Cerebralna paraliza ili moždani udar; Nastaje kada su krvni sudovi do mozga začepljeni kao posledica nedostatka dotoka krvi u mozak ili prekomernog protoka krvi, pucanja u sudovima, oštećenja dela mozga.
Neurolog dr. Aylin Özturk Yavuz govorila je o tome šta se pita o moždanom udaru.
Šta je moždani udar?
Moždani udar je poremećaj snabdijevanja krvi u dijelu mozga i gubitak funkcije. To dovodi do toga da deo tela koji je pod kontrolom mozga ne može da funkcioniše. Naziva se i cerebrovaskularni incident. Postoje dva tipa, krvarenje (cerebralno krvarenje) i okluzivno (okluzija cerebralnih vaskularnih sistema). Prolazni ishemijski napad je spontano nestajanje simptoma moždanog udara u roku od 24 sata.
Ko je u opasnosti od moždanog udara?
Mnogi faktori mogu povećati rizik od moždanog udara. Neki faktori takođe povećavaju rizik od srčanog udara.
Faktori rizika od moždanog udara koji se mogu lečiti uključuju:
Rizici vezani za način života;
• gojaznost
• Nedostatak fizičke aktivnosti
• Prekomerna konzumacija alkohola
• Upotreba droga (kokain, amfetamin, itd.)
Medicinski rizici
• Hipertenzija
• Pušenje, sekundarna izloženost pušenju
• Висок холестерол
• Dijabetes
• Apneja u snu
• Срчана обољења
Ostali rizici su:
• Porodična istorija moždanog ili srčanog udara
• Imati 55 godina ili više
• Мушки пол
Koji simptomi se javljaju kod moždanog udara?
• Poteškoće u govoru, teškoće u razumevanju
• Slabost ruku, nogu
• Defekt vida
• Poremećaj hoda, neravnoteža
• Glavobolja
•
Koja je važnost rane intervencije?
Ako se tretman za rastvaranje ugrušaka primeni u roku od 3-4,5 sata od pojave simptoma, cerebralni protok krvi se može vratiti u normalu.
Kako intervenisati u prvim minutima?
Moždani udar je hitna medicinska pomoć. Hitnu pomoć treba potražiti kada se neki od sledećih simptoma razvije, čak i ako se smanje ili potpuno povuku. Lice: Ako je jedna strana lica dole kada se izgovori „Osmeh“. Svaki minut se računa.
Šta se može učiniti da se spreči moždani udar?
Krvni pritisak treba sniziti: Idealan krvni pritisak je 120/80 mm-Hg. Da bi se to postiglo, potrebno je smanjiti potrošnju soli. Ukupno bi trebalo da bude manje od pola kašičice čaja dnevno. Treba izbegavati hranu sa visokim holesterolom. Treba jesti 4-5 porcija voća/povrća dnevno i ribu 1-2 puta nedeljno. Treba jesti žitarice i hranu sa niskim sadržajem masti. Vežbu treba uraditi. Trebalo bi da bude najmanje 30 minuta ili više dnevno. Pušenje treba prestati ako se koristi. Ako to nije dovoljno, treba koristiti lekove za snižavanje krvnog pritiska. Treba navesti težinu: Indeks telesne mase treba održavati na 25 i ispod. Da bi se to postiglo, ne treba unositi više od 2000 kalorija dnevno. Dnevne fizičke aktivnosti treba povećati.
Vežbanje treba raditi: Vežbanje je takođe preventivni moždani udar nezavisno od drugih faktora. Da biste to postigli, posle doručka treba prošetati i otići u teretanu sa prijateljima. Umesto liftova treba koristiti stepenice, a posle 30 minuta neaktivnosti u toku dana napraviti pauzu i kretati se 10-15 minuta.
Ako postoji poremećaj ritma, treba ga lečiti: Neki poremećaji ritma povećavaju rizik od stvaranja ugrušaka u srcu. Ovaj ugrušak može da putuje od srca do moždanih sudova, izazivajući moždani udar.
Ovaj poremećaj, nazvan atrijalna fibrilacija, može povećati rizik od moždanog udara 5 puta ako se ne leči na odgovarajući način. Da bi se to postiglo, ako postoje tegobe kao što su palpitacija i otežano disanje, potrebno je konsultovati lekara.
Dijabetes treba lečiti: Šećer u krvi uvek treba da bude pod kontrolom. Da bi se to postiglo, treba primeniti praćenje šećera u krvi, ishranu, vežbanje i, ako je potrebno, lečenje.
Prestati pušiti: Da bi se to postiglo, potrebno je konsultovati lekara i po potrebi koristiti pomoćne proizvode. Prestanak pušenja zajedno sa zdravom ishranom i redovnim vežbanjem je najefikasnija promena načina života za sprečavanje moždanog udara.
