Kesten, koji se gaji i u mnogim krajevima naše zemlje, najviše se gaji na Mediteranu i okolini. To je kuglasta voćka sa bodljama ili udicama i bogata skrobom.
Svojstva kestenovog drveta
Stabla kestena su u grupi trnovitih drveća. Listovi su malo hrapavi, a ivice su nazubljene. Postoje dve različite vrste muškog i ženskog cveća. Muški cvetovi su uspravni i u dugim grupama. Ženski cvetovi su u grupama od po tri. Plod mu je zelen i trnovit. Unutar spoljašnje ljuske ploda nalazi se nekoliko plodova sa smeđom ljuskom, koji su takođe jestivo seme. To se zovu kesteni.
Stabla kestena se obično uzgajaju na stenovitim padinama ili na peskovitim zemljištima. Drvo kestena ne voli krečnjačka tla. Kesteni koji se uzgajaju u Bursi veoma su poznati u našoj zemlji. Ima kestena koji se jedu i divlje. Visina divljeg kestena je između 20 i 30 metara. Žive do 700 godina. Stabla kestena koja se uzgajaju kao orašasti plodovi su niža od stabala divljeg kestena. Obično je visoka 5 ili 6 metara.
Stabla kestena donose plodove sa 10 ili 10 godina. Sveži kesteni imaju gorak ukus. Iz tog razloga, obično se ne sakuplja sveže. Kesteni se sakupljaju kada im spoljašnja ljuska počne da žuti. Zbog bodlji na spoljnoj ljusci čisti se polivanjem štapićima. Sakupljeni kesteni se neko vreme zakopaju u zemlju i ako se tako drže postaju slađi kesten.
Kako uzgajati kesten?
Kesteni mogu da prežive zimu. Međutim, to su drveće osetljivo na prve mrazeve kasnog proleća i jeseni. Gaji se na mestima gde je prosečna količina padavina između 600 i 1600 mm. Ne voli previše padavina tokom perioda cvetanja. To je zato što padavine utiču na đubrenje.
Kesteni rastu u rastresitim i propusnim zemljištima. U teškim i glinovitim zemljištima postoji mogućnost obolevanja. Stabla kestena ne bi trebalo da se uzgajaju u jamskim dolinama. Osim ovih, raspon sadnje stabala kestena je 10-12 m. Stabla kestena mogu da se uzdignu i do 15 metara kada se primenjuje uobičajena nega i poštuje razmak sadnje. Jame u koje će se saditi sadnice otvaraju se unapred na dubini od 40*50 cm i u jame za sadnju se unosi složeno đubrivo. Ovo đubrivo se meša bacanjem u jamu. Nakon ovih procesa, zemlja se baca na smešu.
