Član Fakulteta za ribarstvo Univerziteta Mersin doc. Dr Bedii Čičik je u svojoj izjavi rekao da su brzi porast ljudske populacije, industrijski razvoj i moderna poljoprivredna praksa prouzrokovali da zagađenje vode dostigne opasne nivoe. Navodeći da povećanje zagađenja uzrokuje narušavanje prirodne ravnoteže ekosistema, egzotične (migratorne) vrste vrše pritisak na endemske (lokalne) vrste i izazivaju smanjenje biološke raznovrsnosti, Čičić je naveo da ovu situaciju treba što pre sprečiti kako bi ne dovodi do neželjenih posledica.
Objašnjavajući da su morski ježevi među beskičmenjačkim komponentama morskog ekosistema i da su raspoređeni u delovima od obale do dubine od 5 hiljada metara, Čičik je napomenuo da je ova vrsta u fosilnim studijama živela do pre 450 miliona godina. Navodeći da su ova stvorenja izuzetno osetljiva na zagađenje,
Cicik je rekao: "Morski ježevi, od kojih su dve vrste uobičajene u mediteranskim zalivima, korišćeni su kao 'biotest stvorenje' u studijama detekcije zagađenja poslednjih godina. Morski ježevi nisu dovoljno procenjeni u našoj zemlji i vide se kao neželjena vrsta od turista na obalama. Većina njih su indikatori organskog zagađenja životne sredine, a morski ježevi pokazatelji čistoće."
Ističući da se genom morskog ježa u nedavnim studijama u velikoj meri preklapa sa ljudskim hromozomima, Cicik je rekao: „To znači da se može smatrati važnim resursom u istraživanju problema u vezi sa imunološkim sistemom kod ljudi. Mnoge nepoznate karakteristike morskih ježeva su pokazatelj koliko su važna živa bića“.
Navodeći da su vrste "Paracentrotus lividus" i "Arbacia lixula" široko rasprostranjene u našoj zemlji i da je utvrđeno da je njihov broj poslednjih godina u porastu, Čičik je napomenuo da je u tom pravcu bilo pomaka u Mediteranu i uglavnom u devičanskom zaliva Mersin.
ХРАНА
Čičik je naveo da jež, koji u Turskoj nije baš poznat ni po ekonomskoj, tako i po nutritivnoj vrednosti, nalazi svoje mesto na trpezama kao popularna namirnica na Dalekom istoku i evropskim zemljama sa svojim afrodizijačkim svojstvom.
Navodeći da je konzumacija morskog ježa izuzetno česta u Japanu, Francuskoj, Grčkoj, Italiji, Čileu i zemljama Dalekog istoka, Čičik je naveo da kod nas ne postoji takva navika, jer se njegova visoka nutritivna vrednost ne razume u dovoljnoj meri. Objašnjavajući da ne postoji živo biće u prirodi koje nema funkciju, Čičik je rekao:
On je nastavio: „Biološke karakteristike vrsta i morskih ježeva koji spadaju u kategoriju ribarstva koji se kod nas ne ocenjuju treba da budu dobro poznati. Sprovođenje istraživanja o tehnikama ribolova-prerade i uzgoja doprineće efikasnijem korišćenju prirodnih resursa. , kao i kontrolu biološke raznovrsnosti naših teritorijalnih voda.
Smatra se da napori da se zaštite i zaštite
