„Opšti rizici koji se mogu videti u svakoj operaciji važe i za hirurgiju štitne žlezde. Opšti rizici koji se mogu javiti su rizici vezani za bolesti srca i pluća ili sistemske poremećaje pacijenata. Ovi rizici se detaljno istražuju uz konsultacije sa anestezijom pre operacije. Nekim pacijentima je operacija odobrena pod uslovom da ostanu na odeljenju intenzivne nege 24 sata nakon operacije. Tako je osigurano da se pacijenti pažljivo prate u pogledu rizika od komplikacija koje mogu nastati nakon operacije. Rizik od komplikacija se može svesti na minimum, pogotovo što će se nakon operacije veoma pažljivo pratiti srčani i respiratorni parametri pacijenata koji su u rizičnoj grupi zbog plućnih i srčanih oboljenja. Na ovaj način se može odmah intervenisati preduzimanjem neophodnih mera predostrožnosti."
Kada je potrebna operacija kod čvorova na štitnoj žlezdi?
„Velika struma može da stvori estetski defekt u predelu vrata, kao i da izazove poteškoće u disanju ili gutanju. Ukoliko gušavost koja se sastoji od mnogo tiroidnih čvorova nije velika i na osnovu pregleda nema sumnje na rak, ne operiše se. Unutrašnja struma je guša koja se spušta u grudnu šupljinu i njen rast tokom vremena može izazvati respiratorni distres. U ovom slučaju, 1% pacijenata može zahtevati operaciju otvaranjem grudnog koša. Kod toksične strume, tiroidni čvorovi mogu lučiti višak tiroidnih hormona i izazvati hipertireozu. U ovom stanju preporučuje se hirurško lečenje nakon što se hormoni smanje na normalan nivo. Što se tiče drugog poremećaja štitaste žlezde, koji nazivamo Bazedovom bolešću, to je stanje štitne žlezde koja luči višak hormona mehanizmom koji je povezan sa imunološkim sistemom. Kod 10% ovih pacijenata može se uočiti izbočenje očiju i samo neki od njih se leče hirurški. Konačno, ako se rak otkrije u čvorovima štitaste žlezde kao rezultat ultrazvuka i biopsije igle, neosporno je potrebna operacija.
Rizik od promuklosti je nizak kod operacija štitne žlezde.
„Stopa promuklosti nakon operacije štitne žlezde je manja od 1% kod iskusnih hirurga. Nerv koji pokreće glasne žice prolazi veoma blizu štitne žlezde. Tokom operacija na štitnoj žlezdi, ovaj nerv se pretražuje posebnim aparatima i nakon što se pronađe, štitna žlezda se uklanja štiteći ga. Promuklost, s druge strane, nastaje usled otoka tkiva tokom operacije i nestaje kod 95% pacijenata kada se edem povuče. Uporna promuklost je veoma, veoma retka."
prof. dr. Yeşim Erbil je rekao: „Osim toga, treba obratiti pažnju na rizik od niskog nivoa kalcijuma kod naših pacijenata nakon operacije. Paratiroidne žlezde, koje regulišu ravnotežu kalcijuma u telu, pričvršćene su za štitnu žlezdu. Kod nekih pacijenata, dotok krvi u paratiroidne žlezde može biti privremeno smanjen ligacijom sudova tokom operacije. To dovodi do smanjenja nivoa kalcijuma u krvi. Smanjenje količine kalcijuma u krvi može izazvati utrnulost, peckanje, a ponekad i kontrakcije u vrhovima prstiju, uglovima usana. U ovom slučaju, pacijent se leči tabletama kalcijuma i poboljšanje se postiže u roku od 1-2 nedelje. Što se tiče ožiljaka, rizik od nastanka ožiljaka je veoma nizak jer je dotok krvi u predelu vrata veoma intenzivan.
prof. dr. Yeşim Erbil
