Žalbe kao što su iznenadni gubitak vida, problemi u hodu, uporna glavobolja, mučnina i povraćanje mogu biti predznaci tumora na mozgu. Tumori mozga, koji u početku izazivaju zastrašujuću sliku zbog opasnosti po život koju predstavljaju, mogu se staviti pod kontrolu primenom pravih metoda lečenja u pravo vreme. Iz bolnice Memorijal Ankara, Odeljenje za neurohirurgiju, prof. dr. Hakan Oruckaptan je dao informacije o tumorima na mozgu.
Maligni tumori imaju tendenciju da se šire brzo i agresivno.
Normalne ćelije u našem telu vremenom stare i zamenjuju se novim ćelijama. S druge strane, tumorske ćelije se nekontrolisano razmnožavaju i ne mogu se ukloniti iz okoline kao druge stare ćelije. Tumori mozga su abnormalni skupovi ćelija u mozgu ili u blizini. Ove lezije zauzimaju mesto u lobanji i stoga izazivaju kliničke znake ili tegobe vršeći pritisak na mozak.
Mnoge neurološke bolesti mogu izazvati slične tegobe i nalaze kao tumori mozga. Tumori mozga se mogu podeliti u dve grupe na benigne, odnosno benigne i maligne, odnosno maligne. Maligni tumori su kanceri koji se razvijaju u mozgu, rastu mnogo brže od benignih tumora i imaju tendenciju da se agresivno šire na okolno tkivo. Neki benigni tumori se vremenom mogu transformisati u maligne.
Može izazvati gubitak neuroloških funkcija
Bilo da su benigni ili maligni, tumori mozga mogu gurnuti mozak na jednu stranu izazivajući povećanje pritiska u glavi nakon što dostignu određenu veličinu, ili mogu uzrokovati gubitak funkcije invazijom na moždano tkivo ili nerve. Različiti regioni mozga su odgovorni za različite funkcije, pa se stoga mogu javiti veoma različiti klinički nalazi u zavisnosti od lokacije tumora.
Glavni simptomi tumora mozga mogu se navesti na sledeći način:
• pacijentov napad (epizoda), iako nikada ranije,
• Gubitak osećaja ili snage u delu tela,
• Kratkotrajni gubitak vida, dvostruki vid ili gubitak sluha
• Poremećaji pamćenja i ponašanja,
• Poremećaji govora, neravnoteža i problemi pri hodanju
• Hormonski poremećaji i povezani klinički simptomi (rani pubertet, rast šaka i stopala, poremećaji menstrualnog ciklusa, hipertireoza, nedostatak ili višak kortizola...)
• Mučnina, povraćanje sa glavoboljom
MRI i kompjuterska tomografija obično pružaju dovoljno informacija za dijagnozu.
Ako pacijent ima nalaz koji ukazuje na tumor na mozgu, prvo treba da se uradi kompletan neurološki pregled pacijenta. Ukoliko nalaz ispitivanja sugeriše mogućnost tumora, pacijentu je potrebna MR i po potrebi dodatna kompjuterska tomografija.
Iako ovi pregledi obično daju dovoljno informacija u dijagnozi tumora, funkcionalna MRI (fMR), MR-angiografija, traktografija (DTI) i/ili selektivna cerebralna angiografija mogu biti potrebne u svrhu dobijanja dodatnih informacija i planiranja lečenja. Navedeni pregledi obično daju skoro potpune informacije o prirodi i ponašanju tumora, mada u nekim slučajevima može biti potrebno prethodno uzimanje biopsije.
Sve je lakše odrediti tip ćelije i biološko ponašanje tumora
Konačna dijagnoza tumora se postavlja histološkim pregledom tumorskog tkiva. Imunohistohemijski paneli i genetske analize, koje se poslednjih godina koriste pored pregleda rađenih standardnim metodama, veoma su efikasni u određivanju tipa ćelije i mogućeg biološkog ponašanja tumora i igraju važnu ulogu u izboru idealnog lečenja. šema.
Metoda lečenja tumora mozga treba odrediti pojedinačno.
Glavna svrha lečenja tumora; Cilj je da se tumor uništi bez ugrožavanja kvaliteta života pacijenata ili barem da se što više produži preživljavanje bez bolesti. Prva i najvažnija opcija u lečenju tumora mozga je hirurško uklanjanje lezije.
Odlučujući faktori u hirurškom lečenju su vrsta tumora, lokacija, starost, opšte stanje pacijenta i da li pacijent ima dodatnih sistemskih tegoba koje mogu uticati na odluku o operaciji. Sa potpunim ili skoro potpunim uklanjanjem benignih tumora, može se postići dug i zdrav život bez potrebe za dodatnim lečenjem.
Kod malignih tumora pored hirurškog lečenja pacijentu treba dati radioterapiju i hemoterapiju, a ove metode smanjuju mogućnost recidiva bolesti i produžavaju zdrav životni vek. Nedavno, uređaji za radioterapiju opremljeni stereotaksičkim sistemima ciljanja mogu značajno povećati efikasnost lečenja uz smanjenje mogućih neželjenih efekata.
Zbog lokalizacije tumora na mozgu, pacijent može da doživi gubitak funkcije pre i posle tretmana iu tom slučaju može biti potrebna fizikalna terapija i program rehabilitacije. Kod pacijenata sa tumorom na mozgu sve je važnije pružanje psihološkog savetovanja i pomoći pacijentu tokom i nakon lečenja tumora mozga.
