Ovo stanje, koje može predstavljati rizik po zdravlje majki i odojčadi, sreće se kod otprilike 5 procenata trudnica. Međutim, mnogi zdravstveni problemi koji se mogu javiti kod majke i bebe mogu se unapred otkriti testom opterećenja šećera koji se obavlja tokom trudnoće.
Specijalista akušerstva i ginekologije opr. dr. Cengizhan Kolata je rekao: „Tokom testa punjenja šećera, opterećenje šećera u telu nije štetno i za bebu i za majku u zdravom telu. Zato što u telu postoji mehanizam koji balansira šećer u krvi napunjen tokom testa šećera i za kratko vreme ga spušta na normalu.
Treba uzeti u obzir gestacijski dijabetes
Gestacijski dijabetes (gestacijski dijabetes); Javlja se kada žena koja nema dijabetes pre trudnoće ima povećanje nivoa glukoze (šećera) u krvi tokom trudnoće.
Gestacijski dijabetes se javlja kod otprilike 3-5% trudnica. 90 odsto njih primećuje se tokom trudnoće. Gestacijski dijabetes se može otkriti testom opterećenja glukozom koji se izvodi u 24. i 28. nedelji trudnoće.
Zdravstveni problemi se mogu utvrditi testom punjenja šećera
Jedno je od pitanja koja se najviše pitaju i koja se najviše raspravlja o tome da li je test opterećenja glukozom tokom trudnoće štetan za zdravlje majke i bebe. Međutim, da bi se otkrili zdravstveni problemi koji se mogu javiti kod majke i bebe tokom trudnoće, trebalo bi da se uradi test opterećenja šećera.
Tokom testa opterećenja šećerom, opterećenje šećera u telu nije štetno i za bebu i za majku u zdravom telu. Zato što u telu postoji mehanizam koji balansira šećer u krvi napunjen tokom testa šećera i spušta ga na normalan nivo za kratko vreme.
Grupe visokog rizika, visokog rizika i nerizične grupe kod gestacionog dijabetesa
Gestacijski dijabetes koji se može javiti tokom trudnoće podeljen je u tri grupe kao visokorizični, rizični i nerizični. Trudnice sa indeksom telesne mase (BMI) iznad 30 odsto su u grupi visokog rizika. Ponovljeni gubitak trudnoće, neobjašnjivi gubitak bebe i žene sa istorijom loše trudnoće su u rizičnoj grupi.
Pored toga, one koje su rodile velike bebe, one sa porodičnom istorijom dijabetesa, pacijenti sa policističnim jajnicima (uvećanje jajnika i male ciste), žene starije od 25 godina, žene sa istorijom dijabetesa u prethodnoj trudnoći , a u ovu grupu spadaju i žene koje su imale težak porođaj (umetanje ramena).
Iz rizične grupe su isključene žene između 25 godina, one sa prvom trudnoćom i one koje u porodici nemaju dijabetes.
Za dijagnozu je dovoljan test tolerancije na glukozu od 75 grama.
Test opterećenja šećera od 75 grama, koji je prihvaćen kao trenutni pristup za dijagnostiku gestacionog dijabetesa, primenjuje se na buduću majku. Ako je glukoza u krvi natašte ispod 92 mg/dl, 1. sat glukoze u krvi je 180 ml/dl, a 2. sat glukoze u krvi ispod 153 g/ml u rezultatima testa, ove vrednosti se smatraju normalnim. Međutim, ako je bilo koji od rezultata visok, buduća majka je u rizičnoj grupi.
Kada se dijagnostički test sprovodi samo na rizičnim grupama, može se dijagnostikovati samo 50 procenata populacije gestacionog dijabetesa. Ostalih 50 odsto ne treba zanemariti.
Zdrav proces trudnoće i porođaj može se obezbediti kod trudnica koje imaju dijagnozu i čiji se šećer u krvi prati na željenom nivou. Ako se ovaj skrining ne uradi, neki zdravstveni problemi mogu se pojaviti kod 50 procenata nedijagnostikovanih budućih majki i bebe.
Kod bebe može doći do kašnjenja u razvoju i anomalija organa.
Problemi koji se mogu pojaviti kod bebe; anomalije organa (kičma, srce, itd.), zaostajanje u rastu i razvoju, rizik od dijabetesa, porođajne traume usled teškog porođaja, produžena žutica u periodu novorođenčeta, hipoglikemija (niži nivo šećera u krvi od normalnog), hipokalcemija (ekstremno smanjenje krvi kalcijum), hipomagnezemiju (smanjenje nivoa magnezijuma u krvi ispod normalnog) i respiratorne probleme novorođenčeta.
Timski rad potreban u lečenju
Nakon postavljanja dijagnoze, treba planirati ishranu, vežbe i terapiju lekovima za buduću majku kako bi se šećer u krvi održao na ciljanom nivou.
Pošto je dijabetes sistemska bolest i zahvata sve organe u telu; Buduću majku treba pažljivo pratiti multidisciplinarnim pristupom, uključujući ginekologa, endokrinologa, specijaliste za ishranu i dijete.
Ne treba zaboraviti da se gestacijski dijabetes ponavlja sa stopom od 60 odsto u sledećem porođaju. Stopa razvoja dijabetesa u budućnosti kod gestacionog dijabetesa je 26 odsto.
Oni koji nisu u rizičnoj grupi trebalo bi da imaju redovne testove šećera u krvi.
Navodeći da test opterećenja šećera ne treba preskočiti tokom trudnoće, specijalista akušerstva i ginekologije opr. dr. Cengizhan Kolata je rekao: „Trudnice koje ne žele da se testiraju iz različitih razloga, čak i ako nisu u rizičnoj grupi, treba da imaju redovan test glukoze u krvi natašte.
Tokom trudnoće, šećer u krvi natašte ne bi trebalo da prelazi 95 ml/dl, a glukoza u krvi posle obroka ne bi trebalo da prelazi 140 ml/dl. Hemoglobin A1c, odnosno test krvi glikozilovanog hemoglobina (HbA1C) ne bi trebalo da prelazi 6 procenata.
