U roku od 10 sekundi nakon pušenja, nikotin stiže do mozga. Nikotin, koji tako brzo dospeva u mozak, može brzo da preraste u zavisnost. Napominjući da se oko 35 miliona ljudi svake godine trudi da prestane da puši, stručnjaci podvlače da je samo 10% njih uspešno. Stručna podrška u borbi protiv pušenja je neophodna!
Bez obzira na svu dokazanu štetu, zavisnost od cigareta raste iz dana u dan. pomoćnik psihijatra. doc. dr. Onur Nojan je objasnio da je razlog zašto je zavisnost od cigareta tako česta to što do mozga stiže za vrlo kratko vreme nakon pušenja.
Potrebno je nekoliko sekundi da stigne do mozga
Navodeći da nikotin, koji se uzima cigaretama, oralno i disanjem, prelazi u pluća, Nojan je rekao: „U cigaretama ima više od 4 hiljade supstanci. Najvažniji su nikotin, ugljen monoksid i katran. Kada se pominje zavisnost od pušenja, zapravo se misli da se zove zavisnost od nikotina, a ovde je veoma važno kako nikotin ulazi u telo.
Nikotin se apsorbuje u plućima, a zatim ide u mozak kroz krv. Dolazi do mozga otprilike 10 sekundi nakon pušenja, a zavisnost od nikotina je tako česta zbog efekata supstance koja tako brzo stiže do mozga“, rekao je on.
Ne postoji jedan jedini uzrok zavisnosti
Navodeći da razloge zavisnosti treba objasniti na „biopsihosocijalnom modelu“, doc. doc. dr. Onur Nojan je rekao:
„Neophodno je vrednovati uzroke zavisnosti holistički, ne samo biološkim, ne samo socijalnim pristupom. Pre svega, kod zavisnosti je veoma važna genetska predispozicija. Ako u porodici postoji osoba koja je ranije bila zavisna od bilo koje supstance, vrlo je verovatno da će ta osoba postati zavisna od te supstance ili će razviti zavisnost.
Pored toga, porodično okruženje, društveno okruženje, školski život i uspeh u ovoj društvenoj sredini određuju podložnost zavisnosti. Pored ovih, veoma su važni i individualni faktori.
Nedostatak uzbuđenja kod pojedinca, visoko ponašanje u potrazi za novinama, osetljivost na anksioznost ili nemogućnost da se toleriše neizvesnost u opasnim situacijama ili novim situacijama koje nazivamo osetljivost na anksioznost, beznađe u pogledu budućnosti ili pesimistične misli o budućnosti, koje nazivamo depresivnim. sliku, uzrokuju da pojedinac postane skloniji zavisnosti. Moguće je."
Navodeći da efekti pušenja na telo variraju u zavisnosti od popušenih količina i količine nikotina koji je ušao u telo zajedno sa sopstvenim kapacitetom pluća pojedinca, doc. doc. dr. Onur Noyan je rekao: „Ako pogledamo efekte pušenja na telo, pre svega, nakon što u telo uđe iz plućnog sistema, ono izaziva lupanje srca, pomeranje u kardiovaskularnom sistemu i stimulaciju kod svih drugih simpatikusa. organa u telu. I nekako, nakon pušenja, telo počinje da daje fiziološke odgovore“, rekao je on.
25% ljudi koji pokušaju postaju zavisni
Navodeći da je 35-40% pokušaja cigareta tokom adolescencije, a 20-25% ovih pokušaja postaje zavisnost, doc. doc. dr. Onur Nojan je rekao: „Moguće je reći da se pušenje pretvara u zavisnost jer nikotin iz cigarete stigne do mozga u roku od 10 sekundi i osoba koja ga proba naiđe na supstancu koja deluje tako brzo. Svake godine oko 35 miliona ljudi pokušava da prestane da puši, ali samo 10% njih je uspešno.
Navodeći da je ulaganje napora da se samo prestane pušiti nedovoljno, asist. doc. dr. Nojan je preporučio da oni koji žele da prestanu da puše obavezno odu kod specijaliste ili u centar i dobiju psihijatriju, psihoterapiju ili psihološku podršku.
Porodice primećuju nakon 2 godine
Asist. doc. dr. Onur Nojan je naveo da u borbi protiv zavisnosti od cigareta porodice prvo treba da naprave veoma dobra zapažanja i rekao: „Nakon što pojedinac počne da koristi drogu ili alkohol, porodice shvate ovaj proces u proseku nakon 2 godine. Ovo je veoma dug proces. Porodica čije dete počinje da koristi supstance može to da razume promenama u ponašanju.
Ove promene mogu biti u obliku nepolaska u školu, izostajanja ili promene u okruženju prijatelja, introverzije kod kuće, društvene introverzije. Ukoliko dođe do pada školskog uspeha, ako dođe do promena u ponašanju u školi, uprava škole treba da obavesti porodice o ovim promenama kako bi porodica i škola mogli da izvrše neke zajedničke promene u ponašanju.
Dete se mora ubediti da leči
Navodeći da porodica koja sazna da njihovo dete koristi supstance treba prvo da se konsultuje sa specijalistom, asist. doc. dr. Onur Nojan je dao sledeće savete porodicama i školskim upravama: „Nikada ne bi trebalo da pokušavaju sami da reše problem. Jer ako postoji upotreba supstanci, neće raditi za pojedinca da ovde da obećanje.
Dete može poreći ili propustiti da kaže istinu. Ako porodica ima i najmanju sumnju, treba je podeliti sa svojim detetom. Trebalo bi da kaže 'Sumnjam na tako nešto, idemo u taj centar baš tamo'. Treba da se sastanu i intervjuišu sa specijalistom, da se urade neophodna ispitivanja, ako postoji upotreba supstanci ili ako postoji takva tendencija, treba podeliti porodicu i decu i napraviti neophodan plan lečenja. Ako školski administratori to shvate, prvo što treba da urade jeste da intervenišu u ovoj situaciji preko nastavnika u centrima za usmeravanje i odmah obaveste porodicu i upute ih u Dom zdravlja na plan lečenja.”
