Napominjući da je najvažnije pitanje koje treba zapamtiti količina konzumirane, Ayataç je rekla: „Proces trudnoće, koji traje 38-42 nedelje, odnosno 280-290 dana, od početka do kraja, veoma je važan za ishranu majke, posebno za prva tri meseca, za samu majku i za bebu. Kvalitet i kvantitet ishrane, genetske karakteristike majke, navike u ishrani, intenzivan stres, nesanica, zagađenje životne sredine, GMO hrana, hormonski poremećaji, radijacija i slični faktori, promenljivi imunološki problemi, neaktivnost, infekcije su faktori koji utiču i na bebin i zdravlje majke.reče on.
Dr Osman Ayataç iz Austrijske bolnice Sen Jorj rekao je: „Majke dijabetičarke i majke sa nepravilnim nivoom šećera u krvi tokom trudnoće, majke sa intenzivnim problemima sa alergijama, majke sa problemima sa štitnom žlezdom, raznim metaboličkim problemima i problemima sa srcem i respiratornim sistemom, majke sa problemima sa bubrezima, teškim infekcije.Različiti poremećaji imunog sistema negativno utiču na ishranu majke i odojčadi.
Napominjući da povećanje telesne težine ne bi trebalo da prelazi 10-12 kilograma tokom normalne trudnoće, Ayataç je rekao,
„Mleko bogato kalcijumom, jogurt, sir, zeleno lisnato povrće treba konzumirati u izobilju, a prednost dati obranom mleku i jogurtu. Za potrebe proteina treba konzumirati ribu, nemasno meso, sušene mahunarke.
Sveže voće i povrće treba jesti u izobilju za potrebe vitamina C. Za pravilno funkcionisanje digestivnog sistema preporučuje se vlaknasta hrana (povrće, voće), hleb od mekinja. S obzirom da je u svežem zelenom povrću u izobilju folne kiseline, koja je neophodna bebi, trebalo bi da se konzumira u višku. Da biste majku i bebu zaštitili od anemije, treba konzumirati nemasno crveno meso bogato gvožđem, tunjevinu (ne iz konzerve), džigericu, iznutrice, grožđe, orahe, lešnike, pistacije.
Biljna ulja (maslinovo, kukuruzno) treba konzumirati u višku, a čvrste masti, neophodne za zdravlje odojčadi, treba ograničiti. Konzervirana hrana koja sadrži so, šećer i aditive, konzervanse, arome i boje je nepoželjna. Dnevno treba piti 6-8 čaša vode, a dnevno ne treba piti više od 1-2 šoljice kafe i čaja. Pistaći, kikiriki, orasi, bademi su bogati uljem (40-60%), antioksidativnim svojstvima, svojstvima ulja bliskim maslinovom ulju, posebno oleinskom kiselinom, vitaminima B, vitaminom E, vitaminom C, koji na dobar način utiču na razvoj mozga. To su namirnice koje pozitivno utiču na dijabetes, kardiovaskularno zdravlje, anemiju, zdravlje kostiju (protiv osteoporoze), ali ih treba konzumirati uravnoteženo jer će zbog bogatog sadržaja masti izazvati debljanje bebe i majke. U proseku od 100 grama ima 500 kalorija.
Dovoljna je šaka (u proseku) od 20-25 grama dnevno. Prekomerna potrošnja je štetna. Ako u specifičnim testovima u porodici nema alergije na kikiriki, 20-25 grama kikirikija dnevno ne povećava rizik od alergije kod bebe. Osim toga, pošto 1 gram soli sadrži 20 grama vode, kikiriki sa dosta soli izaziva debljanje, edem i hipertenziju i treba ga konzumirati sa oprezom. Treba dati prednost kikirikiju koji nije GMO i ne sadrži pesticide.
