Specijalista kardiologije Medicinskog fakulteta Univerziteta u Ankari prof. dr. Sadi GulecSuprotno onome što je poznato, on je rekao: „Nije moguće da osoba koja konzumira nula masti živi, a kamoli da bude lepa i zdrava.
Guleč je naveo da je najzdraviji način konzumiranja ulja pravilno prilagođavanje količine konzumiranja i rekao da je neunošenje ulja štetno po zdravlje, suprotno popularnom verovanju.
Objašnjavajući da masno tkivo čini 15-20 procenata telesne težine osobe, Guleč je rekao: „Nije moguće da osoba koja konzumira nula masti bude lepa i zdrava, čak ni da živi. Za ovo treba da jedemo masti, 25-30% kalorija koje su nam potrebne. Prikladno je da neko sa dnevnim potrebama kalorija od 2 hiljade konzumira približno 65-70 grama masti dnevno.
Ističući da je pogrešno misliti da je izvor masti koje se nakupljaju u predelu stomaka i kukova, a koje narušavaju i zdravlje i izgled, samo konzumirana mast, Guleč je rekao:
„Ako konzumirate 2.500 kalorija dok konzumirate 2 hiljade kalorija dnevno, ugojićete se čak i ako u onome što jedete nema ni malo masti. Peciva bez masti, lagani sladoledi, vino bez masti i rakije koje jedete se metabolišu nakon što uđu u telo, pretvaraju se u masti i skupljaju se na mestima gde ne želite da se skupljaju.”
„Turska je uporna u gojaznosti“
Ističući da je najzdraviji način konzumiranja ulja pravilno prilagođavanje količine konzumiranja, Guleč je objasnio da uz pravilnu potrošnju ulja mast ne može biti neprijatelj srca.
Podsećajući da su lekari godinama govorili svojim pacijentima da „jedu bez masti, da ne koriste čvrstu masnoću“, Guleč je rekao: „Istraživanja pokazuju da su Turci postali broj jedan po broju kardiovaskularnih bolesti u Evropi i da su postali odlučni u gojaznosti у свету. Mislim da nikome ne izgleda baš ubedljivo smanjenje zdravlja srca na samo korišćenje masti. Međutim, kada govorimo o mestu masti u zdravoj ishrani, može se lako setiti da 30 odsto ukupne energije treba da se dobije iz masti, da zasićene masti ne smeju da prelaze 10 odsto ove količine i da mono i polinezasićene namirnice treba potrošiti po 10%. Ni maslinovo ni druga ulja nemaju baš ove proporcije. Ne vidim nikakvu štetu u stvaranju sorte sa različitim uljima sve dok se pridržavaju datih količina.”
„Trans masti treba izbegavati”
Guleč je rekao da sugestije lekara da treba konzumirati samo maslinovo ulje ne vode ispravno pacijente. Ističući da pacijent čija dnevna potrošnja masti treba da bude 70 grama ne čini ništa dobro njegovom srcu kada konzumira 150 grama maslinovog ulja, Guleč je rekao: „Kao da maslinovo ulje nije mast, niti kalorije iz njega dolaze. Ipak, ne bi bilo pogrešno reći da je 70 grama maslinovog ulja, koje uključuje margarin, pa čak i puter, zdravije od 150 grama samo maslinovog ulja.
Ističući da je „trans masti“ jedina vrsta masti koju ne bi trebalo kompromitovati po pitanju masti, Guleč je opisao trans masti kao i da podiže holesterol i uništava zdravlje srca, i upozorio da se kloni trans masti kao državna politika. .
"Maslac sadrži holesterol"
Guleč je rekao da biljna ulja poput maslinovog ulja, suncokretovog ulja i margarina ne sadrže holesterol direktno, dok puter sadrži holesterol jer je životinjski proizvod.
Navodeći da, suprotno popularnom verovanju, zasićene masti nisu specifične samo za puter ili margarin, one se takođe nalaze u određenim razmerama u tečnim uljima, uključujući maslinovo ulje, Guleč je rekao: „Osoba ne treba da bude lišena bilo koje vrste hrane, uključujući ćevap i baklavu, i ne narušavati preporučene balanse, pod uslovom da ne prekorače dnevni unos kalorija i dobiju na težini.Samo slobodno bira vrstu ulja koje želi u svojim obrocima, pod uslovom da Očigledno je da bi mi, lekari, trebalo da budemo spremniji da pripremimo primenljivije, ali ne i rizične zdravstvene preporuke umesto strogih i kliše preporuka o ishrani.
