Borovi, koji su iz porodice borova, su opšti naziv četinara. Borovi su vrsta drveta koje raste u različitim uslovima životne sredine i nalazi se u šumama. Ovo drveće, koje može ostati lišće i leti i zimi, uzgaja se i u baštama i u parkovima jer čisti vazduh. Borovi se nalaze na veoma velikim površinama, posebno zato što su otporni na oštru klimu severnih regiona. Tu su i razni borovi koji žive u tropskoj klimi.
Karakteristike bora
Borovi su vrsta drveta koja može da raste skoro svuda i nalazi se skoro svuda u svetu.
U svetu postoji više od 100 sorti borova. U Turskoj postoji 5 različitih sorti. U Turskoj se nalaze alepski bor, persijski bor, beli bor, ariš i crveni bor.
To je veoma izdržljivo drvo koje može da raste na svim zemljištima.
Zimi i leti ne osipa lišće.
Oni su dugovečni, neke vrste mogu da žive i do 1000 godina.
Otporan je na sušu.
Ima šišarke i ove šišarke sadrže seme bora.
Ima smolu i koristi se.
Posebno je dobar za kašalj i astmu.
Koristi se u proizvodnji parfema.
Upija većinu prašine u gradovima i sprečava zagađenje životne sredine.
Kako uzgajati bor?
To je vrsta drveta koja se lako uzgaja i održava. Mogu se razmnožavati metodom semena i metodom kalemljenja. Ako treba da se sadi kao seme, borovi moraju da prežive period hlađenja. Ako period hlađenja nije prošao, klijanje može potrajati dugo. Bor se može uzgajati sadnjom semena u šišarkama u zemlju.
Seme bora se ostavi u vodi jedan dan. Tako će lakše klijati. Seme koje čeka u vodi se sadi u saksije. Dubina korišćene saksije je važna za prinos koji se dobija od drveta. Koreni drveća lakše rastu u dubokoj saksiji. Jedna trećina zemlje treba da bude glina ili crvena zemlja. Treba dodati istu količinu rečnog peska ili životinjskog đubriva. Dubina semena ne bi trebalo da bude prevelika. Ako se zasadi duboko, klijanje će biti teško.
Nakon sadnje semena bora, vrši se malo navodnjavanje i nakon nekog vremena nema potrebe za dodatnim navodnjavanjem. Navodnjavanje se ne sme obavljati brzo. Zasađeno seme treba držati na sunčanom mestu i uopšte ga ne pomerati.
