Naši zglobovi su ti koji nose naše telo i sva naša opterećenja. Moramo da pokažemo osetljivost koju zaslužuju za naša kolena, koja su najveći zglobovi u našim zglobovima. Specijalista ortopedije i traumatologije prof. dr. Mehmet Binnet je govorio o negativnim efektima povreda hrskavice na telo.
Sloj hrskavice debljine 3-4 mm koji formira zglobne površine je veoma osetljiva struktura. Problemi sa hrskavicom usled povreda često se vide kod amatera, profesionalnih sportista i onih koji vode aktivan način života. Tkivo hrskavice ima veoma važne funkcije kao što je nošenje mehaničkog opterećenja i obezbeđivanje opsega kretanja smanjenjem trenja, ali pošto je ova struktura veoma osetljiva, veoma se teško oporaviti.
Dugo se verovalo da povređena zglobna hrskavica nikada više neće zarasti. Povrede zglobne hrskavice kod odraslih i mladih često pokazuju poremećaje zarastanja. Kao rezultat povreda hrskavice dolazi do ranog propadanja i starenja zgloba, a mehanika zgloba je negativno pogođena.
Nelečena ili nelečena, ova vrsta oštećenja hrskavice dovodi do osteoartritisa (naprednog poremećaja zglobova), koji je u budućnosti popularno poznat kao kalcifikacija. Uobičajeni simptomi ovih povreda su bol u kolenu, saplitanje, stvaranje plikova, otok i poteškoće u kretanju.
Kako treba da preduzmemo mere predostrožnosti?
Pre svega, treba obratiti pažnju na debljanje i voditi računa o zdravoj ishrani kako ne bismo previše opterećivali zglobove. Prekomerna težina uzrokuje opterećenje naših zglobova i prerano trošenje. Još jedan neophodan element je da održavamo mišiće oko kolena jakim vežbama. Ako naši mišići nisu dovoljno jaki, opterećenje na zglobu se povećava.
Nakon svega ovoga, ukoliko nam tegobe u kolenu otežavaju svakodnevni život, neophodna je konsultacija sa lekarom. Doživljeni problemi smanjuju efikasnost i kvalitet života ljudi i čine lečenje neizbežnim. U ovom slučaju se mogu primeniti brojne opcije hirurškog ili nehirurškog lečenja.
Lečenje progresivnih poremećaja koji nastaju gubitkom zglobne hrskavice jedan je od vodećih problema današnje hirurgije sistema pokreta. Iako metode lečenja koje su primenjene do danas za povrede hrskavice povezane sa velikim gubicima hrskavice obezbeđuju kratkoročno blagostanje, nije moguće zameniti pacijentovu sopstvenu originalnu hrskavicu.
Zapažanja o sve većoj prevalenci ćelijskih terapija u poslednjih petnaest godina dovela su do usvajanja stava da se ova tehnologija može primeniti i na sistem kretanja. Primene terapije matičnim ćelijama za odrasle imaju potencijal da promene prirodnu prirodu oštećenja zglobova ili procesa bolesti, koji trenutno nisu atraktivnije opcije lečenja i čekaju na rešavanje.
Među primenama u ortopedskoj hirurgiji, koja je specijalnost bolesti zglobova i njihovog lečenja, usmerene su prvenstveno na ćelije hrskavice. Zbog toga su problemi sa hrskavicom identifikovani kao primarna oblast primene ćelijskih terapija. Ova metoda se zasniva na principu ponovne inokulacije pojedinaca umnožavanjem sopstvenih ćelija hrskavice u laboratoriji.
U laboratorijskim uslovima, ćelije hrskavice mogu da se reprodukuju i dostignu kapacitet za regeneraciju zglobne hrskavice. Ovu metodu je prvi put opisala i koristila švedska grupa 1994. godine. Od tada, to je dokazana metoda sa mnogim primenama u SAD i Evropi.
Metoda se uspešno koristi u Turskoj poslednjih deset godina. Kada se sagledaju rezultati dosadašnjih operacija, utvrđeno je da je 80% operacija bilo veoma uspešno. Kod velike većine pacijenata, simptomi su potpuno eliminisani, a što je još važnije, njihov zajednički rad je potpuno obnovljen. Posebno za profesionalce, obezbeđeno je da se vrate svom poslu bez ikakvih oštećenja.
