Možda imate kratak dah uzrokovan anksioznošću.
Specijalista psihijatrije Interkontinentalne bolnice Hisar dr. Razgovarali smo sa Bilalom Ersojem…
Navodeći da je disanje, koje je apsolutno za nastavak našeg biološkog postojanja, i osnovni pokazatelj vitalnosti, Uzm. dr. Ersoy; „Život je vreme između prvog udaha i poslednjeg. U našem svakodnevnom životu postoji na desetine idioma o disanju, kao što su gušenje, duboko udisanje, zadržavanje daha, zadržavanje daha, uzalud trošenje daha i bez daha. Baš kao i otkucaji srca, krvni pritisak i kretanje creva, naše disanje takođe kontroliše baza našeg mozga (moždano stablo). U normalnim uslovima nismo svesni ovih funkcija koje naše telo obavlja samo. Međutim, neke mentalne bolesti uzrokuju disfunkciju ili promenu percepcije o našem disanju. Jedan od važnih simptoma anksioznih poremećaja, koji su danas najčešća grupa mentalnih bolesti, je kratak dah/glad. Reč „Anxios“ već znači „sabijati, gušiti“. Mnogi pacijenti pate od toga što ne mogu da dišu kao ranije, pritiska u grudima i osećaja čvorova u grlu.“ Rekao je on.
Šta je anksioznost?
Anksioznost je najbliže povezana i u suprotnosti sa anksioznošću. Dok postoji poznati uzrok anksioznosti kao što je ispit; anksioznost se posmatra kao proizvod potisnutih psihičkih konflikata. Mešavina anksioznosti, nemira i straha je neprijatno emocionalno stanje. Iako je anksioznost u osnovi emocionalno stanje, ona takođe ima fizičke, intelektualne i bihejvioralne aspekte. Palpitacije, kratak dah, znojenje, drhtavica, vrtoglavica, bol/napetost u mišićima i proširene zenice su fizički simptomi. To može kognitivno izazvati katastrofalne misli, brige i opsesivne misli. Simptomi ponašanja mogu uključivati telesni nemir, opsesivno ili ponavljajuće ponašanje, traženje pomoći ili izbegavanje (situacija).
Poznati napad panike
Napad panike, najpoznatiji od anksioznih poremećaja, je intenzivno i bučno stanje anksioznosti. Glavni simptomi su neočekivani napadi panike i očekivanje da će se ovi napadi ponoviti. Emocionalni, fizički i kognitivni simptomi anksioznosti javljaju se tokom napada panike. Može se javiti palpitacije, znojenje, drhtanje, otežano disanje, otežano disanje, bol u grudima, mučnina-bol u stomaku, vrtoglavica-pospanost, utrnulost, gubitak kontrole (poludenje) ili strah od smrti. Često prilično zamorno i zabrinjavajuće, radi se o tome da se anksioznost oseća golo i ozbiljno. Ponekad ljudi mogu drugačije da percipiraju sebe i svoju okolinu. Ovo obično traje 10-15 minuta. Jedan od važnih i teških aspekata napada panike je to što se ne mogu naviknuti na napade iako se ponavljaju. Problemi u životu, faktori stresa izazivaju pojavu napada panike. Oni koji imaju napade panike odmah se obraćaju lekaru. Misle da imaju problema sa srcem, grudnim košem. Lupanje srca i kratak dah su simptomi koji najviše plaše pacijente. Anksioznost se ne manifestuje samo napadima panike. Bolesti kao što su fibromialgija, gastritis, nervno crevo, migrena mogu da počnu ili da se pogoršaju anksioznošću. Opsesivno-kompulzivni poremećaj (opsesivno kompulzivni poremećaj), morbidna bolest (hipohondrija), fobije su uključeni u klaster anksioznih poremećaja.
Breath Hunger
Pacijenti sa anksioznim poremećajem odlaze u nepsihijatrijske odeljenja zbog somatskih simptoma. Nakon pregleda, shvata se da je situacija psihološka. Ponekad simptomi nisu očigledni. Uočavaju se sumnjive tegobe kao što su uporni nemir, uznemirenost, nemogućnost dugotrajnog zadržavanja na jednom mestu ili nemogućnost da se nastavi aktivnost. Neki pacijenti pate samo od dispneje, koja se povećava uz nemir. S vremena na vreme misle da su ostali bez daha i osećaju potrebu da duboko udahnu. Smanjuju se u gomili i u zatvorenom prostoru. Nemogućnost dubokog i zadovoljavajućeg udaha, povećana pažnja na disanje i samoslušanje takođe mogu ukazivati na osnovni anksiozni poremećaj. Često se otkrivaju faktori stresa ili prateće mentalne bolesti kao što je depresija. Ako pacijent prihvati situaciju, lečenje će biti uspešno za kraće vreme.
