Septički šok ili sepsa (trovanje krvi) je bolest koja je uobičajena u celom svetu i najmanje je poznata bolest, a smrtnost je čak veća od srčanog udara. Bilo koja klica ili jednostavna infekcija uvek može izazvati sepsu. To je lanac reakcija koje telo daje na infekciju, koja se razvija usled infekcije, sprečava funkcionisanje više organa, može ići do šoka.
Specijalista akušerstva i ginekologije op. dr. Coškun Šimšir je rekao: „Septički šok nastaje kada su organi oštećeni kao rezultat nekontrolisanog preteranog odgovora imunog sistema na infekciju. Brzo pogoršanje osnovnih vitalnih funkcija tela povećava rizik od smrti. U slučajevima kada se infekcija ne drži pod kontrolom, izaziva akutnu insuficijenciju organa u organima kao što su srce, pluća, bubrezi, jetra, posebno u cirkulatornom i respiratornom sistemu. Istovremeno dolazi do poremećaja funkcije bubrega, paralize creva, zahvata centralnog nervnog sistema, niskog broja trombocita u krvi i difuzne intravaskularne koagulacije.
Kako se dijagnostikuje septički šok?
Iako je uobičajena u svetu, jedna je od najmanje poznatih bolesti i izaziva najviše smrti. Stopa mortaliteta je između 30-70 procenata. Približno 20-30 miliona ljudi svake godine razvije sepsu. Od toga oko 100 hiljada čine slučajeve sepse kod majke. Širom sveta, 40-50 ljudi umire svakog sata od sepse. Infekcije koje izazivaju sepsu mogu poticati iz bilo kog žarišta, posebno pluća, urinarnog trakta, stomaka, materice.
Najčešće ga izazivaju bakterije, stafilokok-steptokok, ređe virusi, gljivice i paraziti. U cilju prevencije septičkog šoka potrebno je obratiti se najbližoj zdravstvenoj ustanovi u slučajevima infekcije, povećanja ili smanjenja temperature, ubrzanog rada srca, ubrzanja disanja, povećanja ili smanjenja broja belih krvnih zrnaca (leukocita). Kao rezultat septičkog šoka, dolazi do konfuzije, niskog krvnog pritiska i diseminirane intravaskularne koagulacije. Na kraju ove situacije, reciklaža je veoma teška ili čak nemoguća.
Da li ste u rizičnoj grupi?
rizik od septičkog šoka; Prevremeno rođena – novorođenčad ili starija starosna grupa, povećana učestalost pogrešne i nesvesne upotrebe antibiotika, trudnice, rak koji slabi imuni sistem, dijabetes, ciroza, SIDA, HOBP itd. Kod hroničnih bolesti povećana je upotreba intravenskog katetera i respiratorne cevi zbog supresije imunog sistema kod korisnika droga, pacijenata koji borave duže vreme na intenzivnoj nezi, posle teških operacija i biopsije, kod onih koji se leče kortizonom, prekomernog pušenja i alkohola. koristiti.
Uprkos razvoju savremene medicine i intenzivne nege i antibiotskih tehnologija, incidencija sepse je u porastu. Danas, u razvijenim zemljama, preterani stres, porast starije populacije, porast prevremeno rođenih novorođenčadi, prisustvo rezistentnih bakterija kao posledica pogrešne i nesvesne upotrebe antibiotika, upotreba lekova koji uništavaju imuni sistem, porast broja obolelih od side, i povećanje broja interventnih procedura i operacija se smatraju odgovornim. U zemljama u razvoju i nerazvijenim razlozima kao što su siromaštvo, neuhranjenost, niske stope vakcinacije i nedostatak zdravstvenih centara u kojima se pruža rano i adekvatno lečenje izazivaju sepsu.
Da li je moguće sprečiti septički šok?
Da bi naš imuni sistem bio jak, potrebno je da živimo bez stresa, da ne konzumiramo cigarete-alkohol, droge, da se držimo uravnotežene ishrane i higijenskih uslova, da se vakcinišemo i da imamo pravu antibiotsku politiku. Rana dijagnoza sepse i započinjanje hitnog lečenja je veoma važno i znači spasavanje života. Potreban je multidisciplinarni pristup, kompleksan i timski tretman. Antibiotska terapija za borbu protiv infekcije, respiratorna podrška, punjenje tečnošću za povećanje krvnog pritiska i sprečavanje dehidracije su od vitalnog značaja.
