Jedna od metoda koja se primenjuje u lečenju gubitka vida je transplantacija rožnjače. Transplantacija rožnjače, popularno poznata kao "transplantacija oka", za mnoge ljude je nada da će ponovo videti. Stručnjak za predmet, prof. dr. Pitali smo Banu Coşara…
1-Šta je rožnjača?
Rožnjača je providni sloj na samom prednjem delu oka. Možemo uporediti rožnjaču sa staklom sata. Zadatak rožnjače je da prelama zrake koji dolaze u oko.
2-Šta je transplantacija rožnjače?
Transplantacija rožnjače je proces zamene bolesne rožnjače providnim tkivom rožnjače uzetim od preminule osobe.
3-Zašto se radi transplantacija rožnjače, u kojim slučajevima je neophodna?
Vid se smanjuje kada dođe do gubitka transparentnosti ili deformiteta rožnjače. U tom slučaju potrebna je transplantacija rožnjače. Najčešći slučajevi transplantacije rožnjače u našoj zemlji su keratokonus (deformitet pri suženju rožnjače napred), pseudofakična bulozna keratopatija (trajni edem rožnjače posle operacije katarakte) i povrede rožnjače. Transplantacijom rožnjače leče se i nasledne bolesti kod kojih rožnjača gubi providnost i koja se nazivaju distrofija. Herpes oka koji se naziva herpetički keratitis takođe može zahtevati transplantaciju rožnjače u naprednim slučajevima.
4-Od koga i gde se može nabaviti rožnjača pogodna za transplantaciju?
Rožnjača se uzima od ljudi koji su umrli iz raznih razloga, ali čija je rožnjača zdrava. U našoj zemlji, ovlašćenje za dobijanje rožnjače od donatora je samo ovlašćenje osoblja Očne banke. Banke očiju, s druge strane, mogu se osnovati samo u okviru javnih institucija i organizacija i univerziteta.
5-Da li je kompatibilnost tkiva neophodna za transplantaciju rožnjače?
Не. Rožnjača nije organ, to je tkivo. U normalnim uslovima je bez vena. Odsustvo sudova znači da imune ćelije ne mogu ući na mesto transplantacije. Ovo zauzvrat štiti rožnjaču od jetre, srca itd. drugačije od transplantacije organa. Ne postoji koncept kompatibilnosti tkiva za rožnjaču.
Rožnjače donora se podvrgavaju različitim testovima u očnim bankama. Ovi testovi su brojanje ćelija (spekularna mikroskopija) i biomikroskopija da bi se utvrdilo da li rožnjača o kojoj je reč može ostati transparentna na duži rok. Pored toga, rade se i analize krvi kako bi se utvrdilo da li davalac ima zaraznu bolest i istražuju se uzroci smrti. Na kraju ovih testova, ako ne postoji prepreka za transplantaciju, rožnjača se može koristiti. Vodi se računa da razlika u godinama između davaoca i primaoca ne bude prevelika.
6-Kako se vrši transplantacija rožnjače?
Transplantacija rožnjače se izvodi kapima za utrnuće, iglama ili opštom anestezijom. Operacija traje između 30-45 minuta. Zaštitne naočare se nose prvog dana nakon operacije.
Prema stanju bolesti u rožnjači primaoca; Zamenjuju se svi slojevi rožnjače ili samo gornji ili donji slojevi. Zamena svih slojeva (punog sloja) naziva se „penetrirajuća keratoplastika“, zamena donjeg sloja (endotela) se naziva „DMEK“, a zamena gornjih slojeva se naziva „DALK“.
Kod transplantacija pune debljine, rezovi na rožnjači primaoca i donora se prave okruglim, vakuumskim sečivima zvanim trefan/punches. Ovi rezovi se takođe mogu napraviti laserom koji se zove femtosekunda. Transplantirana rožnjača je pričvršćena za krevet primaoca sa približno 16 šavova.
U DMEK tehnici se menja samo podloga. U oku će biti 1-2 šava.
U tehnici DALK menjaju se samo gornji slojevi. Još uvek ima oko 16 šavova u oku.
7-Da li postoji prednost laserske transplantacije rožnjače?
Sečenje rožnjače primaoca i donora femtosekundnim laserom obezbeđuje bolje pristajanje na mestu reza. Ovo pruža prednost u smislu manjeg razvoja astigmatizma tokom procesa zarastanja.
8-Da li operacija nosi rizike?
Kao i svaka operacija, transplantacija rožnjače ima rizike. Iako retko, postoji rizik od krvarenja koji se naziva „suprahoroidalno krvarenje“ kod transplantacija pune debljine. Ovo krvarenje je najstrašniji, ali retki rizik od transplantacije rožnjače (0,45-1,08% slučajeva). Pored toga, mogu postojati rizici kao što su infekcija (infekcija oka), odbacivanje tkiva, povećan intraokularni pritisak. Astigmatizam je čest problem nakon transplantacije pune debljine ili DALK-a.
9-Kako se otkriva odbacivanje tkiva, može li se lečiti?
Crvenilo u očima transplantiranog pacijenta, osetljivost na svetlost, smanjen vid i bol su znaci odbacivanja tkiva. U slučaju odbacivanja tkiva, uspešni rezultati se dobijaju tretmanom kortizonom kapi/pomadom kod približno 90 procenata pacijenata. Ako se odbacivanje tkiva ne poboljša tokom lečenja, neophodna je ponovljena transplantacija rožnjače.
10-Kako se leči astigmatizam koji se razvija nakon transplantacije rožnjače?
Nakon transplantacije rožnjače, astigmatizam se uklanja personalizovanim laserskim tretmanom (LASIK). Miopija i retko primećena hiperopija se takođe leče LASIK-om. Za lečenje astigmatizma, osim LASIK-a, mogu se primeniti i druge hirurške metode (kao što su popuštanje rezova, učvršćivanje šavova).
11-Da li oko vidi odmah nakon transplantacije rožnjače?
Ako se radi o transplantaciji punog sloja ili transplantaciji gornjeg sloja (DALK), vid nije baš jasan u prvim danima nakon operacije. Da bi vid postao potpuno jasan, mora proći otprilike 1 godina i moraju se ukloniti šavovi koji izazivaju astigmatizam u oku. Ako nema očiglednog astigmatizma u oku, šavovi se mogu ostaviti na mestu i ne uklanjati. Kod transplantacije donjeg sloja pod nazivom DMEK, vid postaje jasan za oko 1 mesec.
12-Da li je potrebno koristiti lekove ili kapi za oči doživotno nakon transplantacije rožnjače?
Kortizon kapi se koriste prvih 6 meseci-1 godinu nakon transplantacije. Međutim, oralna upotreba tableta je potrebna samo u slučaju odbacivanja tkiva i za kratko vreme.
