Jeftini brzi obroci koji su nam na vrata stigli za pet minuta zamenili su lonac koji su se pravili kod kuće.
Zaboravljene su činije za ručak od kuće do posla, hamburgeri i pice koje smo brzo našli za dva minuta postali su krunski dragulj svih nas. Međutim, internista dr. Ajča Kaja ističe da đevreci i tost, koji se uglavnom preferiraju kao lagani obrok, mogu da izazovu debljanje koliko i hamburger, pica i pomfrit.
Simit takođe čini da dobijete na težini
Simit, koji mnogi preferiraju jer sam pojeo jedan i pojeo lagani obrok, nije tako nevin kao što mislimo. Iako je đevrek težak oko 40 grama, on ima energetsku količinu u rasponu od 250 do 300 kalorija. Ovo dolazi od susama na visokoj energiji, susam, koji je masna hrana, povećava kalorije đevreka. Jedan bagel je ekvivalentan četiri kriške hleba. Zato budite oprezni dok konzumirate đevreke.
Čuvajte se ulja
Najveća zajednička karakteristika ovih namirnica koje se brzo konzumiraju je to što sadrže mnogo masti. Na primer, kada pogledamo hamburger, između dve kriške hleba nalazi se 1 kriška ćufte. Nisu to ono što hamburger čini lošim obrokom, već činjenica da se u njemu servira sa visokomasnim namirnicama i uz njega. Ćufta koja se stavlja u hamburger je mleveno meso napravljeno od masnog mesa. U to se stavlja i majonez, koji je neka vrsta ulja. Služi se sa prženim krompirom sa strane. Krompir nije loša hrana. Ali kada uđe u ulje, tada postaje loše. A kada ga popijete sa zašećerenim pićem, postaje kalorijska bomba. Brzo podiže šećer u krvi i masti u krvi. Ako se konzumira kontinuirano na duži rok, imaće veoma štetne efekte na vene.
Mesna pica holesterol bomba
Na primer, kada pregledamo parče pice, na 1 krišku hleba se stavlja masni sir, na njega se stavlja masni sos, a na njega se stavljaju delikatesni proizvodi sa visokim sadržajem masti. Ovo je zapravo opet neka vrsta holesterolske bombe. Kada čovek sedne, pojede najmanje dve ili tri kriške pice sa zašećerenim pićem. Na isti način, u slučaju kontinuirane konzumacije, povećava masnoće u krvi i pogubno deluje na vene.
Najzdravija kuhinja
Kako se istraživanja o ishrani povećavaju, vidimo da je kuhinja pre trideset godina bila najzdravija kuhinja. Povrće i voće koje nije genetski modifikovano i bez hormona, ispaša životinjskog mesa, jaja, mleka, komšijskih bakalnica, jela koje su naše majke kuvale u loncima i odnošenje ovih obroka na radna mesta u kutijama za ručak... Hajde da sami skuvamo hranu i probamo da ne konzumiraju prečesto gotovu hranu.
