Odsustvo menstrualnog krvarenja, odnosno izostanak menstruacije se na medicinskom jeziku naziva "amenoreja". Odsustvo menstruacije najmanje 3-6 meseci ili odsustvo menstruacije tokom 3 ciklusa kod žene sa normalnom menstruacijom smatra se amenorejom. Odsustvo menstruacije u kraćem periodu naziva se "kašnjenje menstruacije" i "kašnjenje menstruacije".
Izostanak menstruacije pre puberteta, u trudnoći, tokom dojenja i posle menopauze je normalan i naziva se „fiziološka amenoreja“, a sve ostale amenoreje nisu normalne, odnosno „patološka amenoreja“.
Odsustvo menstruacije kod mlade devojke u dobi od 18 godina naziva se "primarna amenoreja". Ako žena sa normalnom menstruacijom nema menstruaciju 6 meseci ili duže, to se naziva "sekundarna amenoreja".
Primarna amenoreja je izostanak menstruacije do 14. godine sa rastom ili razvojem ili odsustvom sekundarnih polnih karakteristika, odnosno izostanak menstruacije do 16. godine, bez obzira na prisustvo normalnog rasta i razvoja sa formiranjem sekundarnih polnih karakteristika, a njegova incidenca varira između 0,1% i 2,5%. Glavni uzroci primarne amenoreje su insuficijencija gonada (48,5%), urođeno odsustvo materice i vagine (16,2%) i konstitucijsko kašnjenje (0,5%) 1,2. Primarna amenoreja može nastati iz hipotalamusa ili centralne, hipofize, jajnika ili materice.
Uzroci primarne amenoreje:
- Patologije hipotalamusa i hipofize, tumori
- Nezupčani himen (bez otvora u himenu)
- Ageneza materice i vagine
- Tarnerov sindrom
- Zastoj u razvoju strukture
- Galaktozemija
- Nezupčan himen (bez otvora u himenu)
- Poprečni vaginalni septum (veo u vagini)
- Urođena nerazvijenost vagine, grlića materice ili materice
Uzroci sekundarne amenoreje:
- Fiziološki: trudnoća (najčešći uzrok), cista žutog tela, laktacija, menopauza
- Zbog supresije osovine hipotalamus-hipofiza
- Amenoreja nakon uzimanja kontracepcijskih pilula
- Stres, depresija
- Gubitak težine, ekstremna slabost, neuhranjenost
- oboljenje hipofize: ablacija hipofize, Šihanov sindrom,
- Prolaktinom (hiperprolaktinemija, prekomerna proizvodnja mlečnog hormona)
- Nekontrolisane endokrinopatije: dijabetes, hipotireoza i hipertireoza
- Bolest policističnih jajnika
- Hemoterapija
- Radioterapija
- Ablacija endometrijuma
- Razvoj intrauterinih adhezija (Ašermanov sindrom)
- Terapija lekovima: sistemski steroidi, danazol, analozi GnRh
- Prerano otkazivanje jajnika, preuranjena menopauza
- Sarkoidoza
- Hiperandrogenemija (povećani muški hormoni slični testosteronu)
Da bi žena imala menstruaciju, 4 odeljka u njenom telu moraju redovno da rade. Ове;
Odeljenje 1. Uterus i vagina
Odeljenje 2 Jajnici
Odeljenje 3 hipofize
Odeljenje 4 Mozak (Hipotalamus)
U abnormalnostima 1. pregrade, odnosno materice i vagine, ili ne postoji organ (maternica) koji će reagovati na hormone, ili postoji endometrijum, odnosno unutrašnja sluznica materice, ili iako ima menstrualnog krvarenja. u materici, ne može da pronađe put za odliv zbog abnormalnosti u vagini. Ponekad himen može biti potpuno zatvoren (nezupčani himen). U ovom slučaju, menstruacija se možda neće videti jer menstrualna krv ne teče.
Abnormalnosti materice uključuju urođeno odsustvo razvoja materice i gornjeg dela vagine uprkos prisustvu jajnika (Müllerian agenesis).
Pored toga, ponekad kod genetski muških individua, pošto postoji neosetljivost na muški hormon androgen, ne razvijaju se spoljašnje muške genitalije koje bi trebalo da se razvijaju pod dejstvom testosterona i spoljašnje genitalije imaju ženski izgled (sindrom neosetljivosti na androgene). Imaju kratku i tupu vaginu, ali nemaju unutrašnje genitalije.
Još jedna abnormalnost materice su adhezije (Ašermanov sindrom) na unutrašnjoj sluznici materice koje su rezultat prethodnih abortusa. U ovom slučaju, menstrualno krvarenje je ili vrlo malo ili ne.
Drugi odeljak je jajnik. Jajne ćelije u jajniku, kojih je na rođenju 2 miliona, u pubertetu padaju na 400 hiljada, a sa njihovim iscrpljivanjem žena ulazi u menopauzu. Ponekad se jajnici možda neće razviti urođeno, ili čak i ako se razvijaju, mogu biti iscrpljeni do rođenja kao rezultat genetskog poremećaja (Turnerov sindrom). Ponekad, iako postoje jaja u jajnicima, može doći do nedostatka odgovora na hormone hipofize (rezistentni sindrom jajnika). U svim ovim slučajevima, pošto se estrogen i progesteron neće lučiti iz jajnika, menstruacija nije moguća zbog stimulacije unutrašnje sluznice materice (endometrijuma). U nekim slučajevima nema ovulacije (anovulacije), u tom slučaju postoji mala količina estrogena, ali nema krvarenja jer nema progesterona.
Treći odeljak je hipofiza, koja se nalazi ispod mozga. Odavde se luče hormoni zvani FSH i LH (gonadotropini) koji stimulišu jajnike. Tumori hipofize koji narušavaju njihovo lučenje (na primer adenomi hipofize koji izazivaju prekomerno lučenje hormona prolaktina) potisnuće nivoe FSH i LH, čime će se sprečiti ovulacija, čime se sprečava lučenje estrogena i progesterona iz jajnika, a menstruacija neće doći.
Četvrti i najviši odeljak je hipotalamus. Ovo je region u mozgu. Odavde se iz hipofize luče hormoni koji oslobađaju FSH i LH hormone (hormoni koji oslobađaju gonadotropin). Među uzrocima amenoreje izazvane hipotalamusom, neke genetske abnormalnosti, kao i faktori kao što su prekomerno vežbanje, stres, tuga, nagli gubitak težine i promena vazduha utiču na lučenje gonadotropin-oslobađajućeg hormona i izazivaju amenoreju. Amenoreja usled prekomernog gubitka težine, poznata kao anoreksija nervoza, i druga stanja su među uzrocima amenoreje koja potiče iz hipotalamusa.
Kako odrediti uzrok nemogućnosti da se vidi menstruacija, koji testovi se rade?
Naročito kod sekundarne (sekundarne) amenoreje, prva stvar koju treba isključiti je trudnoća. Hormonske testove treba uraditi nakon što se isključi trudnoća. Hormoni štitne žlezde i hormoni prolaktina su prve stvari koje treba pogledati u hormonskim testovima. Osim toga, drugi hormoni mogu biti korisni u otkrivanju uzroka amenoreje. U klasičnom pristupu ispitivanje FSH i LH se ostavlja za kasnije, ali se u ovoj fazi može otkriti uzrok i nema potrebe da se pacijentu dva puta vadi krv. Visok nivo FSH i LH ukazuje na abnormalnost 2. kompartmenta, odnosno jajnika (rana menopauza, sindrom rezistentnog jajnika, genetski nerazvijenost jajnika).
Nakon što se hormonskim testovima isključi trudnoća, hipersekrecija prolaktina i bolesti štitne žlezde, drugi korak je davanje progesterona pacijentu.
Ako postoji krvarenje sa progesteronom, možemo razumeti: odeljak 1, odnosno materica i vagina, je normalan; Pacijent ima i estrogen, ali pošto nema ovulacije, progesteron se ne luči. Ako nema krvarenja, ili postoji abnormalnost u materici i vagini ili nema estrogena.
Ako nema krvarenja sa progesteronom, estrogen i progesteron se daju uzastopno zajedno. Ako dođe do krvarenja sa estrogenom i progesteronom, onda se podrazumeva da su materica i vagina normalne. U ovom slučaju može doći do abortusa zbog hipotalamusa. Nizak nivo FSH i LH u krvi takođe podržava ovu dijagnozu.
Ako se krvarenje ne pojavi sa estrogenom i progesteronom, onda treba posumnjati na abnormalnost u materici i/ili vagini.
dijagnoza:
FSH, LH, prolaktin, tiroidni hormoni u zavisnosti od situacije, ultrazvuk su često korišćene metode za dijagnostiku. CT ili MR pregledi mogu biti potrebni ako se sumnja na patologiju u mozgu. Ponekad će možda biti potrebno posmatrati unutrašnjost materice pomoću HSG (histerosalpingografije), SIS (sonografija sa infuzijom fiziološkog rastvora) ili histeroskopije.
Tretman:
Najčešći uzrok sekundarne amenoreje je trudnoća, pa u takvom slučaju prvo treba ispitati trudnoću. Ako nema trudnoće, lečenje se dogovara prema uzroku. Ako postoje razlozi kao što su neuhranjenost, ekstremna slabost, stres, depresija, prekomerno vežbanje, ova stanja treba prvo ispraviti.
Ako postoji anatomski poremećaj u vezi sa organima kao što su materica (maternica), grlić materice ili vagina, lečenje će biti hirurški za njegovo ispravljanje.
Ako postoji tumor koji izaziva prekomernu proizvodnju hormona prolaktina (hormona mleka) u hipofizi u mozgu, lečenje će biti terapija lekovima (bromokriptin, kabergolin, lekovi agonisti domena) ili operacija, u zavisnosti od veličine tumora. Mali prolaktinomi, odnosno mikroadenomi, obično se smanjuju uz lečenje lekovima bez operacije, a nivo hormona prolaktina se smanjuje i menstruacija se vraća u normalu.
U slučajevima kao što su poremećaj ovulacije (anovulacija, sindrom policističnih jajnika), u lečenju se koriste lekovi koji sadrže hormone estrogena i progesterona, kontracepcijske pilule.
Progesteron i menopauza
