Ističući da vaskularna bolest nogu znači suženje ili začepljenje arterija koje vode do stopala i nogu, prof. dr. Cüneyt Köksoy je naveo da je najčešća bolest koja začepljuje sudove ateroskleroza, odnosno ateroskleroza. Vaskularne bolesti su najčešće kod pušača, osoba sa hipertenzijom, dijabetesom i visokim nivoom holesterola.
Vaskularna bolest je češća sa starenjem. Generalno, 5-15% muškaraca starijih od 50 godina ima vaskularnu bolest koja ne izaziva pritužbe. Većina ljudi sa vaskularnom okluzijom u nogama takođe ima tešku koronarnu bolest i karotidnu bolest.
Kako se razvija ateroskleroza nogu?
Objašnjavajući da vaskularna bolest nogu počinje stenozom vena i postepeno napreduje, prof. dr. Cüneyt Köksoy je naveo da iako su sve vene bolesne, postoji uznapredovala bolest u nekim venama tela, kao što su arterije butine i ispod kolena. Sve veće suženje dovodi do potpunog začepljenja dela vene noge jednog dana.
Okluzija svih vena nogu je retka. Ispod opstrukcije, krv se prenosi kroz male ili kapilarne sudove formirane oko začepljenog suda, ali krv koja teče na ovaj način obično nije dovoljna. Pritužbe pacijenata se razlikuju u zavisnosti od dužine opstrukcije, lokacije začepljenog suda i količine krvi koja se spušta bočno.
Koji su simptomi?
Neki pacijenti sa vaskularnom okluzijom možda neće imati nikakvih pritužbi ili simptoma. Međutim, najčešća tegoba zbog vaskularne bolesti je bol, najčešće u vidu grčeva, koji dolazi u listove, mišiće oko butine i kukove pri hodanju, trčanju, penjanju uz stepenice. Najvažnija karakteristika ovog bola koji dolazi sa hodanjem je da bol nestaje sam od sebe u roku od 3-5 minuta kada se osoba zaustavi i ponovo se pojavi dok hoda.
Medicinski fakultet Univerziteta u Ankari Predavač prof. dr. Cüneyt Köksoy je rekao da kao rezultat smanjenja protoka krvi tokom vremena, bol može početi da se javlja čak i dok se odmara ili spava. Navodeći da posle nekog vremena bol postaje trajan i nastavlja da se nastavlja tokom dana, Köksoy je objasnio da pacijenti često mogu da se osećaju prijatnije kada okače noge preko ivice kreveta, a u ovom slučaju bol u hodanju počinje da se javlja. mnogo kraće udaljenosti.
U naprednijim stadijumima mogu se razviti bolne rane i gangrena na stopalima, a posebno na prstima. Rana koja je nastala iz jednostavnog razloga ne zarasta mesecima i počinje da se širi. Naročito kod dijabetičara, možda neće biti bola uprkos rani. Hladne modrice na dugotrajnom prstu ili peti mogu se nakon nekog vremena pretvoriti u crnu gangrenu.
Koja je važnost vaskularne okluzije?
Pritužbe koje izaziva pacijent su važnije od prisustva vaskularne okluzije. Postoji veza između stepena pritužbi i ishoda pacijenta i njegove noge. Na primer, vaskularna okluzija koja izaziva bol pri hodanju obično izaziva nelagodnost kod pacijenta, dok vaskularna okluzija, koja izaziva bol u mirovanju i rane na stopalu, nosi rizik od amputacije noge.
Kako se dijagnostikuje ateroskleroza?
Arterijska bolest na nogama lako se dijagnostikuje slušanjem pritužbi pacijenata i različitim metodama ispitivanja, posebno ispitivanjem pulsa vena na nogama. Međutim, ako je potrebna detaljnija procena i planira se lečenje, glavne metode snimanja za razumevanje stenoze i okluzije krvnih sudova su kolor dopler ultrazvuk, kompjuterizovana tomografska angiografija (CTA), angiografija magnetne rezonance (MRA) i angiografija.
Kako se vrši tretman?
Lečenje se planira prema pritužbi pacijenta i hitnosti događaja, a suprotno uvreženom verovanju, ne pokušava se otvoriti svaka zapušena vena. Prvo, faktori koji izazivaju vaskularnu okluziju kod pacijenta se uzimaju pod kontrolu i pacijent se navodi na zdraviji način života.
Kod vaskularnih okluzija dijagnostikovanih u ranoj fazi, lečenje se može započeti aktivnijim životom hodanjem, gubitkom težine, lečenjem dijabetesa i hipertenzije, ako ih ima, i snižavanjem visokog nivoa holesterola i lipida. Važno je prestati pušiti i ne biti u pušačkom okruženju, a apsolutno je neophodno da druge metode lečenja budu efikasne.
Prelazak sa pasivnog i sedentarnog života na aktivniji i redovniji život vežbanja važan je u lečenju vaskularnih bolesti. Posebno, vaskularni pacijenti koji se žale na bol u hodu, tri ili pet dana u nedelji, hodanje jedan sat nedeljno je veoma korisno i za vene nogu i za zdravlje tela. Pored ovih promena za zdraviji život, mogu se koristiti i neki lekovi koji razblažuju krv i povećavaju bezbolnu udaljenost hodanja. Uz sve ove metode, 75% pacijenata sa bolom u hodanju može biti u velikoj meri olakšano.
Za neke pacijente, lekovi i promena načina života nisu dovoljni. Ovaj tretman sam po sebi nije dovoljan, posebno u slučajevima bolova pri hodanju na kratkim udaljenostima ili bolova u mirovanju, rana i gangrene na stopalima. U ovim slučajevima potrebno je otvoriti začepljene sudove i povećati dotok krvi u stopalo i nogu.
Povećanje krvotoka stopala i nogu moguće je otvaranjem začepljenih sudova balonima ili stentom ili vaskularnim operacijama. Posebno kod pacijenata sa gangrenom na prstima ili stopalima, treba biti izuzetno oprezan prilikom sečenja ovih gangrenoznih tkiva. Gangrena ili ožiljak je vidljivi deo problema sa cirkulacijom u stopalu, kao vrh ledenog brega.
Drugim rečima, cirkulacija noge ili celog stopala je loša i noga će uskoro biti izgubljena. U takvom slučaju, uklanjanje gangrene prsta nikako ne rešava problem, već ga čini još češćim. U takvim slučajevima prvo se otvore vene, tkivo se krvari, a zatim se prst od gangrene ukloni da bi se noga spasila.
Šta je endovaskularna terapija?
Proces otvaranja začepljenih sudova pod angiografijom pomoću mnogih metoda kao što su balon i stent poznat je kao endovaskularni tretman. Ova metoda se obično izvodi u lokalnoj anesteziji, često pomoću žica, katetera, balona i stentova koji se napreduju u venu iz prepona.
Poslednjih godina postignut je veliki napredak u ovoj oblasti i začepljeni sudovi, duge okluzije za koje se u prošlosti smatralo da nisu otvorene, sada se mogu otvoriti i mnogo duži rezultati mogu da se dobiju sa novorazvijenim stentovima, medicinskim balonima i stentovima.
Kako se radi hirurško lečenje vaskularnih okluzija na nogama?
U većini slučajeva, operacija mosta (bypass) se izvodi veštačkim ili prirodnim vaskularnim graftom za duge blokade. Operacija bajpasa može se izvršiti za skoro svaki začepljeni sud.
Bajpas operacija se lako izvodi čak i na malim sudovima ispod kolena ili u stopalu, za koje se nekada smatralo da se bajpasovanje ne može izvršiti. Hirurška intervencija je neophodna kada se začepljeni sudovi ne mogu otvoriti angio, kada postoje uzastopni dugi okludirani sudovi.
