Pre dolaska u Tursku, 10 muškaraca je prošlo tročasovnu obuku, odabranih od 600 ljudi koji su se prijavili na oglas u novinama u Koreji, „Tri dana besplatnog odmora u Turskoj, plus prilika da upoznaju 10 Turkinja“. Muškarci su dobili mnoga upozorenja, od pravila o ishrani do toga kako da sede i stoje. Najvažnija od njih bila je ona o devojkama: „Pazite, devojke su device“.
Korejski momci i turske devojke obišli su svaki pedalj Istanbula tri dana. Vojni muzej Harbije, Devojačka kula, Palata Dolmabahče, Rumeli Kavagi, Veliki bazar bili su samo neka od mesta za razgledanje...
Devojke učesnice, osim nas, koje su ubeđivale preko poznanika, rekle su da su učestvovale na putovanju iz razloga kao što su radoznalost, besplatno putovanje u Istanbul, usavršavanje engleskog i sklapanje prijateljstva. „Došla sam da nađem muža“, stalno je ponavljala jedna od njih. Setili smo se da je ova devojka, čije nam je lice bilo poznato, bila računovođa u Junovoj turističkoj kompaniji, a saznali smo da je bila uključena u grupu kada nije bilo dovoljno devojaka.
Uglavnom, većina devojaka koje su došle sa drugaricama bile su nezaposlene ili studentice. Najmlađe su bile dve devojčice koje su osvojile Univerzitet Marmara. Zasmetala im je dužina programa. Obojica su se žalili: "Ne mogu da ostanem na večeri. Kuća mi je predaleko. Ako zakasnim, porodica će me prekinuti"...
Korejci, svi koji žive u Seulu i imaju dobre pozicije u velikim kompanijama, imali su između 28 i 31 godine. Njihov engleski je bio izuzetno loš. Neki su došli na „besplatan odmor“, neki zbog „pronalaženja devojke“. Pokušavajući da budu izuzetno topli u fotografiji i snimanju kamerom, napori Korejaca da se istovremeno drže za ruke bili su izuzetni. Muškarci, koji su u svakoj prilici pokušavali da se zbliže i dodirnu, često su govorili stežući ruke devojkama.
Na putu za Bejoglu na ručak, Li, jedini Korejac koji govori engleski u grupi, počeo je da baca prve bisere. U obrazovanju u Koreji učili su ih jednostavnim turskim rečima, pravilima o ishrani i kako da priđu turskim devojkama. Li je rekao: "Rekli su mi da se obučem svečano u Istanbulu. Takođe su postavili pravila kao što su 'ne uzimaj nečiji hleb za stolom, ne jedi iz tuđeg tanjira'."
Najupadljivije obrazovanje bilo je o nevinosti. Prvo je postavio pitanje važnosti nevinosti za turske devojke i dodao: „Nevinost devojaka je veoma važna u Turskoj. Rekli su da budite veoma, veoma oprezni u svom ponašanju.
Svaki Korejac je rekao da je njegov cilj zapravo besplatan odmor, ali da bi, ako bi sreo devojku koju želi, mogao razmisliti o braku.
Čang, koji se brzo navikao na Pinara i počeo da ga obasipa komplimentima, uhvatio ga je za ruku posle komande provodadžije Kimija „Drži se za ruke“ na ulazu u Hospis. Neko vreme nije hteo da ispusti ruku. Izražavajući svoju zahvalnost za Šukrana, Li je rekao: „Možeš da me poljubiš u obraz ako želiš. Kada nije dobio odgovore koje je očekivao, okušao je sreću sa drugom devojkom.
Organizator događaja, Lee Woong-Jin, vlasnik kompanije Sunoo Matrimonial u Koreji i Dae Woo Yun, vlasnik Yun Tourism-a u Turskoj, rekli su da njihov cilj nije bilo sklapanje partnera, već da su potrošili 40 hiljada dolara da razviju prijateljstvo između dve zemlje. Što se tiče ponašanja muškaraca, oni su rekli: "Možda je postojalo kulturološke razlike između korejskih dečaka i turskih devojaka. Na primer, sasvim je prirodno da se dečak i devojčica drže za ruke u našoj zemlji. Ali to nije normalno za devojka da puši pred nama“. Jin i Jun su primetili da je normalno da intimnost dovede do braka.
