Specijalista akušerstva i ginekologije op. dr. Cem Kızılaslan je naglasio da bolesti štitne žlezde treba uzeti u obzir tokom trudnoće. Kizilaslan je naveo da je štitna žlezda u poslednjem periodu trudnoće porasla za 30 odsto u odnosu na prvi period. Izražavajući da postoje promene u nivou hormona štitne žlezde tokom perioda trudnoće, Kızılaslan je rekao: „Posle prvih 12 nedelja, nivoi TSH se redovno povećavaju zbog nekih hormona koji se oslobađaju iz placente tokom trudnoće, a posebno u trećem periodu trudnoće.
Kızılaslan je rekao: „TSH, koji se koristi u dijagnozi i skriningu mnogih bolesti štitne žlezde, smanjuje se kao rezultat slabe stimulacije TSH receptora beta hCG hormonom, koji se povećava tokom prvih 12 nedelja.
Hormon T4 koji se luči od majke tokom trudnoće kontinuirano prelazi iz placente do bebe i ima veoma važno mesto u razvoju mozga fetusa, posebno tokom prvih 12 nedelja, pošto razvoj štitaste žlezde fetusa nije završen i hormon se ne može proizvesti u skladu sa tim.
Simptomi bolesti
„Grejvsova bolest je odgovorna za 95 procenata slučajeva hipertireoze tokom trudnoće“, rekao je Kizilaslan i rekao: „Simptomi i znaci bolesti uključuju razdražljivost, tremor, tahikardiju, česte defekacije, prekomerno znojenje, netoleranciju na toplotu, gubitak težine, gušavost, nesanica i hipertenzija. Osim toga, odloženo zatvaranje ili otvaranje očnog kapka i edem lokalizovan posebno u prednjem delu tibije, koji se naziva dermatopatija.
Ovi znaci i simptomi se takođe mogu videti zbog mnogih bolesti ili trudnoće, ali promene u nivou hormona štitne žlezde pomažu da se razlikuje od drugih bolesti. Ekstremno visoki nivoi T4 u nelečenim slučajevima mogu izazvati hipertenziju i srčanu insuficijenciju kod majke, kao i prevremeni porođaj, malu porođajnu težinu, hidrops fetusa, fetalnu strumu i gubitak trudnoće kod bebe.
Kizilaslan je rekao da se u većini slučajeva Grejvsove bolesti uočenih tokom trudnoće, antitela koja se formiraju protiv štitne žlezde prenose sa majke na bebu i rekao: „Ova antitela mogu izazvati prekomerni rad i disfunkciju štitne žlezde fetusa. Kao rezultat toga, imuno-posredovani hipertireoza ili hipotireoza se može videti kod otprilike 1-5% novorođenčadi. Incidenca Grejvsove bolesti u neonatalnom periodu nije jasna. Međutim, učestalost neonatalne Grejvsove bolesti je povećana kod novorođenčadi majki koje su lečene operacijom ili radioaktivnim jodom pre trudnoće.
Stoga, treba uzeti u obzir rizik od neonatalne Grejvsove bolesti kod beba svih majki sa istorijom Grejvsove bolesti. Subklinički hipertireoidizam se javlja u približno 1,7 procenata svih trudnoća i karakteriše ga veoma nizak serumski TSH i normalni nivoi T4 bez seruma. Važno je da, pošto u naučnim studijama nije obavezno da se leči antitiroidnim lekovima, utvrđeno je da ne pokazuje povezanost sa negativnim ishodima trudnoće.
Izražavajući da se hipotireoza javlja u 0,2-1% svih trudnoća, Kızılaslan je rekao: „Odlikuje se povećanim serumskim TSH i smanjenim nivoom T4 bez seruma. Iako najčešći znaci i simptomi nisu specifični za bolest, to su umor, zatvor, osetljivost na hladnoću, grčevi u mišićima i debljanje, suva koža, gubitak kose. Guša se često vidi kod pacijenata sa Hašimotovom bolešću i hipotireozom, što se vidi kod pacijenata koji žive u rizičnim područjima zbog nedostatka joda.
Hašimotova bolest je najčešći uzrok hipotireoze tokom trudnoće i predstavlja bolest koju karakterišu stvaranje antitela protiv štitne žlezde. Da bi i majka i fetus proizvodili dovoljno hormona T4, majka mora uzimati adekvatne suplemente joda. Potreba za jodom je 150 mikrograma dnevno kod žena reproduktivnog uzrasta, 220 mikrograma dnevno kod trudnica i 290 mikrograma dnevno kod dojilja.
U slučajevima nelečenog hipotireoze mogu se uočiti tegobe kao što su spontani pobačaji kod majke, preeklampsija, prevremeni porođaj, odvajanje bebinog supruga i smrt bebe u materici, povećana mala porođajna težina kod fetusa i pogoršanje postnatalnog neurofiziološkog razvoja. Adekvatna suplementacija tiroidnim hormonima tokom trudnoće je najbolji metod lečenja za sprečavanje negativnih ishoda trudnoće.
Kizilaslan je nastavio svoje reči na sledeći način: „Pošto otkrivanje i lečenje subkliničkog hipotireoze kod majke ne utiče na poboljšanje neurokognitivnih funkcija novorođenčadi, rutinski skrining bolesti štitne žlezde tokom trudnoće se ne preporučuje. Pacijente sa istorijom bolesti štitne žlezde ili sa simptomima sumnje na bolest štitne žlezde treba pregledati.
S obzirom da u trudnoći štitna žlezda može da poraste i do 30 odsto, nije obavezna procena funkcije štitaste žlezde kod pacijenata koji nemaju tegobe i imaju blago uvećanje štitaste žlezde. Međutim, treba proceniti funkciju štitne žlezde kod pacijenata sa teškom strumom ili izraženim čvorovima.
U dijagnozi bolesti štitne žlezde treba tražiti TSH i besplatni T4 test. Prvi korak skrining testa je određivanje nivoa TSH u serumu. Tokom trudnoće, nivoi TSH su uglavnom u rasponu od 0,1-2,5 mIU/L u prvom tromesečju, 0,2-3,0 mIU/L u drugom tromesečju i 0,3-3,0 mIU/L u trećem trimestru.
Nivo T4 bez seruma treba meriti na vrednostima TSH ispod i iznad referentnog opsega. Nizak nivo TSH u serumu i visok nivo T4 bez seruma karakteriše hipertireoza. Visok nivo TSH u serumu i nizak nivo T4 bez seruma karakteriše hipotireoza. Hipertireoza se retko može javiti zbog povećanja nivoa T3 bez seruma dok je T4 bez seruma normalan.Ovo stanje se naziva T3 toksikoza.
Metode lečenja trudnica sa hipertireozom
Treba ih lečiti lekovima tioamidne grupe kao što su propiltiouracil ili metimazol kako bi se neželjeni efekti sveli na minimum. Propiltiouracil je lek prvog izbora jer ređe prolazi kroz placentu i izaziva manje periferne konverzije T4 u T3. Metimazol retko može da izazove urođeno oštećenje kože koje karakteriše atrezija jednjaka ili hoana pod nazivom aplazija kutis.
Toksičnost jetre može se razviti zbog upotrebe propiltiouracila. Prolazna leukopenija se može razviti kod otprilike 10 procenata trudnica koje koriste lekove iz grupe tioamida, a ovo stanje obično ne zahteva lečenje. Ako postoje žalbe na groznicu i bol u grlu kod pacijenata koji koriste lekove tioamidne grupe, lek treba prekinuti i uraditi kompletnu krvnu sliku. Hepatotoksičnost je ozbiljan neželjeni efekat i primećuje se kod otprilike 0,1-0,2% trudnica koje koriste propiltiouracil. Rutinski testovi funkcije jetre se ne preporučuju kod pacijenata bez pritužbi.
Doza propiltiouracila se može početi davati oralno u dozama u rasponu od 50-150 mg tri puta dnevno, a tioamida u dozama između 10-40 mg dva puta dnevno, u zavisnosti od kliničkih nalaza. Cilj doze leka je održavanje vrednosti T4 bez seruma unutar normalnog opsega sa najmanjom dozom, bez obzira na nivoe TSH. Nakon što se započne prvi tretman, dozu leka treba prilagoditi proverom nivoa slobodnog T4 u serumu svake 2-4 nedelje.
Koje lekove treba koristiti u slučajevima hipotireoze, kako da se primeni doza i da se prilagodi doza?
Trudnice sa hipotireozom treba da primaju terapiju zamene T4 sa početnom dozom od 1-2 mcg/kg kako bi se minimizirali mogući neželjeni efekti. Trudnice koje su imale tiroidektomiju ili su lečene radioaktivnim jodom možda će trebati veće doze lečenja. Za razliku od hipertireoze, odgovor na lečenje prati nivo TSH u serumu.
Nivo TSH u serumu treba proveravati u intervalima od 4-6 nedelja, a nivo TSH treba održavati u granicama normale povećanjem ili smanjenjem doze leka koji se koristi za 25-50 mcg. Oko 1/3 trudnica će možda morati da poveća dozu leka uprkos lečenju zbog povećane proizvodnje estrogena tokom trudnoće.
