Funkcija štitne žlezde je neophodna za pokretanje metabolizma i za normalan rast i neurološki razvoj. Kada je zdravlje štitne žlezde ugroženo, sposobnost celog tela da se zaštiti je smanjena. Štitna žlezda komunicira sa nadbubrežnim žlezdama, hipofizom i hipotalamusom, kao i sa bubrezima, jetrom i skeletnim mišićima. Kada je funkcija štitne žlezde nedovoljno aktivna, stotine enzimskih procesa u telu su poremećene. dr. Sinan Akkurt je objasnio faktore koji dovode do pogoršanja zdravlja štitne žlezde i hranljive materije koje poboljšavaju funkcije štitne žlezde.
Dakle, koji su faktori koji dovode do pogoršanja zdravlja štitne žlezde? Najvažnije možemo navesti na sledeći način: Zagađenje teškim metalima, ostaci pesticida u poljoprivrednim proizvodima, neravnoteža crevne flore, hormonske fluktuacije, neki lekovi, posebno antibiotici, neuhranjenost, hronične infekcije, pušenje, alkohol, nepravilan san, izloženost kancerogenim materijama.
Danas su uobičajeni slučajevi hipotireoze zbog niskog nivoa tiroidnih hormona, a ne hipertireoze, čiji je najpoznatiji rezultat gubitak težine. Metabolizam pacijenata sa hipotiroidizmom radi sporo. Imaju visok nivo holesterola i nisku sposobnost sagorevanja masti. Lakše i brže dobijaju na težini. Hipotiroidizam takođe može smanjiti snagu mozga.
Činjenica da neke posebne namirnice nisu uključene u naše navike u ishrani dovodi do smanjenja zdravlja i funkcionalnosti štitne žlezde. Adekvatna i uravnotežena ishrana je neophodna za održavanje funkcije štitne žlezde na optimalnom nivou.
Za ovo je posebno korisno redovno konzumirati sledećih 10 namirnica:
jod:
Školjke i morske alge, pasulj, jaja, mleko i mlečni proizvodi, brusnice, kamena so, zeleno lisnato povrće…
Funkcija štitne žlezde zavisi od prisustva joda, koji se koristi za proizvodnju tiroidnih hormona T3 (trijodtironin) i T4 (tiroksin). Balans joda u telu je veoma kritičan; jer i njegov nedostatak i višak dovode do disfunkcije štitne žlezde. Najbolji izvori joda su kamena so, kvalitetni morski plodovi, dubokovodna riba, mleko i mlečni proizvodi, boranija kao što su kravlji grah, brusnica, peršun i spanać.
selen:
Sardine, ćuretina, piletina, semenke suncokreta, sušeni pasulj, sočivo, indijski orah, pečurke, spanać, brazilski orasi, jagnjeća džigerica, jaja…
Ako imate ozbiljan problem sa štitnom žlezdom, najverovatnije imate nedostatak u unosu selena. Nedostatak selena je povezan sa oslabljenim imunološkim sistemom, rakom i bolestima kao što je Hašimotov tiroiditis. Kada selen koji smo izgubili nadoknadimo pogrešnom ishranom, metabolizam hormona našeg tela se poboljšava, kontroliše upalne reakcije i popravlja oštećenje ćelija štitne žlezde i tkiva. Najbolji prirodni izvori selena su brazilski orasi, sardine, ćuretina, piletina, semenke suncokreta, sušeni pasulj, sočivo, indijski orah, pečurke, spanać, jagnjeća džigerica i jaja.
Pojedinci sa dijagnozom hipotireoze savetuju se da uzimaju suplemente L-selenometionina umesto da dobijaju svoje potrebe za selenom samo iz hrane.
cink:
Organska jaja, divlji losos, govedina, tikvice, čia semenke, spanać, bademi…
Cink je takođe mineral u tragovima potreban za sintezu tiroidnih hormona. Klinička studija žene sa nedostatkom cinka i hipotireozom pokazala je suvu i ljuskavu kožu, gubitak kose, slabost, gubitak apetita i moguću depresiju. Nakon što je mesec dana uzimala suplement cinka, njene lezije na koži su se potpuno zalečile, njena percipirana depresija se značajno poboljšala, a nakon 4 meseca kosa joj je potpuno izrasla. Izvori hrane bogati cinkom uključuju organska jaja od pilića uzgajanih na pašnjacima, divlji losos, govedinu hranjenu travom, semenke bundeve i čia, kao i spanać i bademe.
Vitamini rastvorljivi u mastima:
A, E, D i K2
Vitamini rastvorljivi u mastima A, E, D i K2 su kritični u održavanju štitne žlezde.
vitamin A:
On igra ulogu u proizvodnji i sekreciji tiroidnih hormona. Pomaže u pretvaranju T4 u T3, normalizuje TSH (hormon koji stimuliše štitastu žlezdu) i pomaže u uzimanja joda u štitnoj žlezdi. Najbogatiji izvori vitamina A su šargarepa, slatki krompir i zimska tikva. Takođe se nalazi u spanaću, kelju i tamnozelenom lisnatom povrću.
Витамин Д:
Nizak nivo vitamina D je povezan sa povećanim rizikom od hipertireoze i gubitka gustine kostiju. Vitamin D se najviše apsorbuje iz izvora kao što su losos, sardine, žumanca, mleko i pečurke.
vitamin E:
Vitamin E je neophodan za pružanje antioksidativnih prednosti koje smanjuju oksidativni stres i normalizuju zdrav autoimuni odgovor povezan sa hipo- i hiper-tiroiditisom. Povećanje unosa sirovih badema, blitve, kupusa i spanaća, kao i avokada, maslina i tamnozelenog lisnatog povrća biće delotvorno u pogledu vitamina E.
vitamin K2:
Idealan nivo vitamina K2 u telu pokazuje sinergističke efekte na zdravlje štitne žlezde. Preovlađujući izvor vitamina K2 su fermentisani mlečni proizvodi, govedina hranjena travom, puter i sir hranjeni travom, jaja od pilića na pašnjacima, pa čak i neke fermentisane namirnice kao što su kiseli krastavci, kefir, kombuča.
gvožđe:
Zeleni, orasi, govedina hranjena travom, kinoa, sočivo…
Gvožđe je ključno za podržavanje funkcije štitne žlezde. Nedostatak gvožđa u ishrani negativno utiče na metabolizam tiroidnih hormona tako što snižava nivoe T4 i T3 i potiskuje enzim koji pretvara T4 u T3. Takođe se pokazalo da hipotiroidizam povezan sa nedostatkom gvožđa sprečava odgovor simpatičkog nervnog sistema na njega ili se bori protiv njega, što rezultira višim nivoima hormona stresa. Potrošnja namirnica kao što su zelenilo, orasi, govedina hranjena travom, kinoa i sočivo pomaže u otklanjanju nedostatka gvožđa.
B vitamini:
Paprika, spanać, goveđe meso, pistaći, organska jaja, losos, tunjevina...
Vitamini B mogu direktno uticati na funkciju štitne žlezde. Danas, široko rasprostranjena upotreba droga i konzumiranje šećera povećavaju rizik od nedostatka vitamina B.
Vitamin B6 pomaže da se preokrenu simptomi hipotireoze, podstičući proizvodnju hormona štitne žlezde. Pomaže da se obezbedi zdrav odgovor na stres koji ublažava simptome autoimunih bolesti štitne žlezde. Nedostatak B12 i riboflavina (B2) je uobičajeno stanje kod ljudi sa oboljenjem štitne žlezde.
Dodavanje hrane bogate vitaminima B-kompleksa vašoj ishrani može smanjiti simptome povezane sa oboljenjem štitne žlezde. Povećanje unosa B12 može poboljšati zdravstvene poremećaje kao što su gastrointestinalni problemi koji su štetni po zdravlje štitne žlezde. Uzimanje visokokvalitetnog dodatka B-kompleksa može poboljšati zdravlje štitne žlezde i vratiti ukupnu vitalnost.
Da biste povećali unos vitamina B u ishrani, možete se obratiti hrani kao što su paprika, spanać, govedina hranjena travom, pistacije, jaja od kokošaka, losos i tunjevina.
tirozin:
Pasulj, ćureće meso, ovas, piletina, jaja, sir…
Aminokiselina tirozin radi zajedno sa jodom da proizvodi tiroidne hormone T4 i T3. Tirozin predstavlja strukturnu osnovu za tiroidne hormone. Nizak nivo tirozina je često posledica smanjenja tiroidnih hormona. Gubitak tirozina u mozgu uzrokuje gubitak interesovanja, sporije kretanje i smanjeno fizičko zdravlje. Nizak nivo tirozina u kombinaciji sa hroničnim stresom dovodi do smanjenja enzimske aktivnosti odgovorne za proizvodnju hormona. Ovi efekti utiču na hipotalamus i nadbubrežne žlezde, što zauzvrat izaziva disfunkciju štitne žlezde.
U kliničkim studijama kod pacijenata sa niskim tiroidnim hormonom, koji su takođe pokazivali znake depresije, umora i smanjenog imuniteta, povećani tirozin je poboljšao nivo stresa, neurološke funkcije i viši nivo cirkulišućih tiroidnih hormona. Može se uzimati kao dodatak ishrani, ili se može planirati povećanje potrošnje pasulja, ćurećeg mesa, zobi, piletine, jaja, sira.
C vitamin:
Paprika, jagoda, limun, brokoli, kupus, grejpfrut, narandža, kivi…
Nivoi antioksidansa u cirkulaciji su niski kod osoba sa oboljenjem štitne žlezde. Antioksidans vitamin C leči traumu uzrokovanu prevelikom proizvodnjom tiroidnih hormona zbog prevencije oksidativnog stresa u tkivima. Najbolji izvori vitamina C; paprika, jagoda, limun, brokoli, kupus, grejpfrut, narandža i kivi. Takođe je korisno uzimati suplemente vitamina C.
Omega-3 masne kiseline:
Divlji losos, govedina hranjena travom, dodaci ribljeg ulja…
Omega-3 masne kiseline su ključne za smanjenje upale, podržavanje štitne žlezde i zaštitu od oštećenja tkiva. Danas obično imamo ishranu koja sadrži mnogo veće količine omega 6 masnih kiselina nego omega-3 masnih kiselina. Ova neravnoteža ne samo da smanjuje funkcije štitne žlezde, već i ugrožava naše zdravlje u različitim aspektima. Nedostatak unosa omega-3 smanjuje lučenje hormona štitne žlezde i narušava normalne funkcije mozga kao što su pamćenje i kognitivno razmišljanje. Divlji losos, govedina hranjena travom i visokokvalitetni dodaci ribljeg ulja su odlični izvori omega-3 masnih kiselina.
