Lavlja kandža (lat. Alchemilla, koristi se i lavlja kandža) je rod biljaka iz porodice Rosaceae i biljka je koja živi u Africi, Aziji i Evropi, posebno u planinskim predelima.
U planinskim predelima postoje i veoma dlakavi oblici. Njegova veličina je između veličine trave i grmlja. Cvetovi su mali i nepretenciozni, bez latica. Razmnožavanje je generalno i skoro isključivo aseksualno u evropskim rodovima. Oko 300 od njegovih hiljada vrsta su autohtone biljke u Evropi. U Evropi se koristi kao narodni lek. Nekoliko vrsta daje dobru hranu, nekoliko se uzgaja kao ukrasno bilje.
PREDNOSTI BILJKE LAVLJE KANDŽE
dr. Omer Koškun je rekao da je biljka lavlje šape dobra za ginekološke bolesti i minimizira stanja kao što su stres, znojenje, napetost i mentalni stres koji se vide tokom menopauze. Coškun je rekao: „Postoji skoro hiljadu vrsta Lavlje kandže. Uzgaja se u skoro svim zemljama u kojima je efikasna umerena klima. Njegova visina varira između 35-50 cm. Njegovi cvetovi variraju od žute do zelene. Već dugi niz godina se efikasno koristi u lečenju biljaka. U narodu je poznata i kao vršidba trava, rtska trava, trava rosa, trava zmajeva“, rekao je dr. Napominjući da je biljka lavlje kandže dobra za ginekološke bolesti, Coskun je rekao: „Smanjuje situacije kao što su stres, znojenje, napetost, depresija i mentalni stres koji se vide tokom menopauze. Dobar je i kod neredovnosti menstruacije, koja spada u red ginekoloških oboljenja.
Navodeći da se čaj od biljke lavlje kandže može piti, dr. Omer Coskun je rekao: „Čaj od aslanklav je veoma koristan za ginekološke bolesti. Možete ga piti nakon što dodate kašičicu trave lavlje šape u čašu ključale vode i infuziju 5 minuta. Istovremeno, žene koje žele da imaju bebu treba da piju čaj od lavlje šape svaki dan. To je vrsta biljke koja je takođe dobra za pacijente sa mišićima i menstrualne neredovnosti.
Svojstva
Lavlja kandža je mali do srednje veliki žbun koji je leti zelen i živi više od dve godine (Alm. ausdauernde Pflanze, eng. perrenial). To je zeljasta biljka i oni su chamaephyte ili hemicryptophyte. Njegove ose su nadzemne i ponekad delimično lignifikovane. Njihovo grananje je od jedne ose okolo (Alm. monopodijalno). Glavna osa je ukošena, izdanci su obično dlakavi, dlake nikada nisu razgranate i uglavnom ravne. Nema mnogo trikotaže.
koreni
Neposredno pre nego što glavni koreni proklijaju, oni proizvode nove korene iz glavnog korena duž internodija (Alm. Adventivwurzeln). Stepen ukorenjavanja varira u zavisnosti od vlažnosti zemlje i njenog tipa. Kod roda Alpinae, koji raste u pukotinama stena, internodije formiraju korene sa većim razmacima, dok sekcije Erectae i Ultravulgares imaju veoma razgranate korene. U odeljku Pentaphylleae, koreni nisu povezani.
osa rasta
U uspravnom tropskom grmlju, osovine su uglavnom slične, osim u periodu cvetanja. Kod mnogih tropskih vrsta, kao i kod evropskih vrsta, zadebljanje kosih stabljika i diferencijacija dugih i kratkih izdanaka se vide kao izvedena karakteristika (Alm. abgeleitetes Merkmal). Uspravan rast se smatra glavnim oblikom rasta. Rast puzavih biljaka je uglavnom uspravan u prvoj godini. Odrasle biljke takođe povremeno daju kratke i uspravne sekundarne izdanke; ne mogu se dobro prihraniti zbog nedovoljnog ukorenjavanja i uginu od mraza.
оставља
Njegovi listovi su isečeni do prstiju (Alm. gefingert, eng. digitate) sa nazubljenim ivicama. U pupoljcima se svaki od listova nekoliko puta savija da bi se formirao lepeza. Često je moguće videti ovaj lepezasti oblik u zatvorenim listovima, takođe iu otvorenim listovima. Bočni listovi mogu biti pored peteljke ili na drugoj strani internodija i javljaju se kod svih srednjoevropskih vrsta. Bočni listovi imaju strukturu koja se zove tute (Alm. Ochrea, Tute) i njihova konvergencija nikada nije potpuna. Prostor između njih naziva se tute incision. Treće, susednost se dešava kada se dva bočna lista spoje na peteljci (Alm. Öhrchen sind verwachsen ako su kombinovani, ili Alm. Öhrchen sind frei).
Bočni listovi deluju kao pupoljci kod zmajeva, štiteći vrhove pupoljaka (Alm. Vegetationskegel) i mladu osovinu. Postoje dve vrste pupoljaka koje su ovde relevantne za klasifikaciju: kod prvog tipa, nova površina lista je okružena sopstvenim tutu; Kod druge vrste, formirani list je okružen samo čuperkom lista koji se formira pre njega, površina lista je uvek izvan tute. Pored gore opisanog uporišta, drugi oblik zaštite je da se bočni listovi brzo osuše u nekim oblastima, formirajući višeslojnu izolacionu tikvu (Alm. Tunica) oko nove ose u roku od nekoliko godina.
Listovi imaju vodene proreze (Alm. Wasserspalte) na vrhu lista. Iz njih noću izlazi tečnost (Goutation).
Blooming
Plejohazijum je glavni oblik cvetanja (Alm. armblütige Pleiochasien). Razvoj od ovih, s jedne strane, stvorio je veće cvasti, s druge strane, sorta je iscrpljena i dovela do jednog ili dva cvetanja. Ceo cvast je zatvoren trolist (Alm. Thyrse) i izgleda drugačije po svom rasporedu. Ove pojave mogu biti grupisane, dvostruko grupisane itd. i sastoji se od dva do deset članova u zavisnosti od roda. U tropskim grmovima donji cvasti su upadljiviji (Alm. Basitonie). Isto tako, Alpine i Pentaphylleae su takve. Cvasti roda Erectae su široke, relativno kratke prema ostalima i levkasto se otvaraju prema gore, dok su u rodu ultravulgares skupljene i uže.
cveće
Cvetovi su mali i žuti ili zeleni. Relativno veliki cvetovi se smatraju primarnim. Krupni cvetovi na biljci su u niskocvetnim, a manji u višecvetnim cvastima. Gornja granica prečnika cveta je pet do šest milimetara. Dostiže sedam milimetara u rodu Erectae. Cvetova ima po četiri, a pet cvetova (Alm. Endblüte) se redovno viđaju u rodovima ultravulgares i pentaphylleae. Takođe mogu biti tri ili dva cveta na kraju cvetnih grana.
Cvetna posuda se sastoji od uporišta sepala (Alm. Kelchblatt). Cilindričnog je, zvonastog ili kockastog oblika. Slobodni krajevi se u literaturi nazivaju „odvojeni listovi“ (Alm. „Kelchblätter“). U isto vreme, dugačke i slobodne rese zdela (Alm. Kelchzipfeln) se uvek vide sa ovim malim preklapanjem. Ovo se posmatra kao suštinska karakteristika. (Neuobičajene) spoljašnje čašice (Alm. Außenkelch) se tumače kao spoljašnje mehuriće listova, a ne kao bočno formiranje listova (Alm. Nebenblattbildung) u lavljoj šapi. Nema latica. Spolja ka unutra postoji sferni ili prstenasti otok (Alm. Diskus), a nekoliko luči nektar iz sočnih proreza (Alm. Saftspalte). Ovaj sekret se luči u obliku dugih komada.
