„Besnilo je ozbiljna bolest sa 100 odsto smrtnosti ako se ne preduzmu mere predostrožnosti“, rekao je dr. Durdu je rekao: „Svake godine se susrećemo sa oko 50 hiljada smrti od besnila u azijskim i afričkim zemljama. Naša zemlja je endemska zemlja po besnilu.
U terenskom vodiču za besnilo objavljenom 2014. godine, Ministarstvo zdravlja je izvestilo da se u proseku godišnje dogodi 1 ili 2 smrti od besnila. Opet u istoj smernici se navodi da se u proseku svake godine vakciniše i/ili serum protiv besnila u proseku 180 hiljada ljudi.
„Samo 10 ljudi na svetu preživelo je besnilo“
Navodeći da na početku osnovnih zaštitnih mera ljudi treba da se obrate lekaru u slučaju ujeda ili sumnjivog kontakta, dr. Durdu je rekao: „U slučajevima koje lekar smatra odgovarajućim, treba primeniti zaštitne metode kao što su vakcine i serum protiv besnila. Ne postoji specifičan tretman nakon što se bolest razvije, ali se interveniše uz pomoć nekih pomoćnih tretmana.
Očigledno, ovo samo odlaže smrt. U medicinskoj literaturi se navodi da je samo 10 ljudi u svetu preživelo ovu bolest iako su imali besnilo. „Iako je preživeli bolestan, besnilo je jedna od najsmrtonosnijih bolesti“, rekao je on.
Kako da znamo da li životinja ima besnilo?
Napominjući da je bijesna životinja pokazala agresivne osobine, dr. Durdu je rekao: „Besna životinja ne može da pije vodu iako je žedna, a čak i voda izaziva agresivno ponašanje životinje. Ne susrećemo se sa agresivnim ponašanjem kod životinja, posebno pasa lutalica, osim ako životinju ne isprovociramo. Stoga, ako ima agresivno ponašanje, postoji mogućnost da ima besnilo.
92% slučajeva besnila kod ljudi izazivaju psi. Slede životinje kao što su mačke, slepi miševi i drugi vukovi, lisice i lasice. „Nema dokaza o prenošenju besnila od glodara i hladnokrvnih životinja kao što su miševi, veverice i zečevi“, rekao je on.
„Nauka nije napredovala u lečenju besnila“
Navodeći da nije bilo većih pomaka u oblasti besnila od kada je Luj Paster primenio prvu vakcinu protiv besnila 1885. godine, dr. Durdu je rekao: „Danas imamo pouzdanije vakcine, osim toga serum protiv besnila koji sadrži gotova antitela daje se kao preventiva. Međutim, ne postoji specifična metoda lečenja koja će sprečiti smrt pacijenta nakon što virus dospe u nervni sistem. Ovde je osnovna strategija primena vakcine i, ako je potrebno, seruma protiv besnila u kontaktima sa sumnjom na besnilo.
Iz tog razloga, ukoliko dođe do bilo kakve povrede, kontakta pljuvačke životinje sa sluzokožom ili otvorene rane na koži od lutalica i nevakcinisanih mačaka i pasa, koji na bilo koji način predstavljaju opasnost od besnila, apsolutno je potrebno konsultovati lekara specijaliste i preduzeti zaštitne mere što je pre moguće.
Operite ranu sa puno sapuna i vode
Ističući da je u takvim slučajevima potrebno ranu oprati sa dosta vode i sapuna, dr. On je svoje reči nastavio ovako;
„Čak i pranje rane vodom štiti ljude od besnila, iako ne toliko koliko sama vakcina. Čak i kod velikih rana treba primeniti vodu pod pritiskom. Potrebno je ukloniti strana tela i pljuvačku iz rane sa dosta vode sa sapunom. Nakon toga, potrebno je dezinfikovati područje alkoholom ili betadinom, ako ih ima.
Pošto nema šanse za lečenje nakon razvoja bolesti, karantinska zona, koja će biti zaštićena u prisustvu životinja i/ili ljudi sa dijagnozom besnila, zadržava se malo šire. Ove pacijente takođe treba proceniti u smislu profilakse tetanusa i terapije antibioticima. U slučaju sumnje na ujede od besnila, ranu ne treba šivati 4 dana, osim u izuzetnim slučajevima.
