Naučni pregled alternativne medicine, integrativna medicina, definicije komplementarne medicine
Kod nas je definicija alternativne medicine prethodila definicijama komplementarne medicine i integrativne medicine. Na Zapadu su svi zamenljivi. U našoj zemlji se tradicionalni i duhovni tretmani doživljavaju kao alternativna medicina. Budući da su tretmani integrativne medicine počeli da se primenjuju poslednjih godina, još uvek nema svesti o ovom pitanju.
Osnova svih ovih definicija je holistički pristup pacijentu i bolesti. To nije alternativa medicini. Mnoge njegove metode su takođe uključene u zapadnu medicinu i mogu se primeniti zajedno sa klasičnim tretmanima, koje nazivamo konvencionalnom medicinom. Najvažnija karakteristika pacijenta je da se trudi da izleči celo telo, a ne svoju pritužbu. Druga važna tačka je da farmaceutska industrija uglavnom koristi metode koje utiču na mrežu tela, a ne na lekove koji se proizvode.
Pre nego što dođe do strukturnih oštećenja na osnovu bolesti, nastaju promene u nervnom sistemu, odnosno u telesnoj mreži. Dakle, lečenje i pristup bolesti treba da bude pre svega na energetsko-informativnom nivou. Farmaceutska medicina ne može dugoročno pomoći pacijentu jer se bavi oštećenjem ćelija, što je poslednja faza, i ne može da objasni uzrok mnogih bolesti.
Metode uključene u integrativnu i/ili komplementarnu medicinu obezbeđuju brži oporavak od konvencionalne medicine u mnogim slučajevima kao rezultat poboljšanja kod celog pacijenta. Lekari sa ovom tačkom gledišta takođe mogu efikasnije i prikladnije da koriste konvencionalne metode.
Neke od uobičajenih metoda naučne alternativne medicine / integrativne medicine / komplementarne medicine koje se mogu primeniti sa konvencionalnom medicinom
•Neuralna terapija
•Akupunktura
•Homeopatija
• Terapija magnetnim poljem
• Porodična sintaksa
•Psihoterapija
•Hipnoza
• Mezoterapija – Proloterapija
•Biorezonanca – Mora terapija
•Manualna terapija, osteopatija, hiroterapija
•Kineziologija, test O-prstena
•Fitoterapija
Tretmani kiseonikom, respiratornim i ozonom
Najvažnije pitanje na koje će obratiti pažnju lekari koji će koristiti sve ove metode jeste uzročno-posledična veza. U uzročno-posledičnoj vezi, što je univerzalno pravilo, postoje stanja koja ne uspevaju u telu svake bolesti.
Ako se ovi uzroci identifikuju, mnoge bolesti se mogu trajno i efikasno lečiti. Posebno, kada je u pitanju pronalaženje uzroka bolesti, treba uzeti u obzir negativnosti koje se događaju čoveku tokom njegovog života.
Sa dobrom anamnezom prošlih života i veoma dobrim slušanjem pacijenta, možemo otkriti uzroke bolesti. Ako se lekar prilagodi ovoj vrsti posla, ponekad napredni tehnološki pregledi možda nisu ni potrebni. Ako se ovi pristupi kombinuju sa dobro stečenim klasičnim medicinskim znanjem, mogu se dobiti veoma pozitivni, dugoročni rezultati za pacijente.
Neurolog dr. Emel Gokmen
