Nije preporučljivo koristiti antiseptike, posebno za čišćenje genitalnih organa.
Suprotno popularnom verovanju, prekomerna higijena ne sprečava infekcije urinarnog trakta. Naprotiv, higijenske supstance i antiseptici koji se koriste nesvesno mogu poremetiti mikrobnu floru u genitalnim organima, što dovodi do povećanja štetnih mikroba, a time i rizika od infekcije. Specijalista urologije Zdravstvenog centra Anadolu prof. dr. Yalçın İlker podvlači da antiseptici mogu izazvati povećanje štetnih mikroba tako što narušavaju mikrobnu floru u vagini, što dovodi do rizika od infekcije, i dodaje: „Navika čišćenja posle toaleta takođe igra važnu ulogu u prevenciji urinarnog infekcije trakta. Čišćenje treba da bude od napred prema nazad. U suprotnom, klice iz analnog trakta mogu se preneti u urinarni trakt.
Infekcije urinarnog trakta su jedan od najčešćih antibiotika koji se koriste kod odraslih. Ova bolest, koja se obično javlja kod zdravih ljudi, leči se ambulantno. Međutim, kada se tretman zanemari, bolest može izazvati teške slike.
prof. dr. Yalçın İlker je rekao: „Neliječenje ovih infekcija može dovesti do upale bubrega, gubitka bubrega, pa čak i smrti. Coli bacillus bakterije uzrokuju 75% svih infekcija urinarnog trakta. Razlog zašto se kod žena vidi 25 puta više nego kod muškaraca je taj što su urinarni putevi posle bešike kod žena mnogo kraći. Infekcije prostate kod muškaraca takođe izazivaju značajne zdravstvene probleme i proces lečenja je teži. Zato što nije moguće potpuno eliminisati bakterije koje se naseljavaju u prostatnoj žlezdi. On kaže: „Bakterije, kada mokrimo, uglavnom ulaze kroz rupu u koju mokrimo. Otpor tela obično ubija bakterije koje pokušavaju da se presele u urinarni trakt za to vreme. Ali kada se ne ubije ili uđe veliki broj bakterija, izaziva infekciju. Najveći razlog da se javlja kod žena su bakterije koje ulaze tokom seksualnog odnosa. Da biste to izbegli, potrebno je urinirati nakon seksualnog odnosa. Zato što pražnjenje bešike posle seksa ima zaštitni efekat.”
Najčešće infekcije urinarnog trakta i njihovi simptomi
Najčešća infekcija urinarnog trakta je uzrokovana mokraćnom bešikom. Prvi simptom ove infekcije, nazvan "cistitis", je prečesto mokrenje. Njegova učestalost varira od svakih 1,5 sati do svakih 15 minuta. Ovo je praćeno osećajem pečenja tokom mokrenja. Krvarenje u urinu i blaga groznica su među retkim simptomima.
Dijagnoza i metode lečenja
prof. dr. Yalçın İlker skreće pažnju na važnost dijagnostike i metoda lečenja infekcija urinarnog trakta. İlker je rekao: „Nakon ovih pritužbi koje dovode osobu kod lekara, vrši se fizički pregled. Osetljivost se otkriva u području gde se nalazi mokraćna bešika. Radi se analiza urina i urinokultura. Ako se u ovim testovima pronađu znaci infekcije, antibiotici se određuju prema vrsti infekcije i započinje lečenje. Proces lečenja, koji obično traje 3-5 dana, dovoljan je da se eliminiše infekcija. kaže.
prof. dr. Yalçın İlker navodi da je cistitis veoma često stanje tokom trudnoće, ali kako se tokom trudnoće ne koristi svaki antibiotik, žene bi svakako trebalo da se konsultuju sa lekarom i uzimaju odgovarajuće lekove. İlker je rekao: „Cistitis je čest u slučajevima kada se seksualna aktivnost naglo poveća. Iz tog razloga, infekcije urinarnog trakta koje se javljaju posebno kod mladenaca nazivaju se „cistitis na medenom mesecu“. kaže.
Važnost uzimanja mikrobioloških uzoraka kod infekcija urinarnog trakta
Iako je češća kod žena, infekcije urinarnog trakta, koje su veoma česte kod muških pacijenata, mogu izazvati teške slike kod pacijenata koji se ne leče pravim antibiotikom. Skrećući pažnju na ovo pitanje, specijalista za infektivne bolesti Anadolu Health Center dr. Elif Hakko naglašava neophodnost izbora antibiotika u svetlu mikrobioloških podataka koji će se koristiti u lečenju infekcija koje su tako česte i mogu izazvati ozbiljne posledice. dr. Hako daje sledeće informacije o ovoj temi: „Infekcije urinarnog trakta su generalno uzrokovane bakterijama u crevima. Najčešći uzrok infekcije urinarnog trakta je ešerihija koli, poznata kao koli u zajednici. Kako ova i druge slične bakterije nailaze na antibiotike, one razvijaju otpornost i čine ih neefikasnim. Zbog toga, pre početka lečenja (bez uzimanja čak ni jedne doze antibiotika), pacijentu treba uzeti mikrobiološke kulture da bi se utvrdilo na koje antibiotike je osetljiv. Na ovaj način se sprečava efikasan tretman odgovarajućim antibiotikom i razvoj rezistencije bakterija.
Infekcije prostate koje zahtevaju dugotrajno lečenje; Rekavši da je neophodno uraditi antibiogram kod teških infekcija bubrega koje zahtevaju intravensko lečenje antibiotikom i kod infekcija koje se često ponavljaju, dr. Hako navodi da postoje i druge metode koje se koriste u dijagnostici nekih bakterija koje ne rastu u kulturi, kao što su mikoplazma, klamidija i ureaplazma. Ovi testovi, koji se mogu proučavati u uzorcima urina i krvi, pomažu u direktnom otkrivanju bakterija i sprovođenju efikasnog lečenja ciljanom terapijom. dr. Hakko naglašava da bi bilo korisno uraditi ove testove u slučajevima kada nema rasta urinokulture, nereagovanja na dati antibiotik i ponavljajućih infekcija.
