U studiji od 1829 ljudi koji su koristili antidepresive, prijavljivanje neželjenih efekata povezanih sa lekovima u više od polovine slučajeva izazvalo je zabrinutost da li su ovi lekovi prepisani. Više od polovine učesnika starosti 18-25 godina imalo je želju da izvrši samoubistvo, 62% je imalo seksualne probleme, a 60% je imalo emocionalnu utrnulost.
Ostali neželjeni efekti su; 52% se ne oseća kao sam sebi, 42% smanjenje pozitivnih emocija, 39% manje interesovanje za ljude i 55% introvertnost. Međutim, konstatovano je da se 82 odsto ljudi oslobodilo depresije lekovima.
Da li treba da se plašimo upotrebe antidepresiva?
Prema istraživanju, prvo pitanje koje nam pada na pamet je "Da li treba da se plašimo upotrebe antidepresiva?" Specijalista klinički psiholog Gonca Akkaya, osnivač Lapsus radionice za psihologiju i razvoj, rekla je sledeće o upotrebi antidepresiva; „Upotreba antidepresiva je samo jedna od metoda koje se koriste u lečenju mentalnih poteškoća. Nisam ni protiv ni za to. Trebalo bi izvršiti potpune procene zasnovane na pacijentu. Kao i svaki lek, antidepresivi, naravno, imaju neželjene efekte. Kada strana supstanca uđe u telo, ne može se očekivati da njena cena bude nula. Ono što je ovde važno je važnost koja se pripisuje koristi leka uprkos neželjenim efektima. Ovu odluku donosi lekar specijalista izračunavanjem troškova.
„Lekovi od nesreće i tuge“
Iako nije moguće „lečiti nesreću i tugu“, upotreba lekova može pružiti solidnu podršku u prevazilaženju nesreće i tuge. Ljudima koji imaju velike poteškoće u obavljanju uobičajenih aktivnosti u svakodnevnom životu je potreban neki oporavak pre nego što mogu da rade na nesreći koju doživljavaju, da dobro procene gledajući situaciju u kojoj se nalaze i promene svoje živote sticanjem uvida. U ovom trenutku, terapija lekovima pruža nama kliničarima olakšanje. Osoba koja se vrati do tačke da može da nastavi svoj svakodnevni život uz podršku antidepresiva može samo da uđe u terapijsku studiju u ovom trenutku i suoči se sa sobom.
Depresija je problem mentalnog zdravlja koji nastaje kombinacijom ekoloških i genetskih faktora. Ovi faktori se kombinuju u svakoj osobi, na osnovu individualne istorije te osobe, a rezultujuća slika uvek nosi lični karakter. Lečenje samo lekovima je kritikovano jer nudi isto rešenje za sve, i ova kritika je opravdana. Međutim, nije u redu potpuno isključiti opciju leka u lečenju depresije. Ono što bi trebalo da bude odlučujuće u ovom pogledu je individualna istorija osobe i koliko je teška situacija u kojoj se nalazi.
Ne treba zaboraviti ni ovo. Postoji kalendar upotrebe antidepresiva. To treba da utvrde lekari specijalisti koji su obučeni za ovu temu. Nažalost, postoji mnogo ljudi koji sami počnu da koriste antidepresive i nastavljaju to da rade godinama. Da ne govorimo o tome da oni idu kod psihijatara i direktno traže lekove. Pravi rizik ne leži u neželjenim efektima, već u nesvesnoj upotrebi droge i čudesnom značenju leka.
