Jedno od pitanja koje je dovelo do rasprave o supstanci fluora počelo je činjenicom da su deca, a ne odrasli, uzimala supstance fluora zajedno sa pastama za zube. Važne detalje o fluoru dao je Dentakademi Centar za oralno i stomatološko zdravlje, specijalista pedodoncije (pedijatrijska stomatologija). Ванредни професор. Bariš Karabulut mi je rekao.
Fluorid, koji se ranije dodavao u vodu iz česme, sada je zabranjen u zemljama kao što su Švedska, Japan i Holandija.
"Fluorid je kontroverzna supstanca. Pošto u malim dozama sprečava propadanje zuba, dodaje se u paste za zube, pa čak i u vodu u nekim zemljama, ali se poslednjih godina više govori o njegovoj šteti nego o koristima. Međutim, trebalo bi da se zna da se štetno dejstvo fluora javlja u dugotrajnim i visokim dozama, odnosno kao posledica zloupotrebe.
U nekim zemljama, poput Kine, Austrije, Belgije, Finske, Danske, Norveške, Švedske, Holandije, Mađarske i Japana, dodavanje fluora u vodu je zabranjeno. Fluorid se ne dodaje u vodu u Turskoj, ali različite studije su pokazale da prirodno postoji fluor u glavnim vodama mnogih provincija. Štaviše, voda iz slavine nije jedini izvor fluorida. Fluor ima u mnogim proizvodima od gotovih voćnih sokova i gaziranih pića do hrane za bebe.
Fluor je efikasan u prevenciji karijesa.
Fluor je efikasan i pouzdan agens u prevenciji nastanka karijesa iu zaustavljanju karijesa koji je nastao u gleđi. Kada se koristi sa pravim metodama i dozama, smanjuje rizik od karijesa. Prilikom upotrebe fluora treba utvrditi individualne potrebe i pravilno izračunati korist i rizik (blaga ili umerena fluoroza).
Ideja o dodavanju fluora u vodu za piće kako bi se smanjio rizik i učestalost karijesa u društvu datira još iz antičkih vremena. Međutim, ova praksa je danas u mnogim zemljama napuštena. Studije su pokazale da su metode lokalne (površne) primene fluorida efikasnije. Namenjen je smanjenju stvaranja karijesa proizvodima koji sadrže fluor kao što su paste za zube, gelovi, vodice za ispiranje usta. Fluorid se takođe koristi za zaustavljanje početnog karijesa i smanjenje osetljivosti.
Gutanje paste za zube sa fluorom predstavlja veliki zdravstveni rizik za malu decu
Fluoridne paste za zube predstavljaju mnoge zdravstvene rizike, posebno kod male dece. Dugotrajno uzimanje pasta za zube sa fluorom može izazvati trajnu promenu boje zuba (dentalna fluoroza), stomačne tegobe, akutno trovanje i osip na koži. Upotreba ukusa koje deca vole takođe je kontroverzno pitanje. Naročito kod male dece, refleksi gutanja nisu u potpunosti razvijeni i uvek mogu da progutaju velike količine paste za zube.
Zbog toga je 1997. godine FDA zahtevala od proizvođača pasta za zube da postave upozorenje o trovanju na sve paste sa fluorom koje se prodaju u Sjedinjenim Državama. Ovo upozorenje glasi „Čuvajte van domašaja dece mlađe od 6 godina. Ako slučajno progutate više od količine upotrebljene za jedno četkanje, odmah potražite stručnu pomoć ili se obratite centru za kontrolu trovanja“.
Ako se štetni efekti fluorida posmatraju kao akutni (trenutni) i hronični (dugotrajni), mučnina i bol, povraćanje i vrtoglavica mogu se primetiti pri trenutnom prekomernom unosu fluorida. Kao rezultat dugotrajnog unosa fluorida u velikim dozama, vidi se oštećenje gleđi koje se zove fluoroza. Ako je ovo oštećenje blago, neprozirno-bele mrlje se pojavljuju kao pruge. U težim slučajevima primećuju se žuto-smeđe promene boje sa udubljenjima na površini. U oba slučaja radi se o slici koja izaziva značajne estetske probleme.
Kod odraslih, ovi rizici su mnogo manji. Manje je verovatno da će odrasli progutati paste ili vode za ispiranje usta. Male količine koje se progutaju ne izazivaju nikakve probleme. Ako se progutaju velike količine, najčešće stanje je mučnina i povraćanje.
95% pasta za zube na tržištu sadrži fluor. Fluorid se ne dodaje pastama za zube koje se proizvode za decu uzrasta od 0-3 godine.
Primena fluorida u školama podigla je svest
Asist. doc. dr. Bariš Karabulut je naveo da je Ministarstvo zdravlja izuzetno korisno u smislu „Primena zaštitnog fluoridnog laka“ u školama za zaštitu zdravlja zuba kod dece, kao polaznu osnovu i podizanja nivoa svesti, i objasnio tačke koje treba razmotriti: „Nanošenje zaštitnog fluoridnog laka“ pod idealnim uslovima. Postoje nedoumice da li se primenjuje ili ne.
Na primer, iako se fluorni lakovi mogu nanositi na vlažne zube, da li se zubi mogu osušiti? Da li je deci dozvoljeno da posle procedure ispljunu višak laka u usta? Ili, da li se deca prate nakon aplikacije i da li nešto jedu ili piju najmanje 30 minuta? Takva pitanja mi padaju na pamet.
Međutim, čak i stvaranje svesti o takvoj zaštitnoj praksi u porodicama pruža važnu korist. Fluoridni lak, koji lekari nanose dva puta godišnje u idealnim uslovima, izuzetno je efikasan metod u smanjenju učestalosti i rizika od karijesa.
