Navodeći da dečje hodanje na prstima može biti privremeno, ali može biti i znak trajne bolesti, stručnjaci su rekli da se hod može poboljšati sam bez lečenja kako odrastaju.
Izražavajući da deca hodaju prstima na nogama i nemaju kontakt sa petom, specijalista ortopedije i traumatologije op. dr. Tayfun Açıkgöz je rekao: „Deca obično počinju da hodaju između 11-15 meseci. Hodanje na prstima je stanje koje se često može videti kod mališana. Većina ove dece počinje da hoda normalno kako odrasta.
Očekuje se da će dete doći do normalnog hoda najkasnije do druge godine. Ako dete i dalje ne pritisne kako treba, možda postoji problem“, rekao je on.
Navodeći da se hodanje prstima kod dece može javiti u zavisnosti od mnogih faktora, op. dr. Açıkgöz je rekao: „Šetanje prstima se viđa između 7 i 24 procenta dece. Kao rezultat istraživanja, utvrđeno je da postoji pozitivna porodična anamneza između 10 i 88 odsto. Iako je lako dijagnostikovati bolest, važno je otkriti glavni uzrok bolesti u slučaju hodanja na vrhovima prstiju kod dece.
Ističući da se ova bolest najčešće javlja kod dečaka, op. dr. Açıkgöz je dao sledeće izjave o metodama lečenja bolesti:
„U većini slučajeva, konzervativno lečenje može biti dovoljno kod ovih pacijenata. Zbog toga je njegova dijagnoza i lečenje veoma važni u smislu prevencije trajne invalidnosti. U programiranju tretmana najvažniji kriterijumi su koliko dugo su prsti prisutni, stepen deformiteta i ukočenosti stopala i skočnog zgloba deteta i uzrast deteta.
Kod male dece, značajan deo bolesti je idiopatski, a posmatranje hodanja na prstima ili samo vežbanja i korišćenje čizama i ortoza može biti dovoljno. Međutim, kod nekih pacijenata može biti neophodno hirurško lečenje.
