Pravljenjem 10.000 koraka dnevno, što se preporučuje za zdrav život, sagoreva se oko 400 kalorija. Međutim, ovu preporuku je potrebno sprovoditi najmanje pet dana u nedelji, svaki dan ako je moguće.Neaktivnost se povećala u poslednjih 30 godina, kako zbog uticaja tehnologije, tako i zbog toga što gradovi postaju sve manje pogodni za šetnju.
prof. dr. Prema Kenneth Fox-u, što manje vozimo, više možemo biti aktivni biciklom ili hodanjem. prof. Foks smatra da je današnji čovek žrtva promena u okruženju. Dolazeći u Tursku na Kongres o ishrani i dijetetici, član fakulteta britanskog Univerziteta Bristol prof. dr. Kenet Foks nastavlja da odgovara na naša pitanja o bolestima izazvanim sedentarnim životom.Preporučljivo je napraviti 10.000 koraka dnevno, posebno za zdravlje srca. Da li je 10 hiljada koraka dnevno dovoljno za zdrav život? Najvažnije kod hodanja je da je lako, svako može da hoda. Izazov javnog zdravlja je navesti ljude koji sede više da se kreću. Hodanje je svakako veoma dobra aktivnost. Postoji mnogo istraživanja koja pokazuju zdravstvene prednosti hodanja, posebno kod ljudi koji vode sedeći način života. Gotovo da postoji odnos doza-odgovor između ne samo udaljenosti hoda već i brzine hodanja i smanjenja koronarne bolesti srca. Kada je u pitanju hodanje, što više hodate, to bolje.
Ljudi su napravili 10.000 koraka kao referencu, a Amerikancima je pokazano 8,5 sati da su tačni. Ekvivalent ovome u hodanju je 30 minuta dnevno, međunarodne preporuke su u tom pravcu. 30 minuta hoda odgovara oko četiri hiljade koraka, što je jednako 150 - 200 kalorija. Najvažnije je napraviti 10 hiljada koraka uz hodanje od 45 - 60 minuta najmanje pet dana u nedelji.Koju vrstu vežbi preporučujete svakodnevno?
Vežbe otpora su zaista važne. Odsustvo vežbi otpora dovodi do gubitka mišića. Kada izgubite mišiće, gubite ravnotežu i koordinaciju i suočavate se sa padovima, što je veoma ozbiljan problem. Studije u Evropi pokazuju da vežbanje značajno povećava snagu mišića i samim tim štiti od osteoporoze.Šta je sa pilatesom?
Pilates. Opet, dobar rad snage za držanje. Dobro za ljude da izbegnu bolove u leđima i povrede. Ali to verovatno nije dovoljno za situacije koje menjaju život. Da li je hodanje na otvorenom, vožnja bicikla ili vežbanje u fitnes centru zdravije ili efikasnije?Sportske stope su malo pale u Velikoj Britaniji, ali su i dalje na prilično dobrom nivou. Ali uopšteno govoreći, prestali smo da šetamo i razgledamo. Iz tog razloga su biciklizam i hodanje veoma važni i ne mislimo da problem neaktivnosti možemo rešiti izgradnjom više teretana. Moramo naterati ljude da preduzmu više akcija svakog dana.
Šta treba učiniti da se ljudi ohrabre?Moramo redizajnirati životnu sredinu. U razgovorima smo sa planerima i prevoznicima da ljudima još više olakšamo šetnju. U nekim zemljama problem je što je hodanje nemoguće. Takva je situacija u SAD iu Istanbulu. Ne možete hodati nigde. Moramo naterati urbaniste, arhitekte i druge da osmisle ovaj sistem. Kada su sistemi javnog prevoza bolji, ljudi ostavljaju automobile i hodaju više. Zato se više fokusiramo na promene životne sredine.
Opet, kada poskupite automobile, povećava se stopa vožnje bicikla i pešačenja, a povećava se i javni prevoz. Stoga se ne treba fokusirati samo na pojedinca, već i na okolinu.Da li su današnji ljudi više lenji?
Ne verujem da ljudi postaju lenji ili pohlepni. Mislim da su oni žrtve promena u okruženju i da nisu dovoljno opremljeni protiv toga. U stvari, postoje greške u promeni životne sredine.Kada je tehnologija počela da oduzima posao iz naših života, količina potrošene energije počela je da se smanjuje. Kada su 50-ih godina prošlog veka automobili počeli da budu u svakoj kući, sa prvim mašinama za pranje veša i usisivačima, krajem 50-ih i početkom 60-ih godina, kućama se počelo tehnološki upravljati. Tako je posao počeo da opada, teška industrija je otišla.
Kada pogledamo brojke gojaznosti od ranih 80-ih do danas, efekat tehnologije je vidljiv. Naravno, i tehnologija je donela velike rezultate. Naravno, to nam spasava i živote u praksi, posebno u medicini, i produžava nam život kroz medicinske procedure kao što je transplantacija srca. Ali u isto vreme, tehnologija preduzima akciju u našim životima, što nas ubija. Ukratko, nismo mudro koristili udoban način života.
