Koje su najčešće infekcije grla kod dece zimi?
Infekcije grla i gornjih disajnih puteva koje su česte kod dece tokom zime su: prehlade, sinusitis, tonzilitis (tonzilitis), upala grla (faringitis), upala glasnih žica (laringitis), upala dušnika (traheitis) ili kombinacije ovih infekcija.
Koji su uzroci infekcija gornjih disajnih puteva?
Infekcije gornjih disajnih puteva izazivaju veliki broj virusa i bakterija. Bolesna osoba ispušta vodenu paru u obliku aerosola, odnosno mikroskopskih kapljica, u vazduh aktivnostima kao što su disanje, kijanje, kašalj. Virusi i bakterije koje izazivaju infekcije gornjih disajnih puteva mogu satima da visi u vazduhu u ovim kapljicama. Svako ko udiše ove kapljice ima šansu da se zarazi. Oslabljen imunološki sistem pacijenta u ovom trenutku povećava šansu za dobijanje infekcije. Faktori kao što su istovremena druga ozbiljna infekcija, zagađenje vazduha, pasivno ili aktivno pušenje, jak umor, suvoća u gornjim disajnim putevima, jaka drhtavica, uzimanje imunosupresivnih tretmana kao što je kortizon trenutno ili kontinuirano, mogu oslabiti lokalni odbrambeni mehanizmi gornjih disajnih puteva. Još jedan važan put za prenos infekcija gornjih disajnih puteva je kontakt sa sekretima zaraženih ljudi koji sadrže mikrobe. Nakon rukovanja sa osobom koja kija i pokrije usta rukom, klice će preći u vaše ruke. Ako odavde dođu do gornjih disajnih puteva, možete dobiti istu bolest.
Zašto su infekcije gornjih disajnih puteva češće zimi?
Suprotno popularnom verovanju, hladno vreme ne izaziva infekcije gornjih disajnih puteva. Razlog zašto se infekcije gornjih disajnih puteva češće viđaju zimi je to što naš svakodnevni život ne provodimo na otvorenom, već u zatvorenom prostoru kao što su kuća, radno mesto, škola, vozila javnog prevoza. Osim toga, zbog hladnoće, ove sredine su mnogo manje provetrene tokom zimskih meseci. Prisustvo velikog broja ljudi u zatvorenim, slabo provetrenim sredinama u velikoj meri olakšava širenje infekcija gornjih disajnih puteva.
Koliko su česte infekcije gornjih disajnih puteva?
Infekcije gornjih disajnih puteva su među najčešćim infekcijama. Društvene studije na ovu temu daju brojke da svaka osoba u opštoj populaciji ima infekciju gornjih disajnih puteva u proseku između 2 i 4 puta godišnje. Infekcije gornjih disajnih puteva kod dece su češće, naročito zimi. Zato treba smatrati prirodnim da dete koje ide u vrtić ili školu bude bolesno 8-10 puta u toku godine.
Zašto su infekcije gornjih disajnih puteva češće kod dece?
Novorođeno dete je neko vreme zaštićeno od infekcija gornjih disajnih puteva zbog nekih imunosupresivnih supstanci koje prima od majke. Bebe koje se redovno hrane majčinim mlekom nastavljaju da primaju niz različitih imunoloških i regulatornih faktora od majke i u velikoj meri su zaštićene od infekcija. Tokom ovog perioda, sopstveni imuni sistem deteta se razvija i počinje da prepoznaje viruse i bakterije jedan po jedan i razvija otpornost na njih. Protiv važnih od ovih mikroba dete stiče veštački imunitet kroz programe vakcinacije. Međutim, u našem okruženju postoje mnogi i raznovrsni virusi i bakterije koje izazivaju infekcije gornjih disajnih puteva. Iz tog razloga, deca dobiju infekcije gornjih disajnih puteva češće nego odrasli u dobi od 2 do 8 godina. Ova situacija postaje očiglednija kod dece koja žive u sredinama kao što su vrtići, vrtići i škole u kojima je mnogo dece zajedno.
Koji su simptomi infekcija gornjih disajnih puteva?
Prehlada: vodeni curenje iz nosa, kijanje, blaga temperatura, slabost. Ovi simptomi nestaju u roku od 2-3 dana. Može se pretvoriti u akutni bakterijski sinusitis nakon preklapanja prehlade ili ako dete ima opstruktivno povećanje adenoida.
Sinusitis: javlja se curenje iz nosa tamne boje, post-nazalno kapanje, kašalj sa sluzi, začepljenost nosa. Glavobolje se možda ne vide kod dece.
Tonzilitis: Govor se može promeniti zbog visoke temperature, lošeg zadaha, gubitka apetita, slabosti, otežanog gutanja, otečenih krajnika. Kada se pogleda grlo, vide se otečeni, pocrveneli i prekriveni belim upalom krajnici. Ako se ne leči pravilno, može izazvati apsces krajnika ili reumatsku groznicu.
Faringitis: sličan je tonzilitisu sa simptomima kao što su visoka temperatura, loš zadah, gubitak apetita, slabost, otežano gutanje, ali to nije upaljeno tkivo krajnika, već membranski sloj koji oblaže grlo.
Laringitis i traheitis: Groznica, promuklost, suv kašalj, škripanje pri disanju mogu brzo napredovati kod dece, izazivajući kratak dah i mogu biti opasni. Iz tog razloga, neophodno je da se u ranom periodu obratite lekaru i započnete lečenje.
Koje vrste problema izazivaju ako se ne leče?
Ako su infekcije grla uzrokovane beta klicom (grupa A ß-hemolitički streptokok) i ako se ne leče, može izazvati reumatsku groznicu kod dece i tinejdžera. Bolest reumatske groznice takođe može izazvati veoma ozbiljna oboljenja zahvatajući zglobove, srčani mišić i bubrege. Pored toga, ponavljajuće infekcije gornjih disajnih puteva mogu dovesti do trajnih problema kao što su uporno povećanje adenoida i nazalna kongestija, sinusitis, infekcija srednjeg uha (otitis), nakupljanje tečnosti u srednjem uhu (sekretorni otitis) kod dece.
Na šta porodice treba da obrate pažnju da bi zaštitile svoju decu od infekcije grla?
Dete je moguće potpuno zaštititi od infekcija gornjih disajnih puteva samo tako što ćete ga držati u hermetički zatvorenoj prostoriji i sprečiti da dođe u kontakt sa ljudima. Kao što je već pomenuto, neizbežno je da će svako dete tokom godine imati određeni broj bolesti, posebno ako ide u vrtić i školu. Mere koje treba preduzeti da bi se ovaj broj smanjio mogu biti sledeće: Novorođenčad ne treba da bude lišena imunoloških faktora koje će dobiti od majke hranjenjem majčinim mlekom u periodu koji preporučuje vaš pedijatar, treba ih hraniti pravilno izbalansirano dijete u budućnosti i trebalo bi da uzimate vitaminske suplemente koje će vam preporučiti vaš lekar. Treba ih obući tako da se ne prehlade u hladnim danima, ali ih ne treba ostavljati bez vazduha u zatvorenim sredinama sa zabrinutošću da će se prehladiti. Naročito sredine kao što su vrtići i škole u kojima mnoga deca moraju biti zajedno mogu se često provetravati, čak iu hladnim danima, kako bi se sprečilo da deca prenose bolesti koje prenose jedni na druge putem kapljica. Kako se ukupan broj dece u vrtićima i školama povećava, prenošenje bolesti postaje lakše, pa vrtići i škole sa malim brojem dece mogu biti povoljni u pogledu prenošenja bolesti. Međutim, trebalo bi smatrati normalnim da dete koje tek kreće u školu ili vrtić ima veoma česte infekcije tokom prvih šest godina.
Sticanje navike pranja ruku sapunom u svakoj prilici je najvažniji faktor u smanjenju kontaktnih infekcija. Neophodno je obratiti pažnju na ljude koji brinu o detetu kao i tu naviku doneti deci.
Pošto se začepljenost nosa razvija kod dece sa uznapredovalim povećanjem adenoida, jednostavna prehlada koja se lako može prevazići traje dugo i pretvara se u bakterijski sinusitis i postaje teška za lečenje. Kod ove dece, uklanjanje opstruktivnih adenoida omogućava detetu da lako pređe infekcije gornjih disajnih puteva.
