Osim toga, tvrdi se da i pristup porodice detetu izaziva bolest. U nastanku ove bolesti ulogu može odigrati okruženje kao što je preterana zaštita i briga o detetu od strane roditelja, a naprotiv, zanemarivanje brige o detetu i neobraćanje pažnje može biti faktor. Prema nedavnoj studiji, treba imati na umu da kod 30% pacijenata bolest počinje stresnim događajem i može se pogoršati stresnim događajima.
Ima ljudi koji se u narodu često nazivaju obmanama ili zabludama. Suprotno popularnom verovanju, većina njih nisu samo ljudi sa anksioznošću, već imaju i psihološki poremećaj poznat kao generalizovani anksiozni poremećaj (GAD). Da bi se postavila dijagnoza GAD-a, osoba mora imati preteranu anksioznost, zabrinutost, „strahove“ ili nemirna očekivanja u vezi sa događajima ili situacijama koje se mogu desiti skoro svaki dan tokom najmanje 6 meseci. Osoba je teško kontrolisati svoju napetost i anksioznost. Ovo anksiozno stanje treba da prate najmanje 3 od simptoma nemira, lakog zamora, otežane koncentracije, osećaja napetosti u skeletnoj muskulaturi i poremećaja sna, kako bi se mogla postaviti dijagnoza.
Da bi se moglo govoriti o bolesti, ovo stanje anksioznosti mora biti preterano, moraju biti prisutni prateći simptomi i ovo stanje mora imati značajan uticaj na život osobe. Ova bolest je 2 puta češća kod žena nego kod muškaraca. Iako je poznato da najčešće počinje u detinjstvu i adolescenciji, postoji mogućnost da se javi i posle 20. godine. Poznato je da se pogoršava u stresnim situacijama i pokazuje hroničan, fluktuirajući tok.
Ljudi sa GAD-om su nemirni, često nestrpljivi, uzbuđeni i plašljivi. Vidi se da ih brinu čak i stvari koje se mnogima ne čine važnima ili ne mogu da prestanu da razmišljaju o negativnim posledicama ovih pitanja. Intenzitet, trajanje i količina anksioznosti i tuge koju osoba oseća mnogo je veći od efekta ove loše situacije u poređenju sa mogućnošću da je događaj straha istinit ili efekti koji se mogu pojaviti. U svakom slučaju, osećaju se stalno na ivici i spremni su da zaplaču, misleći da bi im se mogao desiti najgori mogući događaj. Zbog toga ovi ljudi stalno govore: „Oh, previše se varate. Dosta je bilo, prestanite da brinete malo, preterujete”. Uprkos svim vrstama reakcija, njihova anksioznost se nastavlja, pa čak i pitanja o kojima brinu mogu se vremenom promeniti, jedno se može završiti, a drugo može početi.
Primeri somatskih tegoba koje se često primećuju kod ovih osoba su tremor, trzaji, osećaj drhtanja i bol u mišićima zbog napetosti mišića. Pored toga, hladne, vlažne ruke, znojenje, gastrointestinalne tegobe, respiratorne tegobe, tegobe urinarnog trakta i polnog sistema, kardiovaskularne tegobe, razdražljivost glasa (laka razdražljivost), zamagljen vid, utrnulost u rukama i stopalima, tinitus su drugi uobičajeni simptomi. su somatske tegobe.
Iako se GAD može manifestovati kao samostalna bolest, često se nalazi pored drugih bolesti kao što su panični poremećaj, socijalna fobija, opsesivno kompulzivni poremećaj, hipohondrija, anoreksija nervoza. Može biti teško razlikovati od normalne anksioznosti koja se doživljava suočeni sa svakodnevnim događajima.
Dok se normalna anksioznost može držati pod kontrolom i odložiti, u GAD-u se osoba žali da ne može da kontroliše svoje brige i da je njena funkcionalnost narušena. U slučaju bolesti, može se odvojiti od normalne anksioznosti po višestrukim pojavama događaja i područja zabrinutosti.
Ljudi sa stidljivom, zavisnom strukturom ličnosti i niskim samopouzdanjem skloniji su ovoj bolesti. Studije su pokazale da većina ljudi sa dijagnozom GAD-a radije ostaje u pozadini u svojim društvenim odnosima, izuzetno su krhki, stidljivi, veoma osetljivi na kritiku i brzo odustaju. Takođe se smatra da je nasledna, na osnovu nalaza da je incidencija bolesti kod srodnika u prvom stepenu 5 puta veća nego kod normalnih srodnika. Osim toga, neke studije takođe tvrde da je pristup porodice detetu efikasan. Prema ovim izvorima, okruženje u kojem roditelji preterano štite dete može igrati ulogu, a naprotiv, zanemarivanje brige o detetu i nedostatak pažnje takođe može biti faktor. Prema nedavnoj studiji, utvrđeno je da je 30% pacijenata započelo bolest stresnim događajem. Takođe treba zapamtiti da se bolest može pogoršati stresnim događajima.
GAD treba razlikovati od privremenog straha, postaviti njegovu dijagnozu i odmah započeti proces lečenja.
Јер:
a) Rizik od samoubistva kod ovih pacijenata je uvek značajan. Ovo može biti povezano sa razvojem depresije, kao i sa porodičnim problemima koji se mogu pojaviti i osećanjem nemoći i bespomoćnosti.
b) GAD pacijenti takođe imaju visoku stopu upotrebe alkohola i droga. Ljudi u početku koriste ove supstance da smanje anksioznost, ali onda pogoršavaju tok bolesti.
c) U zavisnosti od ove bolesti, mogu se javiti i druge bolesti povezane sa stresom (kao što su gastritis, iritabilno debelo crevo, glavobolje tenzionog tipa).
g) Nakon što osoba zbog svojih briga ograničava ljude oko sebe, počinje da ima porodičnih i profesionalnih problema, usled čega je osoba povučena iz društvenih sredina, može doći do razdvajanja, razvoda i sukoba odraslih i dece.
Najefikasniji tretman GAD-a može se postići primenom terapijskog i farmakološkog tretmana zajedno. Uz lečenje lekovima, psihoterapiju koja se fokusira na promenu očekivanja i načina razmišljanja osobe treba primenjivati najmanje godinu dana. U psihoterapijskom procesu ima za cilj da pacijentima pokaže načine razmišljanja i strukturne poremećaje u sistemu mišljenja. Pored restrukturiranja sistema razmišljanja, pokušaja da se to reši u stvarnim životnim uslovima, koriste se i ocenjeni domaći zadaci, trening disanja i tehnike opuštanja mišića.
