Reč mizofonija je bukvalno oblik „mržnje zvuka“, niskog nivoa nesklonosti zvuku. Smatra se da je to neurološki poremećaj uzrokovan određenim zvucima, glasnim ili tihim, koji karakterišu negativna iskustva. Ovaj termin su skovali američki neurolozi Pavel Jastrebof i Margaret Jastrebof. Često se koristi umesto termina selektivna osetljivost na zvuk.
KOJI SU SIMPTOMI MIZOFONIJE?
Obični zvuci kao što su sečenje noktiju, pranje zuba, jedenje, disanje, šmrkanje, pričanje, kijanje, zevanje, hodanje, žvakanje, smeh, hrkanje, zviždanje, zvuk televizije ili kašljanje su zvuci koje osobe sa mizofonijom najviše uznemiravaju , čak i ljut. Na neke utiču i vizuelni stimulansi vidljivi iz ugla oka, kao što su pokreti stopala i tela. Može se razviti intenzivna anksioznost i ponašanje izbegavanja, što dovodi do smanjenja društvenosti. Drugi se mogu osećati prinuđenim da imitiraju vizuelno ili slušno ponašanje koje vide.
LEČENJE MIZOFONIJE
Ako se zbog bolesti smanji kvalitet života osobe, treba da dobije psihološki tretman. Tokom lečenja treba utvrditi uzrok ove bolesti. Neophodno je tražiti pomoć od specijaliste. Terapija je opcija lečenja koja pomaže u tome.
