijavili. Kao što je ranije pomenuto, skafoidna kost je struktura koja učestvuje u svim pokretima zglobnog zgloba. Pogoršanje integriteta kosti nakon preloma negativno utiče na celokupnu biomehaniku zgloba. Kosti počinju spontano da se pomeraju tokom vremena i dolazi do kolapsa u zglobu ručnog zgloba. Takve situacije se često nazivaju 'kalcifikacija'. Ceo ovaj proces obično zahteva vreme, pa su i vrste hirurškog lečenja koje se mogu primeniti su različite.
1- Fiksacija i kalemljenje: Prelom je otkriven, kalemljenje se primenjuje da bi se unapredilo spajanje. Čak i ako se u ovoj fazi postigne spajanje i sačuvaju normalne dimenzije skafoidne kosti, oštećenje koje je nastalo tokom vremena ne može se obnoviti. Očekuje se smanjenje bola kod pacijenta. Teško je predvideti koliko će se gubitak pokreta zgloba vratiti.
2- Intervencije spasavanja: Ovo su metode koje se mogu primeniti u slučajevima sa kasnom dijagnozom u kojima se jedan ili svi nalazi kao što su nesrastanje, smrt kostiju (avaskularna nekroza), erozija (kalcifikacija) primećuju nakon preloma skafoide. Ovim metodama se ne očuvaju normalna anatomija i biomehanika zgloba ručnog zgloba. Cilj mu je da se očuvaju pokreti zgloba relativno bezbolno uklanjanjem cele skafoide i dve susedne kosti.
Kako se razvija proces hirurškog lečenja?
Nakon pregleda specijaliste ortopeda ili ručnog hirurga, biće zatraženi Vaši pregledi. Cilj ovde nije samo dijagnoza već i stadijum preloma. Stadijum bolesti je od velikog značaja u izboru hirurške metode koja će se primeniti. Većina operacija koje se odnose na skafoidnu kost mogu se obaviti pod regionalnom anestezijom. Nakon operacije, na lakat se obično stavlja gips ili udlaga. Trajanje gipsa ili udlage može da varira između 3 nedelje i 3 meseca, u zavisnosti od primenjene hirurške metode. Na kraju ovog perioda primenjuje se fizikalna terapija i rehabilitacija. Cilj je dobiti snagu u šaci, zglobu i ruci i minimizirati gubitak pokreta.
Koji problemi mogu nastati?
Nakupljanje krvi (hematoma) u predelu hirurške rane, infekcija (zapaljenje), ograničenje pokreta prstiju usled adhezije tkiva, hronični bol (RSD), zakasneli ili neočekivani rezultati su prvi zastoji koji nam padaju na pamet. Treba imati na umu da je lečenje preloma skafoida naporan i dug period koji će trajati mesecima. Ponekad se može javiti potreba za drugom hirurškom intervencijom zbog neuspeha da se postigne sjedinjenje.
