Recikliranje je proces stvaranja istog materijala preradom otpadnog materijala bez prepuštanja prirodi. Reciklažom se smanjuje potreba za novom sirovinom. Na ovaj način se sprečava da oba štetna otpada naškode prirodi i nema potrebe za više sirovina.
Recikliranje je uglavnom poželjnije jer sprečava štetu koju nanosi prirodi. Mnogi materijali se koriste iznova i iznova zahvaljujući reciklaži, čime se smanjuje potreba za sirovinama.
Šta je reciklaža?
Recikliranje je proces proizvodnje istog materijala iznova i iznova od korišćenog materijala. Nije svaka supstanca pogodna za reciklažu. Mnoge zemlje napreduju u reciklaži.
Kako se to radi?
Većina razvijenih zemalja sveta prešla je dug put u reciklaži i time sprečila štetu po prirodu. Recikliranje takođe štedi energiju. Stoga se reciklirani materijali mogu koristiti iznova i iznova kako su prvi put proizvedeni. Zahvaljujući recikliranim materijalima, zagađenje vode je takođe smanjeno u istoj meri.
Prema istraživanjima, procesom reciklaže sprečava se 35% zagađenja vode. Reciklaža je posebno važna u smislu sprečavanja zagađenja vazduha. U oblastima kao što je industrija gde je zagađenje vazduha intenzivno, 75% zagađenja vazduha može se sprečiti recikliranjem. Zbog toga je širenje i upotreba reciklaže od velike važnosti.
Zašto je recikliranje važno?
Mnogi otpad koji će štetiti prirodi može se iskoristiti za reciklažu. Na ovaj način onemogućava se da naškode prirodi. Posebno plastične boce, staklo i elektronski otpad spadaju u materijale koji se najviše recikliraju. Kao takve, uštede su takođe obezbeđene od ovih materijala. Poznat je i kao otpadni materijal u tekstilnim i drvenim proizvodima.
Ovi proizvodi se takođe recikliraju na isti način i ponovo pripremaju za upotrebu. Supstance kao što je aluminijum su takođe poznate kao materijali za reciklažu. Moguće je obnoviti ove materijale zajedno sa procesom reciklaže. Poznato je da se otpad na bazi rastvarača takođe prerađuje u reciklaži. Na ovaj način se sprečava šteta koju ove supstance nanose prirodi.
