Koliko ugljenih hidrata treba uzimati dnevno?
55-60% dnevnog energetskog unosa treba obezbediti iz ugljenih hidrata, 10-15% iz proteina i 25-30% iz masti. Ugljeni hidrati obezbeđuju većinu energije koju telo troši. Sva tkiva koriste ugljene hidrate da bi zadovoljila svoje energetske potrebe. Moždano tkivo za energiju koristi samo ugljene hidrate. Činjenica da mozak koristi samo glukozu je najvažniji razlog za unos dovoljno ugljenih hidrata svakog dana. Inače, telesna tkiva se koriste kao resurs. Za vaše dnevne energetske potrebe i redovno funkcionisanje vašeg metabolizma, trebalo bi da unosite najmanje 100-125 grama ugljenih hidrata dnevno.
Koje su razlike između niskokvalitetnih i visokokvalitetnih ugljenih hidrata?
Možete dobiti neophodne mineralne vitamine dok konzumirate visokokvalitetne ugljene hidrate i osećate se energično. U konzumiranju ugljenih hidrata lošeg kvaliteta, šećer u krvi naglo raste i ovaj porast telo balansira za vrlo kratko vreme. Stoga se smanjuje vreme potrebno da se ponovo oseti potreba za energijom.
Šta su visokokvalitetni ugljeni hidrati?
Visokokvalitetni ugljeni hidrati su bogati vlaknima, vitaminima i mineralima. Visokokvalitetni ugljeni hidrati, bogati vlaknima, omogućavaju sagorevanje više energije dok se vare. Na ovaj način dobijate manje kalorija, a kalorije koje unosite vaše telo sagoreva duže vreme.
Koja hrana sadrži visokokvalitetne ugljene hidrate?
Hleb od celog zrna, hleb od celog zrna, testenina od celog zrna, krompir, bulgur, zeleno povrće i žitarice od celog zrna su primeri visokokvalitetnih ugljenih hidrata.
Šta su ugljeni hidrati niskog kvaliteta?
Niskokvalitetni ugljeni hidrati se brzo probavljaju u telu. Sadrže male količine vlakana i molekula šećera. Niskokvalitetni ugljeni hidrati, koji brzo podižu šećer u krvi, ne zadržavaju vas dugo siti i ponovo osećate potrebu za energijom. Pored toga, problemi kao što su dijabetes i debljanje su češći kod ljudi koji u velikoj meri konzumiraju ugljene hidrate niskog kvaliteta.
Koja hrana sadrži ugljene hidrate niskog kvaliteta?
Beli hleb, testenine, čokolade, slatkiši, gazirana pića, beli šećer i voćni sokovi su primeri niskokvalitetnih ugljenih hidrata.
