Radioterapija (radioterapija) je jedna od najčešće korišćenih metoda u borbi protiv bolesti u svetu i kod nas poslednjih godina. Uporedo sa svetom u razvoju i promenama, bolesti i virusi se diverzifikuju, pa se shodno tome otkrivaju nove tehnološke metode koje su razvijene za borbu protiv bolesti. Radioterapija je jedna od najčešće korišćenih metoda lečenja poslednjeg perioda. Dakle, koji su neželjeni efekti terapije zračenjem?
ŠTA JE RADIOTERAPIJA (TERAPIJA ZRAČIMA)?
Radioterapija (radioterapija) se odnosi na lečenje kancera korišćenjem jonizujućeg zračenja. Visoke doze zračenja koje se isporučuju radioterapijom mogu ubiti ćelije raka i sprečiti ih da se dele i razmnožavaju. Radioterapija je veoma efikasna na ćelije raka koje rastu i razmnožavaju se mnogo brže od normalnih ćelija.
Danas se u radioterapiji primenjuje ciljani pristup lečenju, koji ima 60% mesta u lečenju raka. Tokom radioterapije, područje tumora se određuje i zraci se šalju u većoj dozi i to samo do kancerogene ćelije. Pošto je radioterapija regionalni tretman, pacijent može nastaviti svoj rutinski život nakon 15-20 minuta dnevnih sesija.
Radioterapija ima za cilj ne samo efikasno lečenje pacijenta, već i kvalitetan život nakon lečenja. Iz tog razloga, u primenama radioterapije, tehnike zračenja koje su u prošlosti pokrivale veoma široku oblast kako bi se potpuno uništilo kancerogeno tkivo sada su zamenjene tretmanima koji potpuno okružuju tumor i ciljaju samo na kancerogeno područje. Tako se zdrava tkiva mogu više zaštititi, a pošto se mogu koristiti veoma visoki snopovi, tumor se može kontrolisati većom brzinom. Iako nije moguće u potpunosti zaštititi normalno tkivo od zračenja, udobnost je obezbeđena zračenjem koje ne prelazi tolerantne doze tkiva.
Koji su neželjeni efekti radioterapije?
Kao i svi tretmani, radioterapija takođe ima neželjene efekte. U 2D tretmanima, velika površina je korišćena za isporuku dovoljne doze tkivu pacijenta. Shodno tome, oštećenje zdravog tkiva i neželjeni efekti bili su mnogo češći. Poslednjih godina, uređaji koji se koriste u radioterapijskim tretmanima su sposobni da usmere snop na obolelo tkivo što je više moguće, obezbeđujući da druga područja budu izložena najmanjoj dozi.
U zavisnosti od tehnološkog razvoja, menjao se i obrazloženje lečenja u radioterapiji i pored uspeha; Kvalitet života pacijenata tokom i nakon lečenja takođe je postao važan. Za obolele od raka, koji sada imaju duži životni vek, važno je koliko i njihov oporavak, da nakon završenog procesa lečenja nastave svoj život normalno.
Neki faktori utiču na intenzitet neželjenih efekata radioterapije. Prema ovome;
Kako se širina područja lečenja radioterapijom povećava, neželjeni efekti se takođe povećavaju.
Isto tako, važan je i broj i zapremina organa u zoni lečenja.
Otpornost na zračenje svakog organa je različita i može izazvati različite neželjene efekte. Posebno su osetljiviji bubrezi i jetra.
Dnevna doza radioterapije takođe direktno utiče na neželjene efekte.
Starost i opšte zdravstveno stanje pacijenta takođe utiču na tok neželjenih efekata.
Izbor radioterapijskog aparata utiče i na intenzitet neželjenih efekata.
Jedno od pitanja koje pacijente i njihove rođake najviše zanima jeste da li pacijent koji prima radioterapiju emituje zračenje. Nema štete za ljude pored pacijenta koji prima radioterapiju. Iz tog razloga, čak ni u situacijama kao što su grljenje, ljubljenje i kontakt sa rođacima nakon radioterapije, ne postoji negativna situacija koja će uticati na ljude.
Neželjeni efekti radioterapije se obično vide na tretiranim delovima. Ako tokom lečenja imate tegobe kao što su kašalj, groznica, znojenje ili neobičan bol, obavestite svog lekara ili medicinsku sestru. Iako je većina neželjenih efekata radioterapije neprijatna, mogu se kontrolisati lekovima ili ishranom. Ovi neželjeni efekti obično nestaju u roku od nekoliko nedelja nakon završetka radioterapije.
Najočigledniji neželjeni efekti radioterapije su sledeći;
Radioterapija utiče na crvena krvna zrnca u krvi, uzrokujući da se pacijent oseća umorno, tromo i anoreksiju.
Značajno smanjenje belih krvnih zrnaca tokom lečenja čini pacijenta ranjivijim na infekcije.
Opet, iako retko, mogu se javiti mala krvarenja, fleke na koži ili pojava modrica u različitim delovima tela sa smanjenjem trombocita.
Neki neželjeni efekti se mogu razviti u tkivu kože u oblasti gde se primenjuje radioterapijski tretman.
Ovi neželjeni efekti počinju blagim osipom (poput opekotina od sunca) koji bledi sa gaženjem i može napredovati do vodenih, otvorenih rana.
U nekim slučajevima može izazvati karijes.
Može izazvati rane u ustima.
Radioterapija može izazvati gubitak kose i kose samo na mestu gde se primenjuje. Nakon tretmana, ponekad osipana dlaka može ispasti gušća i u drugoj boji.
Može postojati osećaj stezanja u grudnom košu neko vreme tokom i posle radioterapije. Može doći do poteškoća pri gutanju. Zbog toga treba izbegavati veoma čvrstu hranu.
Dijareja, mučnina i povraćanje s vremena na vreme takođe se ističu kao neželjeni efekti radioterapije.
Da ne bi bili previše pogođeni neželjenim efektima radioterapije, o neželjenim efektima treba detaljno razgovarati sa lekarom. Takođe bi trebalo da potražite pomoć od dijetetičara.
