Punomoćje treba koristiti prvenstveno u korist poslodavca. Posao se mora obavljati u skladu sa voljom punomoćnika, punomoćnik je vezan njegovom voljom i uputstvom. Ukoliko punomoćnik ne ispuni ovu obavezu, a povrh toga, koristi punomoćje na štetu punomoćnika a u svoju ili tuđu korist, ugovor o punomoćju će biti zloupotrebljen.
Ugovori o punomoćju u vezi sa izvršenjem bilo koje vrste ili grupe pravnih radnji ili transakcija nazivaju se opštim ugovorima o punomoćju. Za radove koji se ne mogu videti uz opšte punomoćje potreban je poseban ugovor o mandatu. Da podnese tužbu, nagodi nagodbu, zaključi sporazum o arbitraži, odustane, prihvati, oslobodi, prihvati ili odbije predloženu zakletvu, uzme naručenu stvar, skine založno pravo, preuzme devize, pokloni, a posebno ustupi nepokretnost ili staviti u obavezu kao što je hipoteka. To su posebna ovlašćenja i samo kada su navedena u punomoćju radnje u vezi sa njima može vršiti punomoćnik.
U suštini, najvažnije posebno ovlašćenje koje čini predmet našeg članka jeste da punomoćnik ustupi nepokretnost trećim licima putem punomoćja i kako treba da postupi pri tome, a ako punomoćnik to ne učini. pridržava se volje i uputstva punomoćnika pri korišćenju ovog posebnog ovlašćenja, a ne vodi računa o svojim interesima, neophodna je šteta koja može nastati.To su posledice koje se tiču punomoćnika ili punomoćnika i trećih lica.
Punomoćnik je dužan da se pridržava uputstava punomoćnika. Uputstvo je jednostrano izjašnjavanje volje punomoćnika u vezi sa izvršenjem posla nakon sklapanja ugovora o punomoćju. Uputstvom se utvrđuju granice ugovora o punomoćju čija se priroda i obim ugovora ili posla koje će obavljati punomoćnik određuju. Naveli smo da je punomoćnik dužan da se pridržava izričitih uputstava punomoćnika. Međutim, advokat mora da štiti prava advokata i da ispunjava svoju dužnost sa lojalnošću i pažnjom. Kada je punomoćnik ovlašćen da proda nepokretnost, punomoćnik ne može prodati nepokretnost ispod njene stvarne vrednosti. Čak i ako mu punomoćje daje „ovlašćenje da prodaje po svaku cenu i kome želi“, on mora da deluje u korist svog klijenta zbog svoje obaveze lojalnosti i ne može se misliti da će prodati nepokretan na način koji može naneti štetu njegovom klijentu na njegov račun.
„Dodeljivanje punomoćja za prodaju nepokretnosti po bilo kojoj ceni“ ne znači da je prodaja dozvoljena ispod stvarne vrednosti verzije. Ako punomoćnik, iako mu je u punomoćju dato takvo ovlašćenje, ustupi nepokretnost ovom zlonamernom trećem licu tako što će zaključiti takav ugovor sa trećim licem sa kojim je u rukama i u saradnji sa namerom da ošteti punomoćnika. , onda transakcija ne obavezuje lice koje daje punomoćje i punomoćnika Davalac može zahtevati raskid ugovora bez zastarelosti ili prinudnog roka, a shodno tome i otkazivanje svojine registrovane 3. lice i upis na svoje ime, sa tužbom 'Otkaz akta-registracija zbog zloupotrebe punomoćja'.
U relevantnom slučaju, jedna od pretpostavki koja će otkriti lošu veru trećeg lica je da treće lice, koje je poslovalo sa punomoćnikom, zna da je advokat zloupotrebio svoje punomoćje ili je u poziciji da zna kada pokazuje brigu koja se od njega očekuje. Na primer, zlonamernim se smatra treće lice koje sa advokatom sklopi ugovor o kupovini veoma vredne nekretnine po ceni daleko ispod njene vrednosti, iako zna pravu vrednost.
Naime, jedna od pretpostavki koja se često susreće u tužbama na ovu temu u praksi i koja pokazuje nenamernost trećeg lica jeste da je prodaja koju je punomoćnik izvršio trećem licu izvršena 1. ili 2. dana od datuma punomoćja i tako dalje, a drugi je da je nepokretnost plaćena.Može se konstatovati da se tvrdi da je kupoprodajna cena plaćena ručno i ne može se jasno videti bankovni račun da je ta cena plaćena. Ako se predstavi, treća osoba koja je ustupila nepokretnost od advokata je uglavnom njegov rođak ili bliski stari prijatelj, a ispostavilo se da su se poznavali mnogo ranije.
Svi ovi slučajevi pokazuju da punomoćnik i 3. lice koje ustupa nepokretnost u saradnji sa interesom vlasnika tapije sa namerom da nanese štetu punomoćniku, au ovom slučaju transakcija ne obavezuje punomoćnika. Iz tog razloga, punomoćnik može podneti tužbu i protiv punomoćnika i protiv zlonamernog trećeg lica za raskid ugovora, poništenje vlasničkog lista i upis na svoje ime, ili može podneti tužbu samo za naknadu štete. U podnesenoj tužbi može se postaviti postepeni zahtev. Ako se vlasnički list poništi i upiše, može se tražiti naknada stvarne vrednosti nepokretnosti.
Zbog zloupotrebe punomoćja, predmeti za poništenje vlasničkih listova mogu se podneti u bilo kom trenutku, jer ne postoji zastarelost ili rok. Međutim, najvažnija stvar koju treba uzeti u obzir je činjenica da je nepokretnost do podnošenja tužbe više puta prelazila iz vlasnika u posjed, a dobronamjerna treća lica se brane da su nepokretnost stekla povjerenjem zemljišne knjige u dobroj veri i plaćanju realne prodajne cene. U ovom slučaju, dobronamernost 3. lica je zaštićena od strane suda, iako se zahtev za poništenje vlasničkog lista i njegovo upis na ime punomoćnika odbija, ako je bivši vlasnik tražio punomoćnika i 3. lice koje oštetio ga u saradnji sa njim radi naknade štete, odlučeno je da se vrednost nepokretnosti naknadi od punomoćnika.
Ako se kao rezultat postupka poništenja vlasničkog lista iz razloga zloupotrebe punomoćja otkrije da je punomoćnik zloupotrebio punomoćje i da je ovo stanje poznato trećem licu, sud odlučuje da poništi upis vlasničkog lista na ime zlonamernog trećeg lica i da ga upiše na ime bivšeg punomoćnika makije.
Advokat Ebru Sahin
