prof. dr. Demir je rekao: „Postoji mogućnost da svaki od ovih testova bude lažno pozitivan. Drugim rečima, test može biti pozitivan kod trudnica koje ne nose rizik od 3 do 5 procenata. Sa svakim dodatnim testom koji se uradi sa nadom da budem sigurniji ili „mogu da uhvatim ono što jedan test ne može da uhvati drugim testom. Stope lažne pozitivnosti se takođe povećavaju. Stope lažne pozitivnosti, koje su 5 procenata kada se uradi jedan test, povećavaju se na 10 procenata sa dva testa ili 15 procenata sa tri testa“, rekao je on.
Navodeći da roditelji treba da budu zdravi i da se zdravo hrane da bi se rodile zdrave bebe, specijalista ginekologije i akušerstva bolnice Izmir Kent, prof. dr. Namik Demir je skrenuo pažnju na važnu grešku napravljenu tokom trudnoće. Uz napomenu da u 3-4 odsto trudnoća može biti urođenih mana, većina njih je uzrokovana efektima koji se javljaju u genima u hromozomima. dr. Iron je rekao:
"U ljudskom telu postoji 25-30 hiljada gena na 46 hromozoma. Polovina ovih gena potiče od majke, a druga polovina od oca, i pojavljuju se u drugoj kombinaciji kod bebe. Ovi geni mogu biti oštećeni iz razloga kao što su ishrana, životna sredina, korišćeni lekovi, izloženost zračenju, infekcija, itd. Zbog toga može doći do urođenih mana. Većinu ovih urođenih mana (defekta) moguće je prepoznati skrining testovima koji se obavljaju u prvom ili drugom trimestru trudnoće i ultrazvučnim pregledom.Sada su skrining testovi koji se obavljaju u prvom tromesečju postali važniji nego ranije.Zato što smo prvi U pregledima koji se obavljaju za tri meseca počeli smo da prepoznajemo ili sumnjamo ne samo na tegobe vezane za hromozoma ali i strukturnih problema vezanih za bebu.Detaljan skrining anomalija ultrazvukom u 18-20 nedelja gestacije u drugom tromesečju. Za naše trudnice bi bilo od velike koristi da više pažnje posvete ovim pregledima.
Najčešća greška!
prof. dr. Demir je rekao da su skrining testovi testovi kojima se utvrđuju rizične grupe zdravih ljudi u društvu i da ih treba primeniti na sve trudnice. Demir je rekao:
„Jedna od uobičajenih grešaka tokom trudnoće je ta što većina trudnica želi da uradi sve ove skrining testove kako bi se uverili da nema problema ili nedostataka kod njihove bebe. Prvi trimestarski skrining test, trostruko četvorostruki pet testova urađenih u drugom mesecu.Naše trudnice to rade dobronamerno, ali svaki put kada se ti testovi urade postoji mogućnost da jedan od njih bude lažno pozitivan.Nije u redu imati sve odjednom.Samo jedan od njih je dovoljan. Zato što test može biti pozitivan kod trudnica koje ne nose rizik od 3-5 odsto. To jest, kao rezultat dva testa obavljena zajedno i procenjena odvojeno, 10 od 100 trudnica ( zbog lažno pozitivnih) ) biće nepotrebna amniocenteza.Nepotrebna intervencija je takođe nepoželjna situacija.Preporučujemo skrining test u prvom tromesečju (dvostruki test) za svaku našu pacijenticu, ali skrining test u drugom tromesečju (trostruki četvorostruki test) za trudnice žene koje to nisu mogle da urade Visok rizik u rezultatima skrining testova Preporučujemo da se trudnice u grupi podvrgnu genetskim dijagnostičkim testovima. Metode esi (CVS) i amniocenteze su testovi koji su neizbežni za konačnu dijagnozu hromozoma kod beba u majčinoj utrobi i poznati su kao dijagnostički testovi. Međutim, zahvaljujući razvoju genetike i tehnologije, 20 ml uzeto od buduće majke. došli smo do toga da prepoznamo bebine hromozome u određenoj meri u krvi. Ovim neinvazivnim prenatalnim dijagnostičkim testovima napravljenim od krvi majke mogu se dijagnostikovati poremećaji 21., 13., 18. hromozoma i polnih hromozoma. Iako su ovi testovi malo skupi, počeli su da se primenjuju i kod nas. Nadam se da će ovi testovi postati mnogo jeftiniji u naredne 2-3 godine."
