Valjda je vreme da se okrenemo i pogledamo sebe umesto da sve okrećemo muškarcima.Kao što priroda kaže sve je u rukama žena.Sve dok ne izneverimo svoju ekologiju.
Da bismo bolje upoznali sebe, razumeli koje smo greške napravili i zašto, pitali smo naše muške prijatelje oko nas na šta se žale... I oni su sa radošću brojali; mešanje u sve, previše pričanja, skepticizam, ljubomora, radoznalost oko venčanja, opsesija da kontrolišemo sve... Bio je to mnogo lakši i zabavniji članak u našim mislima sve dok nam nisu pokucala vrata specijalističkog kliničkog psihologa Ajšegul Denizci sa Instituta za psihijatriju u Istanbulu. U stvari, došli smo do korena grešaka koje muškarci navode kao da su jednoglasni, a to je činjenica da žene negiraju sopstvenu ekologiju.
Šta je glavni problem nas žena?
Iako seksualna diskriminacija između muškaraca i žena ide ka ravnoteži u procesu modernizacije, aktivno učešće žena u društvenom životu i poslovnom životu, njihov lični razvoj i razumevanje sveta van porodice se povećava, a iako se dominacija žena povećava u muškarcima oblasti, problem i dalje postoji. Pošto se ženska seksualnost od kulturnog vaspitanja neprestano potiskuje, muška seksualnost se stalno povećava, dolazi do velike asimilacije i to ne mogu da prevaziđu ni muškarac ni žena, i nema susreta. Ovo je glavni razlog zašto odnosi pucaju.
Da li je tačno da je brak protivan ljudskoj prirodi?
Nikad ne verujem u ovo. Ono što se zove brak nije pravni mehanizam. Potpisujemo li da donesemo zakon? Zakon nam pada na pamet tek kada se razvodimo. Formiramo jedinstvo za solidarnost protiv tržišta života napolju sa lepim snovima. Ali brakovi se raspadaju jer izdajemo nešto veoma ekološko.
Od koje godine žene počinju da doživljavaju ovo škripanje?
Devojke između 18 i 24 godine to još nisu primetile. Muškarci svih uzrasta trče za njima, i osim ako ne odrastaju u veoma konzervativnoj porodici, ne shvataju ovu razliku. U proseku se venčava sa 25 godina (iako smo među prvima među dečjim nevestama u svetu, mi bihevioralni naučnici smatramo da nije zdravo stupiti u brak pre 25. godine), a seksualnost je akreditovana za brak. Danas se, međutim, svaki drugi brak završi razvodom u prvih pet godina. Žena koja se udaje ne radi veze, već radi oslobođenja, oslobađa se ovog tereta.
Možemo li reći da je ova žena sada slobodna?
Za ovu ženu seksualnost se još uvek ne smatra slobodnom, nije svesna činjenice da je seksualno slobodno biće, i ovog puta može da pokaže privrženost prema muškarcima sa kojima je. Dok muškarci žive seksualnim životom kako žele i aplaudiraju, kod žena je situacija i dalje suprotna. Međutim, kada počnete da se krećete na zapad od naše zemlje, to nije slučaj. Najveća borba slobodnih(!) žena u našoj zemlji je zapravo dilema da se seksualna sloboda ne definiše kroz žene. Međutim, žene koje toga nisu svesne razvijaju opsesije kao što su da li sam ružna, debela, nedovoljno stilizovana, koža mi je naborana, potreban mi je botoks. Međutim, ispod svega ovoga krije se osećaj neadekvatnosti žene. I ovaj osećaj neadekvatnosti je veoma koristan za muškarce i društvo. Ova situacija se održava sa velikom jednoglasnošću, pošto je u interesu svih osim slobodne žene; samo zato što si neadekvatan, ružan, ljubomoran... Ako ovu situaciju izbaciš iz društva, kao da će se sistem urušiti...
Zar mi žene nismo svesne ovoga?
Ne možemo jer kada govorimo o ovom pitanju, guraju nas kao feministkinje, militaristkinje, anarhistkinje. Nikada ne možemo biti žene. Kada uđemo u taj ženski identitet, možemo biti sve samo ne žena. Moramo da se šminkamo i da laskamo muškarcu sve vreme da bismo mogli da budemo žena. Crta se slika da je feministkinja ružna i zapuštena.
Šta učiniti da budu srećne žene?
Samo ne dozvoli ženi da izda samu sebe. Za ovo, prvo se mora zapitati šta očekuje od veze; „Zašto vam treba ova veza, pogledajte je još jednom. Želite da budete zadovoljni svojim iskustvima i deljenjem; da vas ne vređaju, potiskuju, ignorišu, zlostavljaju ili maltretiraju... Radite, zarađujete, zarađujete više od muškaraca u mnogim oblastima, tako da vam niko ne treba.” Ipak, ne treba zaboraviti da je cena oslobođenja usamljenost.
Da li se žene plaše usamljenosti?
Uostalom, i muškarcu je potrebna žena. Dakle, da bi žena imala dobar odnos, prvo mora da ima samosvest, a zatim da podrži čoveka sa kojim će da deli život da razume sebe. Jer muškarac nikada neće razumeti ženu ako mu žena ne kaže. Frojd je rekao: "Razumeo sam muškarca, ali ne i ženu". Ne možemo to ni sami da razumemo jer žena koja nastavlja lozu čovečanstva ima drugačiju i složenu strukturu, a njena emocionalna inteligencija je mnogo razvijenija od muškaraca. Moramo da budemo svesni ovoga. Čim to ne znamo, počinje izdaja i društvo u kojem sada živimo poludi od ovog shvatanja.
Kako da izdamo sami sebe?
Odbacujemo sebe. Odbacujemo svoja osećanja, svoj razlog postojanja. Odbacujemo svoju funkciju u društvenom mehanizmu. Svet bez žena bi bio pakao. Niti deca rastu, niti muškarci postaju muškarci. Zamislite šta bi se desilo da nema žena na svetu. Žena uvek treba da pamti i zna svoju funkciju u društvu, u istoriji čovečanstva.
Da li je to svest koja se može naučiti kroz obuku?
Ova ponašanja su automatska i generacijska. Na primer, majka je potlačena, skoro kao što je otac isključuje.Dok ćerka ove porodice reaguje na efekat generacijskog sukoba, ili ako ja postanem kao moja majka, ona jednog dana postaje zatvorena. Moj posao je da učinim da žene postanu svesne sebe od jutra do mraka...
Da li zaista uvek žene žele da se udaju?
Ova izjava radi za čoveka. Nemoj se udati za muškarca, da vidimo šta će biti? Kako su momci jurili devojke pre 30 godina? Kako su čekali pred vratima srednjih škola, zar ne? I kako im je sada laknulo... Kako se to dogodilo? To se dogodilo kada je žena izdala samu sebe. Muškarci mogu da kažu da sada imam pet devojaka, nije me briga za dete, dođi i dođi kod mene. Svi ovi muškarci opisuju ovu ludu ženu. Ako čovek nije svestan svoje stvarnosti, on pada u zabludu jer ne čuje ni svoj plač. Žena u ovoj situaciji uvek viče glasnije, pokušavajući da kontroliše sve jer misli da nema kontrolu nad ničim. Ovde mnoge žene pokušavaju da kontrolišu sve. Žena mora da pogleda sopstvenu ekologiju i kaže: „Uvek daj, ženo, drhti i urazumi se“.
Kako podržavate žene u tom smislu?
Žene koje dolaze ovde oporavljaju se za nekoliko sesija jer sve imaju veoma jaku emocionalnu inteligenciju. Oni odmah kažu: 'Čekaj malo, šta ja radim?' Žena pokušava sve da kontroliše jer misli da nije pod njenom kontrolom, ali kontrola nikada ne napušta ženu. Ipak, stvara se slika koja ne odgovara stvarnosti, gotovo kao da žene nema... Da vidimo šta se dešava ako je žena ne rađa, ne doji i ne podiže? O tome je potrebno dobro razmisliti.
Tu je i odgovornost majčinstva...
Posao savremene žene je veoma težak... Radiće i unutra i spolja, i biće dobra majka. Ali takav svet ne postoji. Ako žena i dalje pokušava da zaradi pod stresom nakon što je rodila dete, onda postoji problem u njenom odnosu sa tim muškarcem. Dužnost oca je da zaradi i donese novac i da više snosi finansijski teret. Žena takođe podržava muškarca da zaradi i donese novac sa spoljnog tržišta života. U ovoj fazi, muškarac ne bi trebalo da se oseća izostavljenim. Ovde kažemo da nema varanja. Čovek ne želi da ide nego vara, odlazi jer je eliminisan i ostavljen napolju.
Da li da biramo između majčinstva ili karijere?
Neophodno je prihvatiti da su zahtevi da budete majka nekompatibilni sa savremenim društvom. Nakon porođaja, žena ponovo počinje da radi tako što brigu prebacuje na nekog drugog. Međutim, ovo razdvajanje majke i bebe nije dobro za oboje. Prirodno je da majka između 0-2 godine bude dovoljno blizu svoje bebe da zadovolji sve potrebe bebe. Ako majka može da dovede bebu u mesto gde radi, ako može da doji i promeni pelene, može da nastavi da radi. U suprotnom, trebalo bi da napravi pauzu u karijeri. Međutim, vraćajući se poslu posle nekoliko godina, žena se oseća oslabljenom jer smatra da su prijatelji sa kojima je radila napredovali i postali njen sopstveni menadžer. Ovde govorimo o sistemskom problemu. Kada je to slučaj, muškarac mora beskrajno podržavati ženu, učiniti sve što može sa identitetom svog oca i preuzeti finansijsku odgovornost sa svojim poslovnim identitetom. Imati decu pre nego što se uspostavi ova jedinica za podršku izaziva mnoge probleme.
5 predloga koji će vas vratiti vašoj ekologiji
Ne ignorišite nasilje
Jednom kada je momak grub prema tebi, ti to ignorišeš. Sledeći put će se decibel još malo povećati, ali ćete ga i dalje ignorisati da ga ne biste izgubili. Kroz ove faze muškarac povećava nasilje korak po korak. U stvari, čovek želi da izrazi nešto nasilno. Šta ovaj čovek priča, stani i slušaj. Na primer, poistovetio se sa svojom majkom jer mu je majku slomio otac kada je bio mali, i ne može da podnese da vidi iste stvari na ženi. Šuškaju ti stari bolovi, a on toga nije ni svestan. Veselim jezikom vaše veze, 'Nepristojan si prema meni, hoćeš li da mi kažeš još nešto? Šta ima, hajde da saznamo zajedno. Kako da te podržim?' Jer samo žene mogu da podrže muškarce. Tako će i muškarac shvatiti da je shvaćen i žena će po prvi put uspostaviti pravi ljudski odnos sa muškarcem. Seks je sa svima, hrana se jede sa svima, ali ne možete sa svakim proći kroz ove emocionalne traume. To je jedini način da se uspostavi dugoročan, pravi, ekološki odnos.
Nemojte izdati svoju ekologiju
Sve što je povezano sa fizičkim zdravljem, takođe je povezano sa emocionalnim zdravljem; Dakle, emocionalno zdravlje takođe treba negovati. Telo se hrani ekološkim namirnicama, a duša ekološkim osećanjima. Naravno da će biti sukoba, biće bola, sve dok živimo u skladu sa svojom prirodom sa zdravom otvorenošću i jasnoćom. Možemo živeti u betonskim zgradama i kulama sve dok ne izneverimo svoju emocionalnu ekologiju. Zapitajte se: 'Šta me ne zadovoljava? Zašto nešto nedostaje u meni?’ Žena koja može da prođe kroz ovaj nedostatak moći će da opiše muškarcu kako će biti dobra umesto da krivi muškarca. Umesto da kaže da me ne možeš usrećiti, on će ti reći kako da budeš srećan.
Ne upadajte u zamku ljubavi
Još jedna zamka u koju žene upadaju je zamka očekivanja ljubavi.Diskurs ljubavi je toliko preuveličan da su četiri od pet filmova u bioskopu o ljubavi, kao i knjige.Pa šta je to ljubav? U haosu nema haosa i nema odnosa. Veza i brak su discipline, oni su svetinja. Ako ga ne smatramo svetim, drugog smisla života nema. Ta izdaja svetosti pretvara se u izdaju nas samih. Neophodno je živjeti odnos sa disciplinom, poštovanjem, dijeljenjem u toku vremena, podrškom, korištenjem zajedničkog jezika i korištenjem ljubavi kao magacina za kuvanje dobrih jela.
Odvojite vreme za svoj odnos poslom
Poslovni život koristi vreme koje brzo teče zbog intenzivne konkurencije. Međutim, veza počinje i nastavlja se kao oblak. Zaposlene žene takođe upravljaju svojim odnosima sa svojim muževima i decom svojim poslovnim identitetom. Na primer, žena koja kaže da ćeš to doneti svima, uradi ovo, ići ćeš u ovo pozorište, nastavićeš ovaj kurs ne deluje u skladu sa ljudskom ekologijom. Takvi odnosi takođe vremenom gube zdravlje.
Ne poredi se sa drugima
Istaknite svoje kompetencije, a ne svoje nedostatke. Svoje neadekvatnosti posmatrajte kao podršku, a ne prikrivanje svojih kompetencija. Vodite svesku, na jednoj strani zapišite svoja sredstva, a sa druge šta želite da poboljšate. Dodajte svoja sredstva u odeljak sa sredstvima dok ih duplirate. Laknuće vam kada vidite da se vaša imovina povećava. Koristite referentne vrednosti za ono što treba da poboljšate, ali nikada za sredstva. Nemojte se upoređivati sa svojom majkom, prijateljima ili konkurentima. Usredsredite se na to kako svoju imovinu pretvoriti u zadovoljstvo. Ne zaboravite da to što vidite ženu srećnom čini i muškarca srećnim, i opišite mu kako ćete vi biti srećni, a kada uspe, pokažite mu to.
? Leaf CETINKAYA
