Otkriće i upotreba antibiotika smatra se jednom od prekretnica u ljudskoj istoriji i poznato je da je do sada spasilo stotine miliona života. Međutim, posle pola veka avanture, antibiotici više nisu efikasni kao nekada. Razlog tome je što su mnoge bakterije razvile rezistenciju na antibiotike usled prekomerne i zloupotrebe širom sveta i kod nas.Čak i ako se proizvode novi antibiotici za lečenje ovih bakterija, rezistencija se ponovo razvija veoma rano usled prekomerne upotrebe. Nažalost, ovaj začarani krug uvek radi u korist bakterija i izaziva neizlečive infekcije širom sveta. Acıbadem Univerzitetska bolnica Atakent Pedijatrija / Specijalista za pedijatrijske infektivne bolesti Prof. dr. Metehan Özen skreće pažnju na činjenicu da antibiotici koji se neselektivno koriste nisu samo neefikasni u lečenju, već izazivaju i mnoge ozbiljne zdravstvene probleme kod dece!
Turska koristi 2-3 puta više antibiotika od evropskih zemalja!
Prema podacima Evropskog centra za kontrolu bolesti 2013. godine, Turska koristi u proseku 2-3 puta više antibiotika u odnosu na evropske zemlje. Prema izveštaju Svetske zdravstvene organizacije iz 2014. godine, prijavljeno je da 43 od svakih 1.000 ljudi u Turskoj koristi antibiotike dnevno. Prema ovim podacima, Turska je na prvom mestu po upotrebi antibiotika na celom evropskom kontinentu.
Za primenu antibiotika potrebna je preporuka lekara!
Antibiotici se koriste za infekcije uzrokovane bakterijama i kod dece i kod odraslih. „Međutim, nije uvek jasno da li je infekcija bakterijskog ili virusnog porekla. Iz tog razloga, antibiotski tretman treba preporučiti kao rezultat kliničke ili laboratorijske evaluacije“, rekao je specijalista za pedijatrijske infektivne bolesti prof. dr. Metehan Ozen nastavlja svoje reči na sledeći način: „Ova razlika je direktno povezana sa iskustvom lekara u infekciji. Zbog toga, pre upotrebe antibiotika kod dece, svakako treba da se konsultuju sa pedijatrijskim infektologom. Inače, antibiotici se nepotrebno koriste za virusne infekcije. Nepravilna upotreba antibiotika takođe može izazvati mnoge ozbiljne zdravstvene probleme kod dece.“
Zdravlje i bolesti dece / specijalista dečjih infektivnih bolesti prof. dr. Metehan Ozen navodi ozbiljne zdravstvene probleme uzrokovane neselektivnom upotrebom antibiotika na sledeći način:
1. Izaziva dijareju povezanu sa antibioticima
Dijareja povezana sa antibiotikom zauzima prvo mesto među mnogim neželjenim efektima koji se javljaju tokom terapije antibioticima. Iako je dijareja uglavnom blaga, promena ili ukidanje antibiotika tokom ozbiljne bakterijske infekcije može dovesti dete u ozbiljnu nevolju. Teška dijareja može dovesti do poremećaja tečnosti i elektrolita, hemoragičnog kolitisa, a ponekad i smrti. Iz tog razloga, u slučajevima dijareje izazvane antibioticima, od velike je važnosti da se konsultuje pedijatrijski infektolog kako bi se tretman promenio u skladu sa vrstom i težinom infekcije.
2. Oštećuje imunološki sistem
Studije poslednjih godina; Jasno otkriva da antibiotici menjaju ljudsku floru, ubijaju korisne mikrobe i slabe imunitet sluzokože, što je naše najvažnije zaštitno oružje. Naročito protiv faktora sličnih gripu, imuni sistem slabi i infekcije koje obično traju 3-5 dana postaju duže i teže. Zbog toga deca koja često koriste antibiotike imaju veću verovatnoću da dobiju sinusitis, upale srednjeg uha, upalu pluća, faringitis i dijareju, što se naziva infekcijama sluzokože.
3. Uzrokuje gojaznost
Antibiotici, koji su čudesni pronalasci ljudske istorije, pokretač su gojaznosti, jednog od najozbiljnijih problema savremenog čoveka.Danas je sve jasnije poznato da je disbioza, odnosno poremećaj flore u osnovi većine važne bolesti. Naša crevna flora reguliše naše metaboličke funkcije preduzimanjem razgradnje složenih ugljenih hidrata i dijetetskih vlakana neophodnih za varenje čoveka, proizvodnju nekih važnih vitamina i dugolančanih masnih kiselina. Poremećaj flore uzrokovan antibioticima dovodi i do gojaznosti, koja je jedan od najčešćih zdravstvenih problema današnjice. Urađena studija; Otkriveno je da 20 procenata dece mlađe od 2 godine koja koriste antibiotike širokog dejstva razvijaju gojaznost kada imaju samo 5 godina. Kao rezultat opsežnog istraživanja nakon ove studije; Utvrđeno je da su države u kojima se antibiotici češće koriste u SAD češće kod gojaznosti, srčanih oboljenja, dijabetesa i stope smrtnosti od njih.
4. Pokreće alergije
Incidencija alergijskih bolesti, koja je jedan od zdravstvenih problema o kojima se najviše govori poslednjih godina, danas se ubrzano povećava. Jedan od najvažnijih razloga za ovo povećanje, poremećaj flore i smanjenje imuniteta sluzokože, danas su uglavnom uzrokovani zloupotrebom antibiotika. Sada je jasnije poznato da je poremećaj flore posledica sve veće upotrebe antibiotika, posebno u mladosti. Još jedan razlog za brzi porast alergijskih bolesti danas je sažet kao „teorija higijene“: Naša strast za čistijim, sterilnim životom bez klica i ishranom sprečava stvaranje naše flore, a samim tim i zdrav razvoj i jačanje imuniteta. sistema. Kao rezultat, alergijske reakcije se povećavaju.
5. Dovodi do otkazivanja bubrega
Najmanje jedna petina akutne bubrežne insuficijencije je posledica korišćenih lekova. Iako se bubrežna insuficijencija obično povlači prestankom uzimanja lekova, potrebna je hospitalizacija i mnoge intervencije. Među ovim lekovima na prvom mestu su antibiotici. Pored toga, poznato je da se bolesti bubrega češće javljaju u starijim godinama kod dece koja često koriste antibiotike.
6. Oštećuje funkcije jetre
Oko 900 lekova i biljnih mešavina izazivaju toksičnost jetre i čine čak 20-40 procenata fatalnog otkazivanja jetre. Važan deo bolesti koje zahtevaju transplantaciju jetre razvija se zbog upotrebe lekova. Toksičnost jetre je uobičajena zbog upotrebe antibiotika. Uglavnom, ovaj neželjeni efekat napreduje sa blagim simptomima i spontano se povlači kada se lek prestane. Međutim, ako dete ima tešku infekciju koja zahteva upotrebu antibiotika, izuzetno je važno odrediti novi tretman.
