Sećam se njegovih nasmejanih očiju, koje su bile premale za 75-godišnjaka. Mali dečak, sa svojom belom kratkom kosom koju je sada prestao da farba, gledao je na život sa zlobom dečaka... „Ostavljam svoju čast i nagrade svojoj deci, nažalost ne mogu da ostavim ništa drugo“, rekao je Esin. Afşar u intervjuu koji smo održali u oktobru, i uglavnom se žalio na potcjenjivanje medija i eklatantnu korumpiranost društva. …
Hülya Ünlü Plavooka (xlhayat.com)
Muzika je bila njegova strast iz detinjstva. Mnogi umetnici koriste rečenice koje počinju sa „Kad sam bio mali“, ali on je bio zaista strastven za svoj klavir kada je bio mali. Uvek je držao koncerte u snovima i iako je bio crnac na sceni kada je odrastao, iz nekog razloga je uvek nosio bele toalete na koncertima o kojima je sanjao kada je bio dete... Snovi su se uvek završavali isto, on je bio svirajući klavir, njegov koncert se bližio kraju, publika ga je bodrila. Ali iz ovog slatkog sna uvek ga je budio dozivajući glas njegovog starijeg brata ili majke.
U to vreme je studirao na koledžu u Ankari sa svojim starijim bratom Oktajem Sinanogluom. Ali njegov um je uvek bio na klaviru. Njegova majka je želela da završi fakultet i potom upiše konzervatorijum, ali da ne bi promašio starosnu granicu, polagao je tajni ispit na konzervatorijumu od svoje majke i pobedio. Njegova majka je poštovala njegovu strast prema klaviru i tako je započela dane na Državnom konzervatorijumu u Ankari. Uvek je bio veoma bistar učenik koji je privlačio pažnju svih svojih nastavnika. U državna pozorišta je ušao kao pijanista sa strašću za klasičnom muzikom. Slušao je reči Muhsina Ertugrula „Budi na sceni umesto da budeš pijanista u jami scene“, pa je na sceni državnog pozorišta bio 12 godina. Ali njen glas je bio toliko lep da insistiranje da peva nije prestajalo. Njegov prvi menadžer bio je Erkan Ozerman, a počeo je da peva u Bulvar Palas u Ankari.
O životu u njenoj kući u Etileru u oktobru smo imali intervju sa poznatom umetnicom Esin Afšar, koji će biti uvršten u knjigu pod nazivom „Ljudi života“. Objavljujemo neke delove našeg dvosatnog intervjua sa Esin Afsar, koja je besmrtna pesmama koje je pevala, kompozicijama i predstavama koje je igrala:
Rekli ste Yoh Yoh, ostali ste Miss Yoh Yoh. Zašto je ta pesma bila tako popularna??
Da sam ga pevao kao bilo kog drugog turskog pevača, ne bi imao šale. Ali zato što sam je pevao teatralno, voleli su je u celom svetu. Ta pesma je bila sjajna u Japanu. Idem u Rusiju, zovu me „namera, namera“, a Francuska je „gospođo ne ne“... Tako da se za mene drži.
Imate 75 godina i još uvek sa velikom energijom koncertirate, izlazite na scenu. Gde nalazite ovu energiju koja se odražava u vašim očima? Da li vas uzbuđenje na sceni održava tako svežim?
Moram reći ljubav. Ja sam malo hiperaktivan tako, ne mogu da sedim mirno. Uvek sam bio ovakav.
Kada pogledamo oko sebe, mnogi biološki ostareli ljudi povlače se u svoje uglove. Šta mislite zašto je to tako?
Većina ljudi se povlači. Sada, da li da kažem da zavisi od strukture osobe ili od stepena posvećenosti životu. Na primer, Muazzez İlmiye Çığ ima 97 godina, u šali, ali je sada neobavezni statista. Mrzim i tuđe reči, neka me stršljen ubode u jezik. Dakle, to je retka stvar. Još uvek ima briljantan um, a ono što najviše cenim kada pričam je to što nema ni najmanju grešku, govori veoma tečno. Neka bude primer besramnim serverima koji žive mladi. Ovo je vaša profesija, trebalo bi da budete u stanju da pravilno govorite.
Na njih se valjda najviše ljutiš, zar ne?
Užasno sam ljuta. Drugim rečima, turski jezik ima svoju muziku, oni tu muziku iskrivljuju, prave intonacije po sopstvenom hiru. Kakva je ovo stvar?
Onda najviše kritikujete Mehmeta Ali Biranda?
On je to popravio. Nekada je to bila katastrofa, da kažem ee, ı. Svi novi serveri počeli su da ga imitiraju, poput domišljatosti. Ali posle toga, ne znam da li je bilo opomena, ne znam da li je išao na časove dikcije, pa mu je bilo bolje. Više te ne čujem da kažeš ee, ıı, ali i dalje ima takvih opsesija. Napravio sam program sa gospođom, bože moj, ja ću da poludim, žena nešto pita ee, ee, kako sam išla na živce. Đavo kaže pusti to, tako sam ljut. Previše sam pričao da bih mu dao priliku da govori i pita bilo šta. To je bio Nazimov program, a ja sam završio program udobno jer sam bio dobro opremljen u Nazimu.
Kada pogledamo današnje mlade ljude, oni su poznati po TV seriji, ali kao da smo ceo život sa njima u tabloidnoj štampi. Da li nam je potreban život ogovaranja da bi se ovo desilo? Nažalost, u našoj zemlji jeste. Više ni ne zovem i ne obaveštavam novinare. Mladi novinari me ni ne poznaju. Drugim rečima, interesuju ih oni koji su ovako okolo, reći ću 'Tatara shake', 'Ruke u vazduh, hajde, Allah ya Allah'. Nažalost, to se sada dogodilo. Ali ako odem u selo, seljak me poznaje. Kao što rekoh, ja nisam časopis, tako da se o stvarima koje radim ne piše u štampi. Na primer, održao sam koncert u Pakistanu, ko zna? U opasnoj situaciji, moj pijanista se plašio da dođe, otišao sam sa drugim pijanistom, ali ko zna? Napisao je samo jednu Republiku. Na primer, došao sam iz SAD i održao koncert. Ima jedan mladi prijatelj u Milliyet-u, pozvao sam ga i rekao je: „Sestro Esin, uradiću intervju, ali neće da ga štampaju”. Neki odu tamo da prave ormare i izbace ih jer su radili koncert. Ali imam fotografije sa koncerta. U stvari, onaj mladi prijatelj novinar koji je izgrđen. „Nemojte mi donositi tako ozbiljne stvari“, rekao je upravnik. Idi povuci noge manekenkama, nažalost, tako je.
Mislite da su ove vesti nametnute?
Kada sam rekao "sada nametnuto", pomislio sam na to, da li znate šta je jedna srednjoškolka rekla na televiziji uživo pre nekoliko godina? „Ovo nije ono što očekujemo, oni su nam nametnuti. Ovo nikad nisam zaboravio. Gledamo sve TV serije, majka i ćerka se zaljubljuju u istu osobu, ujak i ujak se zaljubljuju u istu devojku, mnogo leševa pada na kvadratni metar. Ovo mi zvuči kao politika uspavljivanja ljudi. Politika obaranja ljudi. Međutim, zadatak umetnosti je da vaspitava ljude, a ne da ih ruši. Ali oni ovo rade, ljudi gledaju takve TV serije. Ali tako gledaju sve serije. Jahu ljudi biraju jedno, ne znaš, gledaj dva. Da li su svi posmatrani? Какав неред. Ali ja ne krivim javnost, krivim ljude koji su ovo doveli, krivim medije, pa date nešto kvalitetno da oni to dobiju.
Ne, barem jednom nedeljno dajte klasičnu zapadnu muziku, sve su uklonjene. TRT 3 je nekada puštao klasičnu muziku i džez. Na TRT 3, Serhan Bali je subotom i nedeljom imao klasični koncertni program. Slušao sam to, i oni su ga uklonili. Dakle, sve se radi da se prava kultura potpuno uništi. Pre 2500 godina, Konfučije je rekao: „Ako želite da uništite zemlju, prvo pokvarite svoj jezik, a zatim svoju muziku. Naš jezik je degenerisao, naša muzika se izrodila. Bog te blagoslovio, šta da kažem?
Šta ostavljate svojoj deci, gospođo Esin, posle svog ovog iskustva?
Svoje nagrade i čast ostavljam svojoj deci. Nažalost, ne mogu ostaviti ništa drugo. Kerim Avšar je isto rekao svojoj ćerki. Ona je moja prva žena. To je ono što je rekao: 'Sine moj, nemam šta da ti ostavim osim svoje časti!
Za sobom ostavljate punih 75 godina, postoji li tajna života, verujete li da ste je rešili?
Zbog čega je važno pitanje sreće?Da li sreća dolazi sa gostionicama, jahtama, podovima i novcem? Не за мене. Video sam crtani film koji je napravio Tan Oral pre mnogo godina. Nikada ga nisam mogao zaboraviti. Ide konj i jede travu. Tratinčica sa žutim cvetom napred ga preskače i nastavlja da jede nakon toga. To me je jako impresioniralo, Tan Orala nisam ni poznavao, telefonirao sam mu i čestitao, onda smo se sprijateljili. Tako srećan što mogu da ih vidim. Pokazao sam to nekom drugom, na primer, rekao je: „Pa video sam šta se dešava, Bože, Bože“.
Da li je važno moći da vidite male radosti svakodnevnog života?
Naravno, ovo je veoma važno. Sreća je u sebi, nema smisla tražiti negde drugde. ovo nije moguće sa novcem. Kao što sam rekao, biti u mogućnosti da uživate u malim stvarima je sreća. Na primer, sada se najviše radujem kada sam sa svojim unucima.
Kako zovete moju najveću pobedu?
Imao sam umetnički život kakav skoro nijedan umetnik neće imati. Ovo je nešto veoma zadovoljavajuće. Zaista sam imao pun umetnički život, ali hoćete li reći ne, jeste li zadovoljni? Sada imam tešku bolest, ali ono što me drži u životu i izlečiće su moji koncerti, neki događaji.
koja je tvoja bolest?
Verujem da će biti u redu, već imam poremećaj krvi. Biopsija je urađena pre dva meseca, a iz koštane srži su rekli da je ostao korak do leukemije. Hemoterapija za njega će se raditi 7 dana u mesecu. Od drugog sam se neverovatno razboleo, bio sam potpuno zdrav, četrdeset dana sam imao temperaturu, bilo je strašno teško. Onda sam se pobunio i rekao doktorima, nemojte da uzimate hemoterapiju u usta, ne želim ni da čujem naziv ovog leka. Postoji osoba iz alternativne medicine koja je predložila neke biljke, ali ih još nisam uzeo.
Pa, ako počnete ponovo, da li biste ponovo želeli da budete umetnik?
Voleo bih da ponovo nastavim isti život u ovoj profesiji. Voleo bih ponovo da budem muzičar.
Koji su tvoji sledeći snovi? Svako ima san o penziji...
Želim da umrem na sceni, želim da budem na sceni dok ne umrem.
2
