Deca rođena sa oštećenjem sluha ili izložena traumi, bolestima ili lekovima koji mogu prouzrokovati gubitak sluha nakon rođenja, ako se gubitak sluha ne dijagnostikuje na vreme i nije uključena u programe rehabilitacije, njihov psihički i socijalni razvoj je nedovoljan. U narednim godinama zaostaje za decom koja su po uzrastu i inteligenciji jednaka u obrazovanju i socijalnoj adaptaciji.
Najkritičniji period u pogledu otkrivanja gubitka sluha izražava se kao „neonatalni period“. 1-3 od 1.000 novorođenčadi se rađa sa teškim gubitkom sluha. Ova stopa raste na 6 procenata zbog dečijih bolesti, infekcija uha, nesreća i nekih korišćenih lekova.
Zaustavlja se jezički razvoj bebe koja je rođena sa oštećenjem sluha i čija se invalidnost ne primećuje, a uz to se usporava i njegov mentalni, socijalni i duhovni razvoj. Paralelno sa jezičkim razvojem beba koje se rano dijagnostikuju i rehabilituju, pozitivno se utiče i na njihov mentalni, socijalni i duhovni razvoj.
Bebe kojima se dijagnostikuje oštećenje sluha najkasnije u roku od 6 meseci nakon rođenja i kojima je dato specijalno obrazovanje sa slušnim aparatima, mogu da razviju govorne veštine na nivou koji je sličan njihovim normalnim vršnjacima.
'Testovi skeniranja će biti završeni u prvom mesecu'
Oštećenje sluha se može dijagnostikovati u periodu novorođenčeta jednostavnim testovima koji se mogu uraditi u prvim danima rođenja.
U Turskoj se Program skrininga sluha novorođenčadi sprovodi u svim provincijama od 2008. godine, kako bi se izvršio skrining sluha, definitivna dijagnoza, primena slušnog aparata i neophodna rehabilitacija za rano otkrivanje beba rođenih sa oštećenjem sluha.
U okviru programa, skrining sluha se sprovodi u centrima gde se nalaze javne, univerzitetske i privatne bolnice u svim pokrajinama, a napredna dijagnostika i lečenje se obavlja u referentnim centrima. U proseku 2.500 novorođenčadi ima dijagnozu gubitka sluha svake godine.
Kao rezultat studija sprovedenih u ovoj oblasti, testovi za skrining sluha biće primenjeni na svako novorođenče rođeno u bolnicama u svim pokrajinama, pre nego što budu otpuštene, u istoj bolnici.
U tom kontekstu, skrining testovi će biti završeni u prvom mesecu, bebama sa oštećenjem sluha u prva 3 meseca, a za 6 meseci biće nabavljeni i rehabilitovani uređaji za bebe kojima je dijagnostikovan gubitak sluha i potrebni su im uređaji.
„U školama postoje programi za skrining sluha“
Sluh je od velike važnosti ne samo u detinjstvu, već iu svakoj fazi detinjstva.
Prevalencija gubitka sluha kod dece negativno utiče na uspeh u školi ukoliko se ne obezbedi neophodna medicinska i obrazovna podrška.
U mnogim zemljama sveta, nacionalni programi skrininga sluha su takođe uključeni u školske skrininge. U tom kontekstu, skrining sluha u Turskoj se obavlja u prvoj godini osnovnog obrazovanja u 81 provinciji, u školskom okruženju u okviru utvrđenih protokola, na terenu korišćenjem uređaja za skrining audiometriju od strane zdravstvenog osoblja koje radi u domovima zdravlja ili Zdravstvenim centrima. Životni centri obučeni za skrining sluha.
Deca kod kojih se sumnja na gubitak sluha kao rezultat skrininga upućuju se kod otorinolaringologa u pokrajini. Slučajeve koji zahtevaju dalji pregled i lečenje otorinolaringolozi upućuju u referentne centre, koji su ujedno i viši nivo u programu skrininga sluha novorođenčadi.
