Opisujući situacije u kojima dijareja može biti fatalna, specijalista za infektivne bolesti Evropske bolnice i kliničku mikrobiologiju dr. Perihan Ajlin Dalkiran je rekao: „Posebno kod pacijenata sa veoma intenzivnom dijarejom i povraćanjem, situacija uzrokovana nemogućnošću da se nadoknade soli i minerali izgubljeni u tečnostima i elektrolitima može biti opasna po život kod novorođenčadi, dece, veoma starih i onih sa bolesti srca i bubrega. U zavisnosti od gubitka vode, može doći do pada krvnog pritiska, palpitacije, zatajenja bubrega, nesvestice, opasnog povećanja kiselina u krvi koje se naziva acidoza, a na kraju može doći do kome i smrti.
Razlika između akutne i hronične dijareje
Iako se učestalost stolice i konzistencija stolice razlikuju od osobe do osobe, kada se pomene dijareja, često se misli na povećanje učestalosti i zapremine tečnosti stolice. Dalkıran je primetio da se dijareja često ispituje u dve grupe kao akutna i hronična. Dalkıran je rekao: „Kada se pomene akutna dijareja, na pamet dolazi dijareja koja traje od nekoliko dana do nedelju dana; hronična dijareja treba da podseti na sliku koja traje najmanje 3 nedelje. Utvrđivanje da li je dijareja akutna ili hronična je važno jer su uzroci često različiti, dijagnostikuju se različitim testovima i različito se leče.
Svaki tip ima različite simptome
exp. dr. Perihan Ajlin Dalkiran je primetila da se usled povećanja sekreta zvanog sekretorna dijareja, ubrzava rad creva i javlja se veoma vodenast proliv, a kod osmotskog proliva, kada se prekine konzumacija hrane koja izaziva ovu situaciju, prestaje i dijareja. Dalkıran je naglasio da se bol u stomaku sličan grčevima javlja kod dijareje uzrokovane pokretljivošću, a da groznica i pojava krvi i inflamatornih ćelija u mikroskopskom pregledu stolice mogu pratiti bol u stomaku kod inflamatorne dijareje.
Lekovi takođe mogu izazvati dijareju.
Objašnjavajući da je akutna dijareja najčešće uzrokovana virusnim, bakterijskim ili parazitskim infekcijama, dr. dr. Dalkıran je podvukao da se sličan efekat može videti u novim tretmanima lekova. Navodeći da je trovanje hranom, koje je još jedan faktor među uzrocima dijareje, kratkotrajna dijareja uzrokovana toksinima bakterija, Dalkıran je rekao da do trovanja može doći i nakon konzumiranja salata, mesa ili namirnica od majoneza koje su držane na sobnoj temperaturi i конзервирана храна. dr. Dalkıran je izvestio da se dijareja izazvana mikrobom zvanom coli, koja se naziva turistička dijareja, a koja počinje iznenadnim bolom u stomaku, mučninom i povraćanjem, posebno primećuje kod onih koji odlaze u nerazvijene zemlje sa toplom klimom.
Kada ići kod doktora
dr. Dalkıran je rekao: „Groznica od 38,3 stepena i više, prisustvo umerenog ili jakog bola u stomaku, prisustvo krvave dijareje koja ukazuje na tešku upalu creva, dijabetes, bolesti srca i AIDS, gde će dehidracija dovesti do ozbiljnih posledica, one sa osnovnim bolestima, iako je prošlo 48 sati.U prisustvu dijareje koja ne pokazuje nikakve znakove poboljšanja, umerenih ili teških znakova dehidracije (kao što su nizak krvni pritisak, smanjenje urina, oštećenje svesti), potrebno je konsultovati specijaliste zarazne bolesti ili gastroenterologa bez odlaganje, u slučaju povraćanja koje je dovoljno intenzivno da spreči unos oralne tečnosti i hrane.
dr. Dalkıran je takođe ukazao na prisustvo teške dijareje tokom trudnoće i potrebu da se odmah ode kod specijaliste u slučaju dijareje kod novorođenčadi ili veoma malih beba.
