Pre svega, nije svaki ubica psihopata, niti je svaki psihopata ubica. Hajde da definišemo 'antisocijalni poremećaj ličnosti', koji se popularno opisuje kao 'psihopata'. Ovi ljudi su poznati po nepoštovanju prava drugih, čestom laganju, obmanjivanju drugih, impulsivnosti, nepoštovanju zakonskih obaveza, razdražljivosti i agresivnosti, nebrizi za bezbednost sebe i drugih, stalnom stanju neodgovornosti i nedostatak kajanja da pokrije svoje postupke. Najsličniji su narcisoidnom poremećaju ličnosti, zbog čega su ih nazivali i „agresivnim narcisima“. Kontroverzno je pitanje da li se ljudi rađaju ili postaju kasnije. Iako se smatra da su neke osobine nasleđene u studijama, čini se da je psihopatija rezultat genetske interakcije i interakcije životne sredine.
Uticaj crtanih filmova na porast nasilja je veliki.
Porast nasilja poslednjih godina može se pripisati različitim razlozima. Neki od ovih razloga su porast upotrebe supstanci, nedovoljno kažnjavanje onih koji počine zločine, pogoršanje rodbinskih, međususedskih i porodičnih odnosa, brza, ali nekulturna, kulturna propadanje. Osim toga, u crtanim filmovima i TV serijama ljutnja je predstavljena kao relativno dobro ponašanje, zločinački likovi se ohrabruju, poštenje i dobre namere predstavljaju kao glupost, smirena deca su stigmatizovana kao gubitnici, agresivna deca i mladi se ne kritikuju ili čak podržavaju. od strane porodice ili društva sa iskrivljenim razumevanjem, a ljudi koriste nasilje.Mnogi razlozi, kao što je verovanje da mogu dobiti ono što žele, dovode do porasta nasilja.
Bezobzirnost ili nedostatak empatije, koja je najodlučnija karakteristika asocijalnosti, nažalost širi se i na naše društvo i, što je još gore, predstavlja se našoj deci kao neophodan kvalitet kako ne bismo bili ugnjetavani. Postali smo sve više sebični, sebični, impulsivni ljudi koji sve vide kao dozvoljeno da ostvare svoje želje, verujući da imaju pravo na sve. Neizbežni rezultat ovoga se ogleda u upotrebi nasilja tamo gde si ljudi to mogu priuštiti. Zato što je u pravu, niko mu ne može uzeti pravo. Postoji fraza koju antisocijalci često koriste, ne mogu tolerisati nepravdu. U stvari, delimično je tačno. Da, ne može da trpi nepravdu koja mu je učinjena, ali ne mari za nepravdu učinjenu drugima. Sadizam je, s druge strane, uživanje u mučenju drugih živih bića i pronalaženje zadovoljstva. Ljudi sa tako poremećenim duhom ne osećaju se neprijatno i čak uživaju da muče šta god mogu, bilo da su deca, žene, životinje ili biljke, kad god im se ukaže prilika.
Psihopate se vešto maskiraju
Svaki psihopata je zapravo ljut, ali većina je prilično vešta u skrivanju. Oni se mogu reklamirati kao humanista, ljubitelj životinja, dobar prijatelj ili ljubavnik. Mogu se videti u bilo kojoj grupi, bez obzira na poglede ljudi na svet. Mogu se pojaviti kao uspešni biznismeni, umetnici, sportisti, birokrate itd. Ljudi koje poznaju su oni koji se svađaju, često idu u zatvor, koriste drogu, relativno su manje inteligentni i impulsivniji. Međutim, ljudi koji pljačkaju banke, skupljaju narodne pare i beže (poput Ciftlikbanke...), uzurpiraju prava drugih koristeći praznine u zakonu, i stalno menjaju ljubavnike društvo ne prepoznaje, pa čak i divio se. Izuzetno su udobni dok povređuju, lažu, obmanjuju druge. Oni igraju dobronamerne, dobronamerne, poštene i majstorske uloge da postignu svoje ciljeve.
Imaju površan šarm
Razumevanje inteligentnog psihopate je prilično teško. Imaju površan šarm i veoma su vešti u intuitivnom osećaju i iskorišćavanju emocija ljudi. Zbog ovih karakteristika, žene ih u kratkoročnim vezama veoma cene. Antisocijalni ne voli nikoga drugog, on voli samo sebe. Ljubav prema drugom je ljubav koja zavisi ili od uloge ili od materijalnih, duhovnih i fizičkih dobitaka, odnosno, osoba i dalje voli svoje interese i iskorišćava drugu osobu. Preporučljivo je znati da nije moguće upoznati osobu za kratko vreme, ne biti pod uticajem šoumenskih ili veoma duboko humanih postupaka, kloniti se nekoga ko laže, neverstvo, ne drži reč. , impulsivnost, samodivljenje. Zato, bilo da je u pitanju prijateljstvo ili ljubavna veza, treba da se klonimo zahteva koji će nas ostaviti u nevolji i naučiti da kažemo „ne“.
Serijski ubica radi svoj svakodnevni posao
Razlog zašto smo mesecima pričali o Atalaju Filiz je taj što nemamo slučaj serijskog ubice. U stvari, generalno gledano, serijske ubice su mnogo manje uobičajene u istočnim društvima nego na zapadu. Nije svako ko ubije veliki broj ljudi ili izvrši masovno ubistvo serijski ubica. Moraju biti ljudi koji nastavljaju svoj svakodnevni život, bar 3 ubistva moraju biti izvršena istim metodom, oružjem i sličnom ceremonijom. Za serijske ubice je karakteristično da su žrtve uglavnom nepoznate, od kojih je većina bila zlostavljana ili silovana kao deca. Što se tiče toga zašto je u Turskoj mali broj serijskih ubica, mislim da bliske veze i društvene grupe u društvu igraju zaštitnu ulogu. Iako se postepeno pogoršava, porodična struktura, vrednosni sudovi, komšijski odnosi, rodbinske veze, te sposobnost svakog da nađe mesto za sebe u društvu su neki od zaštitnih faktora.
