Pesticidi su supstance ili mešavine supstanci koje se koriste za sprečavanje, kontrolu ili smanjenje štetnih organizama.
To može biti pesticid, hemijska supstanca, biološki agens kao što je virus ili bakterija, antimikrobno sredstvo, dezinfekciono sredstvo ili bilo koji alat.
Štetni organizmi mogu biti insekti, biljni patogeni, korovi, mekušci, ptice, sisari, ribe, crvi i mikrobi koji štete ljudskim izvorima hrane, imovini i šire bolesti. Iako postoje neke prednosti upotrebe pesticida, oni takođe mogu predstavljati neke probleme zbog svoje potencijalne toksičnosti za ljude i druge životinje.
Negativni efekti pesticida na životinje i ljude
Pesticid može biti hemijska supstanca ili biološki agens kao što je virus ili bakterija. Pošto većina hemijskih pesticida ne pokazuje selektivnu efikasnost protiv ciljnog organizma, oni mogu izazvati razne bolesti, pa čak i biti smrtonosni u organizmima koji nisu ciljni organizam.
Mnogi pesticidi su takođe štetni za ljude. Kao rezultat upotrebe živih bića u obliku hrane od strane ljudi, oni izazivaju uobičajene bolesti i neželjene uznemirujuće situacije kod ljudi. Hemijski pesticidi i njihovi aktivni sastojci imaju akutne toksične efekte.
Mnogi pesticidi, uključujući karbamate, organofosfate i hlorisane ugljovodonike, imaju genotoksični efekat. U studijama sprovedenim sa ljudima koji se bave poljoprivredom i koji su bili izloženi pesticidima, kod ovih osoba su uočene strukturne i numeričke hromozomske abnormalnosti i povećana razmena sestrinskih hromatida.
Pored mnogih genetskih oštećenja, kod poljoprivrednih radnika izloženih hroničnom dejstvu pesticida primećeni su poremećaji jetre, bubrega i mišića.
Dejstvo pesticida na živa bića počinje od fetalnog života. Ovi lekovi prelaze iz placente u fetus i kao rezultat toga se javljaju pobačaji, hiperpigmentirani i hiperkeratotični porođaji. U eksperimentima na životinjama primećeno je da pesticid, koji je radioaktivno obeležen i dat majci, nakon 5 sati prelazi iz placente u fetus i nastaje u oku, nervnom sistemu i jetri fetusa.
Organofosfatni i karbamatni insekticidi ugrožavaju život pokazujući svoje efekte direktno na periferni i centralni nervni sistem.
Mnogi pesticidi štete ljudima, životinjama i životnoj sredini.
Prve studije o tome su prikazane početkom 70-ih godina, u procesu pripreme Stokholmske konvencije UNEP-a o životnoj sredini. Trideset godina kasnije, Sjedinjene Države, Australija, Kanada, Japan i Novi Zeland, pokleknuvši pod međunarodnim pritiskom, odlučili su da naprave nacrt globalnog sporazuma.
U okviru ovih studija zabranjeni su mnogi hemijski proizvodi pod nazivom POPs (Persistent Organic Pollutants), koji se široko koriste u poljoprivredi, osim u nekim posebnim slučajevima, a zabranjena je i proizvodnja novih hemikalija sa karakteristikama POPs. U okviru ovog sporazuma; aldrin, endrin, toksfen, hlordan, dieldrin, heptakol, mireks, DDT i industrijske hemikalije heksahlorobenzen i PCB su zabranjeni i njihove zalihe su praćene.
U Turskoj, Çok et al. Ove hemikalije su pronađene u određenoj meri u majčinom mleku u mnogim studijama koje je sproveo Cafer Turgut et al. Otkriven je u mnogim studijama koje su sprovele planine Taurus iu njima je otkriven daljinski transport.
Pesticidi takođe negativno utiču na krvne ćelije. Organofosforni insekticidi sprečavaju funkciju eritrocita tako što menjaju svojstva membrane eritrocita (crvenih krvnih zrnaca). Neki drugi pesticidi takođe uzrokuju pogoršanje veličine i oblika površine eritrocita i promenu aktivnosti enzima antioksidativnog sistema eritrocita.
Jedan od najvažnijih efekata pesticida je njihova inhibicija enzima acetilholinesteraze. U ovom slučaju, sa supresijom respiratornih kontrolnih centara u donjem moždanom stablu, dolazi do smrti. Opet, u studiji o pesticidima, otkriveno je da pesticidi izazivaju inhibiciju TCA enzima (malat dehidrogenaza, sukcinat dehidrogenaza).
