Ona napominje da je puerperalni puerperalni sindrom, koji se manifestuje tugom, osećanjem praznine, anksioznosti, krajnje razdražljivosti, plakanjem, nemogućnošću da se beba voli ili brine o njoj, češći u prvim trudnoćama.
Selija Dolenen, klinički psiholog sa Poliklinike za neuropsihijatriju Feneriolu Univerziteta Üsküdar NPISTANBUL, rekla je da mnoge žene doživljavaju promene raspoloženja nakon što postanu majke, i to je normalno i očekivano.
Koji simptomi se vide?
Navodeći da se blaga tuga i anksioznost spontano povlače u roku od 7-10 dana i da se ova situacija naziva "porođajni bluz", Selija Dokazan je takođe navela da neke žene imaju teže poremećaje koji se zovu "postporođajna depresija" i "psihoza" i dala je sledeće informacije:
Počinje prikriveno u prvih 6 nedelja…
„Posebna ili postporođajna depresija počinje podmuklo u prvih 6 nedelja nakon rođenja i nestaje za nekoliko meseci, ali može trajati i do 1-2 godine ako se ne preduzmu mere predostrožnosti. Kod ovih ljudi se primećuju različiti simptomi. Na primer, mogu se javiti fizičke tegobe kao što su jaka tuga ili praznina, povećana psihomotorna aktivnost, nemir, anksioznost, razdražljivost, uznemirenost, anksioznost, spontani plač i napadi panike, emocionalna zatupljenost ili neosetljivost, ekstremni umor, nedostatak energije.
Simptomi kao što su izbegavanje porodice, prijatelja ili zabavnih aktivnosti takođe se mogu javiti s vremena na vreme. Neke majke mogu biti zabrinute zbog toga što ne vole svoju bebu dovoljno ili zbog bebinog hranjenja i sna. Strah od povrede bebe, gubitak apetita, gubitak težine, nesanica, osećaj krivice, gubitak interesovanja i želje su najvažniji simptomi jer imaju depresivna osećanja kada bi trebalo da budu srećni.
Ko je u većem riziku da bude viđen?
Napominjući da su neki ljudi posebno izloženi riziku od postporođajne depresije, Doirıl je naveo da su ugroženi oni koji su imali mentalne probleme kao što su depresija, bračni problemi u prošlosti i oni sa porodičnom istorijom mentalnih bolesti. Stručni psiholog Selija Dolar dala je sledeće preporuke:
„Pored svega ovoga, razlozi poput vanbračnih porođaja, neželjene trudnoće, nepripremljenosti za ulogu majke, straha od porođaja izazivaju puerperalni sindrom. Pored toga, ovaj sindrom se češće javlja u prvim trudnoćama. Nove majke koje nemaju socijalnu podršku takođe su podložnije puerperalnom sindromu. Naročito kod adolescenata, neplaniranih ili neželjenih trudnoća i žena sa niskim socio-ekonomskim statusom, može se javiti puerperalna depresija.
Definicije uloga se menjaju sa rođenjem. Supružnici prelaze iz para u majku i oca, a psihosocijalni stresovi zbog brige o bebama mogu izazvati pojavu mentalnih problema. Tokom trudnoće, bračna napetost i nezadovoljstvo, a posebno kod žena koje ne dobijaju adekvatnu podršku supružnika i imaju problema u bračnim odnosima, takođe su u velikom riziku od razvoja postporođajne depresije.
Prilagođavanje na novu ulogu nije lako.
Navodeći da je jedan od psiholoških razloga za prestanak majčinog mleka puerperalni sindrom, Doirıl je dao sledeće preporuke:
„Moralno pogoršanje i stres mogu dovesti do smanjenja, pa čak i prestanka majčinog mleka. Ostati sam sa bebom, brinuti se o njoj, čini nelagodu majkama koje su se tek porodile. Oni čak i opsesivno posvećuju punu pažnju novorođenčetu. S jedne strane, ženi je teško da se prilagodi svojim novim ulogama, a sa druge strane, nastojanje da zadovolji fiziološku negu i potrebe bebe je prilično iscrpljujuće. U ovom teškom periodu svakako je korisno dobiti podršku od supružnika i porodice.
Osim toga, da bi lakše prebrodili ovaj period, koristiće im i sticanje prenatalnog obrazovanja, čitanje raznih publikacija o nezi beba i majčinstvu. Pored toga, trebalo bi da dele sve vrste fizioloških i psiholoških promena koje ih čine nervoznim i uznemirenim sa svojim lekarima i ne bi trebalo da ih podižu u mislima. Pored toga, veoma je važno da budete u kontaktu sa ljudima koji imaju decu oko sebe, kao što su rođaci, prijatelji, komšije, kako ne bi dobili ovaj sindrom.
Moguće je lečiti…
Napominjući da postporođajni sindrom treba lečiti bez loših posledica, psiholog Selija Dolenen je navela da bi novopečena majka svakako trebalo da dobije pomoć za lečenje. Dolar je zaključio svoje reči na sledeći način:
„Trebalo bi da pokušate da se opustite tako što ćete se odmoriti kada dođe do porođajne tuge, spavati dok beba spava, dobiti pomoć od članova porodice ili prijatelja, redovno se tuširati i oblačiti svaki dan, izlaziti u šetnju i prepustiti dete nekome. drugo za kratko vreme kada je potrebno da se opustite. Međutim, kada dođe do težeg depresivnog stanja, treba izvršiti medicinsku procenu. Mogu se dati lekarski pregled, testovi i, ako je potrebno, antidepresivi ili antipsihotici da bi se identifikovala medicinska stanja koja mogu izazvati depresiju. Po potrebi se može dobiti i individualna terapija i savetovanje za roditelje.”
